Пре Канта нико није приметио да људи могу да проширују своје знање независно од сваког спољашњег искуства, значи а приори. Мислило се да ако желимо проширити своје знање, морамо прибећи емпиријском искуству и уз помоћ опажања сазнати нешто ново.Једино на тај начин, мислило се, можемо проширити своје знање. Кант је приметио да то није тачно. Да постоје судови за чију проверу иситинитости није потребно изаћи изван своје сопствене свести. Ово је било невероватно откриће које је створило Кантову Критику чистог ума .
Покушаћу да то откриће овде пренесем. Узећемо један пример синтетичког суда а приори:
Суд гласи: "Правоугаони равнокраки троугао није могућ."
Овај троугао је правоугли али није једнакостраничан
Овај је једнакостраничан али није правоугли.
Дакле питање на које требамо дати одговор јесте да ли је суд који гласи: "Једнакостраничан правоугли троугао није могућ", истинит или неистинит ?
Истинитост овог суда можемо проверити само на два начина:
1) анализом појмова садржаних у њему (или налажењем или неналажењем противуречности) тј аналитички.
2) Провером уз помоћ емпиришког искуства значи синтетички.
Ако анализирамо појмове садржане у горњем суду видећемо да предикати "равнокрак" и "правоугаони" не противурече један другом нити укидају субјекат суда "троугао". Троугао није несагласан ни са појмом "равнокраки" ни са појмом "правоугаон".
Значи аналитичком методом не можемо у суду " "Правоугаони равнокраки троугао није могућ." наћи никакву немогућност нити противуречност. Међутим ако применимо синтетичку методу и покушамо емпиријски да конструишемо такав троугао, видећемо да је то немогуће. И та немогућност биће тиме АПОДИКТИЧКИ (неоспорно) доказана. Нећемо рећи. У овом покушају нисмо успели да направимо правоугаони равнокраки троугао, али можда ћемо сутра моћи. Не већ такав троугао никада и ниједан човек неће направити. Значи истинитост горњег суда је неоспорна, аподиктична.
Велико Кантово откриће је што је он први после хиљада година историје човечанства приметио да за синтетичку проверу такве једне немогућности не морамо изаћи изван свог ума и рецимо узети тестеру и уз помоћ летвица покушати исковати такав троугао и видети да је то немогуће.
Не! Већ је довољно да на менталном платну покушамо конструкцију тога-имагинацијом. и уверимо се у немогућност.
Тиме смо проширили своје знање а да нисмо употребили спољашње искуство, али то нисмо урадили аналитички већ смо синтетички опазили конструкцијом на менталном платну (уз помоћ имагинације) тј уз помоћ онога што је Кант назвао ЧИСТА ЧУЛНОСТ. Значи опажањем априори.....СИНТЕТИЧКИ А ПРИОРИ.
Веома важно у разумевању овога јесте знати стару поделу сазнања у филозофији. Оно се може поделити на два елемента:
1) Садржину (односно материју).
2 ) Облик или форму (односно целокупност ОДНОСА који се постављају између елемената садржине).
Мора се јасно схватити да се априорна сазнања тичу само ОДНОСА у једном сазнању, НЕ И МАТЕРИЈЕ сазнања.
Дакле када замишљамо један троугао ,сву садржину смо извукли из спољашњег опажања, али када уређујемо ту садржину, ми се бавимо односима, правилима уређења ,и при томе сазнајемо нова правила ,и проширујемо стара, а да при томе не напуштамо иманенту област сопствене свести.
Шта друго закључити из овога него да су правила којима уређујемо спољашње опажаје између себе, у ствари правила функционисања самог разума, а као што смо видели, те априори сазнатљиве форме уређења тичу се простора и времена.
Овде смо значи правила простора и времена из спољањег света довели у иманентну област сопствене свести и уз Берклијево откриће корелативности субјекта и објекта, подела стварности на појаву и ствар по себи, уследила је као велики Коперникански обрт у филозофији.
ДИЈАЛОГ
Покушаћу објаснити шта су синтетички судови а приори у форми измишљеног дијалога:
Да бих ти одговорио морам размислити. Мој појам "мачка" садржи у себи атрибуте: животиња, има реп,, бркове, кућни љубимац... а такође задржи и појам "зуби", што значи да зуби и мачка не противурече једно другом . Али меду њима нема и информације да она има 28 зуба, Дакле ја не знам да ли је то тачно и да бих ти одговорио морам потражити мачку, уловити је и избројати јој зубе, и тако ћу проширити своје знање тј надоградити појам "мачка" информацијом колико она има зуба.
Да бих ти одговорио морам опет размислити. Мој појам "Троугао" садржи у себи атрибуте: три угла, странице,правоугли, тупи што значи да правогли или једнакостраничан и појам "троугао" не противурече једно другом ... али из овога не могу видети да је немогуће направити једанкостраницан правоугли троугао. Дакле ја не знам да ли је то тачно и да бих ти одговорио морам прибећи опажању, морам конструисати троугао и видети да ли је могуће или не. На тај начин ћу проширити своје знање, тј надоградити појам "троугао" и информацијом о тој немогућности.
Видиш ли разлику између ова два примера.
1) У примеру мачке мораћеш изаћи напоље. Ловити мачку и бројати јој зубе.
2) Међутим, у примеру троугла, не мораш ништа од тога радити. Довољно је да у машти, имагинацијом покушаш да исконструишеш такав троугао и дефинитивно (аподиктички) се увериш у немогућност и тиме сазнаш нешто што до тада ниси знао, а да при томе ниси напустио област сопствене свести. Све си то урадио независно од опажања спољашњег света.
Шта друго него да су правила која се тичу геометрије , самим тим и простора, заправо правила по којима функционише наш сопствени разум. И да су та правила заправо његова грађа и услов сваког могућег искуства. А та правила можемо сазнати независно од спољашњег света, обичном имагинацијом...значи а приори.
Још... чињеница је да до тих сазнања долазимо опажањем, али унутрашњим опажањем уз помоћу онога што зовемо "чиста чулност", значи синтетички... а ипак а приори. Одатле ....Синтетички судови а приори.
РАМ
Имајући ове истине на уму појашњене на овај начин можемо употребити једну аналогију која невероватно задире у саму суштину нашег опажања, а самим тим и у суштину ткз. реалног света.
Све што је постало опажај морало је ући у оне априорне форме чисте чулности или правила простора. Те форме су осећај. Ми осећамо да нешто геометријски није могуће и тај рад се непрестано врши док се крећемо кроз емпиријски свет.
Ми смо тада слични човеку који посматара свет око себе кроз један рам: Рам је овде управо тај априорни осећај чисте чулности или правила простора.
Изван тог рама јесте трансцендненти свет ствари по себи.
Али овде можемо приметити да у оквир рама може ући само оно што је величине рама. Тако да ће у тај рам ући оно што се може уклопити у њега, али неће ући бесконачно много слика које се у његове форме не могу уклопити. Када год уперимо своје сазнање на нешто, уперили смо на то један рам и априорне форме простора. Све што не може ући у те форме ..што се не може изразити простором остаће изван могућности сазнања.
Тако да од живота ми можемо видети само тела јукстапозиционирана у простору попут неких геометриских фигура. Од појмова који у себи обухватају хиљаде опажаја у потенцији такође ћемо видети само поређаношт у простору попут квадрата и троуглова.
Морамо схватити да форме интелекта чија је суштина простор и његова правила, не могу обухватити живот, кретање, трајање и вољу. На тај начин можемо се ратосиљати тог рама и потражити праву суштину изван апрориних форми итнелекта или спустити руке и погледати природу на оној слици без икаквог рама...квадрата и троуглова.
Додатак:
Оно што је кључан детаљ у разумевању те Кантове трансценденталне естетике јесте аподиктичност коју придајемо свим таквим априорним судовима који се тичу простора.
Рецимо. Једнакостраничан правоугли троугао у равни јесте синтетички суд априори који има апсолутно аподиктичко важење. Ми не кажемо да смо приметили да такав троугао у спољашњем свету не постоји, али можда ће некада постојати или негде постоји. НЕ! Ми знамо апсолутно сигурно .да такав троугао никада неће постојати, нити негде постоји, нити је постојао. Ми смо у то апсолутно сигурни?
Поставља се питање зашто? Одакле нам таква сигуруност.
Одатле што је то производ наше моћи сазнавања и ничега другог. А своју свест познајемо да можемо рећи шта она може а шта не да произведе. Тако једнакостраничан троугао у равни наша моћ претстављања ,тј разум, не може да креира и зато смо сигурни да тако нечег нигде у ткз. реалном спољашњем свету нема , нити је било, нити ће бити.
А говоримо о самој основи тог света простору који је заправо функција нашег сопственог духа.
https://forum.krstarica.com/threads/kant-sinteticki-sudovi-a-priori.258716/
Покушаћу да то откриће овде пренесем. Узећемо један пример синтетичког суда а приори:
Суд гласи: "Правоугаони равнокраки троугао није могућ."
Овај троугао је правоугли али није једнакостраничан
Овај је једнакостраничан али није правоугли.
Дакле питање на које требамо дати одговор јесте да ли је суд који гласи: "Једнакостраничан правоугли троугао није могућ", истинит или неистинит ?
Истинитост овог суда можемо проверити само на два начина:
1) анализом појмова садржаних у њему (или налажењем или неналажењем противуречности) тј аналитички.
2) Провером уз помоћ емпиришког искуства значи синтетички.
Ако анализирамо појмове садржане у горњем суду видећемо да предикати "равнокрак" и "правоугаони" не противурече један другом нити укидају субјекат суда "троугао". Троугао није несагласан ни са појмом "равнокраки" ни са појмом "правоугаон".
Значи аналитичком методом не можемо у суду " "Правоугаони равнокраки троугао није могућ." наћи никакву немогућност нити противуречност. Међутим ако применимо синтетичку методу и покушамо емпиријски да конструишемо такав троугао, видећемо да је то немогуће. И та немогућност биће тиме АПОДИКТИЧКИ (неоспорно) доказана. Нећемо рећи. У овом покушају нисмо успели да направимо правоугаони равнокраки троугао, али можда ћемо сутра моћи. Не већ такав троугао никада и ниједан човек неће направити. Значи истинитост горњег суда је неоспорна, аподиктична.
Велико Кантово откриће је што је он први после хиљада година историје човечанства приметио да за синтетичку проверу такве једне немогућности не морамо изаћи изван свог ума и рецимо узети тестеру и уз помоћ летвица покушати исковати такав троугао и видети да је то немогуће.
Не! Већ је довољно да на менталном платну покушамо конструкцију тога-имагинацијом. и уверимо се у немогућност.
Тиме смо проширили своје знање а да нисмо употребили спољашње искуство, али то нисмо урадили аналитички већ смо синтетички опазили конструкцијом на менталном платну (уз помоћ имагинације) тј уз помоћ онога што је Кант назвао ЧИСТА ЧУЛНОСТ. Значи опажањем априори.....СИНТЕТИЧКИ А ПРИОРИ.
Веома важно у разумевању овога јесте знати стару поделу сазнања у филозофији. Оно се може поделити на два елемента:
1) Садржину (односно материју).
2 ) Облик или форму (односно целокупност ОДНОСА који се постављају између елемената садржине).
Мора се јасно схватити да се априорна сазнања тичу само ОДНОСА у једном сазнању, НЕ И МАТЕРИЈЕ сазнања.
Дакле када замишљамо један троугао ,сву садржину смо извукли из спољашњег опажања, али када уређујемо ту садржину, ми се бавимо односима, правилима уређења ,и при томе сазнајемо нова правила ,и проширујемо стара, а да при томе не напуштамо иманенту област сопствене свести.
Шта друго закључити из овога него да су правила којима уређујемо спољашње опажаје између себе, у ствари правила функционисања самог разума, а као што смо видели, те априори сазнатљиве форме уређења тичу се простора и времена.
Овде смо значи правила простора и времена из спољањег света довели у иманентну област сопствене свести и уз Берклијево откриће корелативности субјекта и објекта, подела стварности на појаву и ствар по себи, уследила је као велики Коперникански обрт у филозофији.
ДИЈАЛОГ
Покушаћу објаснити шта су синтетички судови а приори у форми измишљеног дијалога:
Да бих ти одговорио морам размислити. Мој појам "мачка" садржи у себи атрибуте: животиња, има реп,, бркове, кућни љубимац... а такође задржи и појам "зуби", што значи да зуби и мачка не противурече једно другом . Али меду њима нема и информације да она има 28 зуба, Дакле ја не знам да ли је то тачно и да бих ти одговорио морам потражити мачку, уловити је и избројати јој зубе, и тако ћу проширити своје знање тј надоградити појам "мачка" информацијом колико она има зуба.
Да бих ти одговорио морам опет размислити. Мој појам "Троугао" садржи у себи атрибуте: три угла, странице,правоугли, тупи што значи да правогли или једнакостраничан и појам "троугао" не противурече једно другом ... али из овога не могу видети да је немогуће направити једанкостраницан правоугли троугао. Дакле ја не знам да ли је то тачно и да бих ти одговорио морам прибећи опажању, морам конструисати троугао и видети да ли је могуће или не. На тај начин ћу проширити своје знање, тј надоградити појам "троугао" и информацијом о тој немогућности.
Видиш ли разлику између ова два примера.
1) У примеру мачке мораћеш изаћи напоље. Ловити мачку и бројати јој зубе.
2) Међутим, у примеру троугла, не мораш ништа од тога радити. Довољно је да у машти, имагинацијом покушаш да исконструишеш такав троугао и дефинитивно (аподиктички) се увериш у немогућност и тиме сазнаш нешто што до тада ниси знао, а да при томе ниси напустио област сопствене свести. Све си то урадио независно од опажања спољашњег света.
Шта друго него да су правила која се тичу геометрије , самим тим и простора, заправо правила по којима функционише наш сопствени разум. И да су та правила заправо његова грађа и услов сваког могућег искуства. А та правила можемо сазнати независно од спољашњег света, обичном имагинацијом...значи а приори.
Још... чињеница је да до тих сазнања долазимо опажањем, али унутрашњим опажањем уз помоћу онога што зовемо "чиста чулност", значи синтетички... а ипак а приори. Одатле ....Синтетички судови а приори.
РАМ
Имајући ове истине на уму појашњене на овај начин можемо употребити једну аналогију која невероватно задире у саму суштину нашег опажања, а самим тим и у суштину ткз. реалног света.
Све што је постало опажај морало је ући у оне априорне форме чисте чулности или правила простора. Те форме су осећај. Ми осећамо да нешто геометријски није могуће и тај рад се непрестано врши док се крећемо кроз емпиријски свет.
Ми смо тада слични човеку који посматара свет око себе кроз један рам: Рам је овде управо тај априорни осећај чисте чулности или правила простора.
Изван тог рама јесте трансцендненти свет ствари по себи.
Али овде можемо приметити да у оквир рама може ући само оно што је величине рама. Тако да ће у тај рам ући оно што се може уклопити у њега, али неће ући бесконачно много слика које се у његове форме не могу уклопити. Када год уперимо своје сазнање на нешто, уперили смо на то један рам и априорне форме простора. Све што не може ући у те форме ..што се не може изразити простором остаће изван могућности сазнања.
Тако да од живота ми можемо видети само тела јукстапозиционирана у простору попут неких геометриских фигура. Од појмова који у себи обухватају хиљаде опажаја у потенцији такође ћемо видети само поређаношт у простору попут квадрата и троуглова.
Морамо схватити да форме интелекта чија је суштина простор и његова правила, не могу обухватити живот, кретање, трајање и вољу. На тај начин можемо се ратосиљати тог рама и потражити праву суштину изван апрориних форми итнелекта или спустити руке и погледати природу на оној слици без икаквог рама...квадрата и троуглова.
Додатак:
Оно што је кључан детаљ у разумевању те Кантове трансценденталне естетике јесте аподиктичност коју придајемо свим таквим априорним судовима који се тичу простора.
Рецимо. Једнакостраничан правоугли троугао у равни јесте синтетички суд априори који има апсолутно аподиктичко важење. Ми не кажемо да смо приметили да такав троугао у спољашњем свету не постоји, али можда ће некада постојати или негде постоји. НЕ! Ми знамо апсолутно сигурно .да такав троугао никада неће постојати, нити негде постоји, нити је постојао. Ми смо у то апсолутно сигурни?
Поставља се питање зашто? Одакле нам таква сигуруност.
Одатле што је то производ наше моћи сазнавања и ничега другог. А своју свест познајемо да можемо рећи шта она може а шта не да произведе. Тако једнакостраничан троугао у равни наша моћ претстављања ,тј разум, не може да креира и зато смо сигурни да тако нечег нигде у ткз. реалном спољашњем свету нема , нити је било, нити ће бити.
А говоримо о самој основи тог света простору који је заправо функција нашег сопственог духа.
https://forum.krstarica.com/threads/kant-sinteticki-sudovi-a-priori.258716/
Poslednja izmena:
