- Poruka
- 689
-
- Popularno:
- "Strujni udar" na Srbiju...
- Novi uspeSnSi!! Čak 51 mesto u Srbiji...
- Hrvati opet udaraju na SPC: Žele...
- Traži se trojka!
- Da li je ok?
- Časovi klavira privatno
- Dačić: Pripadnici SBPOK rukovodili...
- Belgija se pridružila Mađarskoj u...
- Rusija i zlatno doba u vreme rata
- Vest sa TikToka oko rusenja Cacilenda
KANTINA
- Začetnik teme ShadowAssassin
- Datum pokretanja
Цццццц, како мирно и тихо.. А док су Јуца и Тракер оргијали овуда, искре су фрцале на све стране.
Јуца и Тракер оргијали овуда???
A sto su juce i trucker orgijali
Ti si izgleda mlogo mlad momak pa neznas kako izgledaju ogije. U skolu sine i to onu dorcolsku ili savamaalsku ulcnu da naucis.
- Poruka
- 10.864
Јуца и Тракер оргијали овуда???
A sto su juce i trucker orgijali
mjok izgleda da si ti mnogo omatoreo................
orgijali su nego šta, pa svi na krsti znaju da su njih dvoje bili najstrasveniji par na forumu. Od njihove strasti prštalo je na sve strane
- Poruka
- 689
Јуца и Тракер оргијали овуда???
A sto su juce i trucker orgijali
Чика Јевдокане, зар је могуће да се не сјећате како јој је изјављивао љубав, слао срца, нудио нешто од 22 не би ли јој смањио фрустрације и сл?
Da sam omatoreo jesam nemo a se lazemo, ali i a su nono dvoje prozvanih orgijali nisu nemo ni tu da se lazemo.mjok izgleda da si ti mnogo omatoreo................
orgijali su nego šta, pa svi na krsti znaju da su njih dvoje bili najstrasveniji par na forumu. Od njihove strasti prštalo je na sve strane
Ili je mozda danas definicija orgijanja nesto malo modifikovana. ako je ovo u pitanju molim vas da me prosvetlit. Jes da sam mlooogggo matr cica, ali nika nije kasno da se nesto novo nauci.
- - - - - - - - - -
Djace djace kapa ti skace. nisam zaboravio, ali u moje vreme se pod orgijanjem nesto drugo podrazumevalo.. Ovo sto si ti pobrojao se u moje doba nazivalo udvaranjeЧика Јевдокане, зар је могуће да се не сјећате како јој је изјављивао љубав, слао срца, нудио нешто од 22 не би ли јој смањио фрустрације и сл?
A ti bila pa virila sta oni tajno rade Ua voajerkoJavno se udvara, tajno se orgija
mislim da sam ti ovim rekla sve
Hajd sad brzo teci ko se hvalio? trucker ili juce?mjok dobija informacije iz prve ruke
Ангел.
Buduća legenda
- Poruka
- 47.664
mjok dobija informacije iz prve ruke
Ручни рад?
- - - - - - - - - -
Иначе... Добар дан свима.
Ангел.
Buduća legenda
- Poruka
- 47.664
- Poruka
- 10.864
Evo jedne pričice za sve koji svrate u ovu kafanu
Zamislite jednu državu, onako malu, sa lepom prirodom, prgavim ljudima ali sa velikim osećajem za pravdu. E u toj državi sada zamislite jedan grad i u nekoj uskoj uličici jednu kafanicu. Gazda te kafane beše neki tip koji se nije pojavljivao, sve poslove umesto njega obavljao je šefić koji nije imao lošu narav, zato se često i znojio kada je kažnjavao svoje radnike po direktivi gazde.
U kafani atmosfera kao i u svakoj drugoj.
Konobarica neka plavušica koja je uvek nasmejana ali brzo ume da plane pa čak i da opsuje ako joj neki gost stane na žulj. Mrzela je ovaj posao ali je morala da ga radi srećna što je i to našla u ovim teškim vremenima. Na vratima je radio Istrebljivač, ovaj izbacivač koji je proveravao svakog gosta jer u ovim burnim vremenima dolazili su često ljudi opremljeni ko da će otpočeti treći svetski rat. Naravno intervenisao bi i ako bi kojim slučajem došlo do tuče u lokalu. Odavao je utisak prgavog i nervoznog tipa ali oni koji su ga dobro znali, znali su da je u dubini romantična duša i da, voleo je da piše pesme ali o tome niko nije smeo naglas da govori.
Imali smo i stalne goste. Beše tu jedan djačiš prvačić, mislim da se zvao Simeunčić ili tako nešto i stalno je bio u žurbi. Veselo momče ali izuzetno oštrog jezika, što na um to na drum. Bez obzira na sve svi smo ga voleli jer mu duša nije bila iskvarena, još uvek je u sebi nosio ono iskreno i čisto kako to imaju samo osobe sa velikim srcem.
E sada dolazimo do glavnog aktera ove priče. To je jedan propali kamijondžija koji zbog toga što je sve pare izgubio na kocki morao je da završi ubrzani kurs za avijatičara i počne da se bavi tim poslom jer je više plaćen. On je bio predstavnik tipičnog Beogradskog mangupčića koji je pokušavao preko noći da se obogati.
Tako, sada su svi likovi bitni za ovu priču opisani i možemo da krenemo dalje.
Sada zamislite dan, običan dan kao i svaki drugi i svi likovi su u kafani, neki kao gosti neki zaradjujući svoju platu. Gužva je velika, muzika trešti sa radija, galama je na sve strane. U tom momentu otvaraju se vrata i u kafanu ulazi prelepa žena skupoceno obučena, pogledom šarajući po prostoriji. Zavlada tajac i svi pogledi behu uprti u nju ali se ona ne zbuni i lakim korakom pridje šanku. Brzo smo shvatili da je strankinja jer Srpski nije znala ni da bekne ali nam je zato kamijondžija ovaj sadašnji avijatičar pritekao u pomoć, jer kao propali student filološkog fakulteta odsek jezici ipak je najbolje govorio Engleski.
Mislim da je to bila ljubav na prvi pogled, barem sa njene strane, jer čim ga je spazila oči su joj se zacaklile. Dok je on naručivao votku za nju (pio je samo ruska pića) ona ga je netremice gledala i smešila a kasnije smo saznali da ona u stvari mrzi sve što je rusko.
Ispričala nam je da je na proputovanju i da je kod nas slučajno banula ali da joj se dopalo i da će ostati malo u našem gradu i svraćati svaki dan u kafanu.
Da je puna para videlo se odmah, trošila je pare ko luda, čašćavala sve po kafani, promet nam se naglo popravio ali naš avijatičar je naebo, stalno mu je bila za vratom. Saznali smo i da pripada nekoj humanitarnoj organizaciji i da pomaže ljudima širom sveta (kakva divna žena) Pokušala je i nas da učlani ali kako smo mi dirinčili od jutra do mraka da pomognemo sami sebi, nismo imali vremena za takve stvari.
Njena ljubav prema avijatičaru iz dana u dan je postajala sve veća i veća ali smo isto tako primećivali i da postaje sve ljubomornija. Počela je da mrzi svakoga ko bi mu se obratio, želela je da ima njegovu apsolutnu pažnju. Ali avaj, on nije obraćao pažnju na nju i tada kreću sve nevolje. Kada je shvatila da ne može da ga zavede počela je svim njegovim prijateljima da pravi smicalice. Na konobaricu se stalno žalila da je neljubazna i da usluga nije na nivou, izbacivača je dovodila do ludila razbijajući stalno čaše o pod, čak je i našeg djaka prvaka vredjala kad god je stigla.
Avijatičar nije ni primećivao šta se sve dešava jer se u medjuvremenu ludo zaljubio u devojku iz drugog grada pa mu je glava bila stalno u oblacima dok, nije došlo do kolektivne svadje. Plavušici je dojadila stalna prozivka pa joj je sipala votku na glavu, izbacivač je izgubio strpljenje i porazbijao sve čaše sa njenog stola pre nego je ona stigla i da pipne neku. Simeun djak je nazvao kučkom koju trpi danima zbog nas da ne dobijemo otkaz ali da više ne može i da je bolje da se vrati odakle je, jer ona u stvari niti voli ovu državu niti njih, već joj sujeta radi što ne može da smota avijatičara. Posle svih ovih godina prvi put se pojavljuje gazda (baš je našao kad će) tražeći od svog šefića da radnike kazni a goste koji je vredjaju izbaci jer jelte, ipak ona pravi dobar promet a sve se vrti oko para.
U tom opštem ludilu samo su svi primetili na momenat neke ljude u crnom i već sledećeg trenutka niti je bilo njih niti je bilo nje.
Sve se vratilo na staro.........
Gazda opet više ne dolazi, stara postavka radnika je tu, stalni gosti su tu, samo nje nema. Neko kaže da je radila za interpol ali da je nešto zabrljala i mrak je pojeo.
Drugi pričaju kako je ipak bila ludo zaljubljena i da se zbog toga ubila........
Kako god bilo svi akteri ove priče (osim gazde, za njega se ne zna šta misli) se nadaju da je nikada više neće sresti ali se ipak drže i one devize koju je često koristio Tito:
Živite kao da će večito vladati mir i spremajte se kao da će sutra biti rat.........
Svako poistovećivanje sa stvarnim ljudima i dogadjajima je slučajno
Zamislite jednu državu, onako malu, sa lepom prirodom, prgavim ljudima ali sa velikim osećajem za pravdu. E u toj državi sada zamislite jedan grad i u nekoj uskoj uličici jednu kafanicu. Gazda te kafane beše neki tip koji se nije pojavljivao, sve poslove umesto njega obavljao je šefić koji nije imao lošu narav, zato se često i znojio kada je kažnjavao svoje radnike po direktivi gazde.
U kafani atmosfera kao i u svakoj drugoj.
Konobarica neka plavušica koja je uvek nasmejana ali brzo ume da plane pa čak i da opsuje ako joj neki gost stane na žulj. Mrzela je ovaj posao ali je morala da ga radi srećna što je i to našla u ovim teškim vremenima. Na vratima je radio Istrebljivač, ovaj izbacivač koji je proveravao svakog gosta jer u ovim burnim vremenima dolazili su često ljudi opremljeni ko da će otpočeti treći svetski rat. Naravno intervenisao bi i ako bi kojim slučajem došlo do tuče u lokalu. Odavao je utisak prgavog i nervoznog tipa ali oni koji su ga dobro znali, znali su da je u dubini romantična duša i da, voleo je da piše pesme ali o tome niko nije smeo naglas da govori.
Imali smo i stalne goste. Beše tu jedan djačiš prvačić, mislim da se zvao Simeunčić ili tako nešto i stalno je bio u žurbi. Veselo momče ali izuzetno oštrog jezika, što na um to na drum. Bez obzira na sve svi smo ga voleli jer mu duša nije bila iskvarena, još uvek je u sebi nosio ono iskreno i čisto kako to imaju samo osobe sa velikim srcem.
E sada dolazimo do glavnog aktera ove priče. To je jedan propali kamijondžija koji zbog toga što je sve pare izgubio na kocki morao je da završi ubrzani kurs za avijatičara i počne da se bavi tim poslom jer je više plaćen. On je bio predstavnik tipičnog Beogradskog mangupčića koji je pokušavao preko noći da se obogati.
Tako, sada su svi likovi bitni za ovu priču opisani i možemo da krenemo dalje.
Sada zamislite dan, običan dan kao i svaki drugi i svi likovi su u kafani, neki kao gosti neki zaradjujući svoju platu. Gužva je velika, muzika trešti sa radija, galama je na sve strane. U tom momentu otvaraju se vrata i u kafanu ulazi prelepa žena skupoceno obučena, pogledom šarajući po prostoriji. Zavlada tajac i svi pogledi behu uprti u nju ali se ona ne zbuni i lakim korakom pridje šanku. Brzo smo shvatili da je strankinja jer Srpski nije znala ni da bekne ali nam je zato kamijondžija ovaj sadašnji avijatičar pritekao u pomoć, jer kao propali student filološkog fakulteta odsek jezici ipak je najbolje govorio Engleski.
Mislim da je to bila ljubav na prvi pogled, barem sa njene strane, jer čim ga je spazila oči su joj se zacaklile. Dok je on naručivao votku za nju (pio je samo ruska pića) ona ga je netremice gledala i smešila a kasnije smo saznali da ona u stvari mrzi sve što je rusko.
Ispričala nam je da je na proputovanju i da je kod nas slučajno banula ali da joj se dopalo i da će ostati malo u našem gradu i svraćati svaki dan u kafanu.
Da je puna para videlo se odmah, trošila je pare ko luda, čašćavala sve po kafani, promet nam se naglo popravio ali naš avijatičar je naebo, stalno mu je bila za vratom. Saznali smo i da pripada nekoj humanitarnoj organizaciji i da pomaže ljudima širom sveta (kakva divna žena) Pokušala je i nas da učlani ali kako smo mi dirinčili od jutra do mraka da pomognemo sami sebi, nismo imali vremena za takve stvari.
Njena ljubav prema avijatičaru iz dana u dan je postajala sve veća i veća ali smo isto tako primećivali i da postaje sve ljubomornija. Počela je da mrzi svakoga ko bi mu se obratio, želela je da ima njegovu apsolutnu pažnju. Ali avaj, on nije obraćao pažnju na nju i tada kreću sve nevolje. Kada je shvatila da ne može da ga zavede počela je svim njegovim prijateljima da pravi smicalice. Na konobaricu se stalno žalila da je neljubazna i da usluga nije na nivou, izbacivača je dovodila do ludila razbijajući stalno čaše o pod, čak je i našeg djaka prvaka vredjala kad god je stigla.
Avijatičar nije ni primećivao šta se sve dešava jer se u medjuvremenu ludo zaljubio u devojku iz drugog grada pa mu je glava bila stalno u oblacima dok, nije došlo do kolektivne svadje. Plavušici je dojadila stalna prozivka pa joj je sipala votku na glavu, izbacivač je izgubio strpljenje i porazbijao sve čaše sa njenog stola pre nego je ona stigla i da pipne neku. Simeun djak je nazvao kučkom koju trpi danima zbog nas da ne dobijemo otkaz ali da više ne može i da je bolje da se vrati odakle je, jer ona u stvari niti voli ovu državu niti njih, već joj sujeta radi što ne može da smota avijatičara. Posle svih ovih godina prvi put se pojavljuje gazda (baš je našao kad će) tražeći od svog šefića da radnike kazni a goste koji je vredjaju izbaci jer jelte, ipak ona pravi dobar promet a sve se vrti oko para.
U tom opštem ludilu samo su svi primetili na momenat neke ljude u crnom i već sledećeg trenutka niti je bilo njih niti je bilo nje.
Sve se vratilo na staro.........
Gazda opet više ne dolazi, stara postavka radnika je tu, stalni gosti su tu, samo nje nema. Neko kaže da je radila za interpol ali da je nešto zabrljala i mrak je pojeo.
Drugi pričaju kako je ipak bila ludo zaljubljena i da se zbog toga ubila........
Kako god bilo svi akteri ove priče (osim gazde, za njega se ne zna šta misli) se nadaju da je nikada više neće sresti ali se ipak drže i one devize koju je često koristio Tito:
Živite kao da će večito vladati mir i spremajte se kao da će sutra biti rat.........
Svako poistovećivanje sa stvarnim ljudima i dogadjajima je slučajno
Poslednja izmena:
- Poruka
- 240.623
Utisak ili zelju?
trucker22
Poznat
- Poruka
- 8.662
Vis ti kako plavusice uvek zakake situaciju. Mesto da je lepo toj drskoj gosci piskila u votku i tako napravila konjak, ona digne dreku i tako ostala bez dela plate.Evo jedne pričice za sve koji svrate u ovu kafanu
Zamislite jednu državu, onako malu, sa lepom prirodom, prgavim ljudima ali sa velikim osećajem za pravdu. E u toj državi sada zamislite jedan grad i u nekoj uskoj uličici jednu kafanicu. Gazda te kafane beše neki tip koji se nije pojavljivao, sve poslove umesto njega obavljao je šefić koji nije imao lošu narav, zato se često i znojio kada je kažnjavao svoje radnike po direktivi gazde.
U kafani atmosfera kao i u svakoj drugoj.
Konobarica neka plavušica koja je uvek nasmejana ali brzo ume da plane pa čak i da opsuje ako joj neki gost stane na žulj. Mrzela je ovaj posao ali je morala da ga radi srećna što je i to našla u ovim teškim vremenima. Na vratima je radio Istrebljivač, ovaj izbacivač koji je proveravao svakog gosta jer u ovim burnim vremenima dolazili su često ljudi opremljeni ko da će otpočeti treći svetski rat. Naravno intervenisao bi i ako bi kojim slučajem došlo do tuče u lokalu. Odavao je utisak prgavog i nervoznog tipa ali oni koji su ga dobro znali, znali su da je u dubini romantična duša i da, voleo je da piše pesme ali o tome niko nije smeo naglas da govori.
Imali smo i stalne goste. Beše tu jedan djačiš prvačić, mislim da se zvao Simeunčić ili tako nešto i stalno je bio u žurbi. Veselo momče ali izuzetno oštrog jezika, što na um to na drum. Bez obzira na sve svi smo ga voleli jer mu duša nije bila iskvarena, još uvek je u sebi nosio ono iskreno i čisto kako to imaju samo osobe sa velikim srcem.
E sada dolazimo do glavnog aktera ove priče. To je jedan propali kamijondžija koji zbog toga što je sve pare izgubio na kocki morao je da završi ubrzani kurs za avijatičara i počne da se bavi tim poslom jer je više plaćen. On je bio predstavnik tipičnog Beogradskog mangupčića koji je pokušavao preko noći da se obogati.
Tako, sada su svi likovi bitni za ovu priču opisani i možemo da krenemo dalje.
Sada zamislite dan, običan dan kao i svaki drugi i svi likovi su u kafani, neki kao gosti neki zaradjujući svoju platu. Gužva je velika, muzika trešti sa radija, galama je na sve strane. U tom momentu otvaraju se vrata i u kafanu ulazi prelepa žena skupoceno obučena, pogledom šarajući po prostoriji. Zavlada tajac i svi pogledi behu uprti u nju ali se ona ne zbuni i lakim korakom pridje šanku. Brzo smo shvatili da je strankinja jer Srpski nije znala ni da bekne ali nam je zato kamijondžija ovaj sadašnji avijatičar pritekao u pomoć, jer kao propali student filološkog fakulteta odsek jezici ipak je najbolje govorio Engleski.
Mislim da je to bila ljubav na prvi pogled, barem sa njene strane, jer čim ga je spazila oči su joj se zacaklile. Dok je on naručivao votku za nju (pio je samo ruska pića) ona ga je netremice gledala i smešila a kasnije smo saznali da ona u stvari mrzi sve što je rusko.
Ispričala nam je da je na proputovanju i da je kod nas slučajno banula ali da joj se dopalo i da će ostati malo u našem gradu i svraćati svaki dan u kafanu.
Da je puna para videlo se odmah, trošila je pare ko luda, čašćavala sve po kafani, promet nam se naglo popravio ali naš avijatičar je naebo, stalno mu je bila za vratom. Saznali smo i da pripada nekoj humanitarnoj organizaciji i da pomaže ljudima širom sveta (kakva divna žena) Pokušala je i nas da učlani ali kako smo mi dirinčili od jutra do mraka da pomognemo sami sebi, nismo imali vremena za takve stvari.
Njena ljubav prema avijatičaru iz dana u dan je postajala sve veća i veća ali smo isto tako primećivali i da postaje sve ljubomornija. Počela je da mrzi svakoga ko bi mu se obratio, želela je da ima njegovu apsolutnu pažnju. Ali avaj, on nije obraćao pažnju na nju i tada kreću sve nevolje. Kada je shvatila da ne može da ga zavede počela je svim njegovim prijateljima da pravi smicalice. Na konobaricu se stalno žalila da je neljubazna i da usluga nije na nivou, izbacivača je dovodila do ludila razbijajući stalno čaše o pod, čak je i našeg djaka prvaka vredjala kad god je stigla.
Avijatičar nije ni primećivao šta se sve dešava jer se u medjuvremenu ludo zaljubio u devojku iz drugog grada pa mu je glava bila stalno u oblacima dok, nije došlo do kolektivne svadje. Plavušici je dojadila stalna prozivka pa joj je sipala votku na glavu, izbacivač je izgubio strpljenje i porazbijao sve čaše sa njenog stola pre nego je ona stigla i da pipne neku. Simeun djak je nazvao kučkom koju trpi danima zbog nas da ne dobijemo otkaz ali da više ne može i da je bolje da se vrati odakle je, jer ona u stvari niti voli ovu državu niti njih, već joj sujeta radi što ne može da smota avijatičara. Posle svih ovih godina prvi put se pojavljuje gazda (baš je našao kad će) tražeći od svog šefića da radnike kazni a goste koji je vredjaju izbaci jer jelte, ipak ona pravi dobar promet a sve se vrti oko para.
U tom opštem ludilu samo su svi primetili na momenat neke ljude u crnom i već sledećeg trenutka niti je bilo njih niti je bilo nje.
Sve se vratilo na staro.........
Gazda opet više ne dolazi, stara postavka radnika je tu, stalni gosti su tu, samo nje nema. Neko kaže da je radila za interpol ali da je nešto zabrljala i mrak je pojeo.
Drugi pričaju kako je ipak bila ludo zaljubljena i da se zbog toga ubila........
Kako god bilo svi akteri ove priče (osim gazde, za njega se ne zna šta misli) se nadaju da je nikada više neće sresti ali se ipak drže i one devize koju je često koristio Tito:
Živite kao da će večito vladati mir i spremajte se kao da će sutra biti rat.........
Svako poistovećivanje sa stvarnim ljudima i dogadjajima je slučajno
Za djaka mi je jasno, mladost ludost, ali plavusica CCCC.
A izbacivac i on je pogresio, mesto da drskoj gosci postavi casu punu nitroglicerina pa kada je razbije i sebe da saspe, on uzeo da lupa case, ko da se drska gosca ne muci sa tako prizemnim poslom. A o tome da su mogli da pronadu dva lokalna siledzije i plate im pice da drsku goscu sacekaju i polome joj stikle, pardon noge
, da i ne govorimo. Oni zakuvase i opet zavlada zabokrecina u birtiji
.Hebiga balkanci u balkanskoj krcmi nisu se snasli u ovoj situaciji, a u kojoj kao pa i jesu