Канонски положај Карловачке и Зетске митрополије после 1766.

[Gledston]

Онда нисам разумео шта си хтео казати. Сви патријарси од 1848. до 1911. године били су и митрополити. Патријаршијска титула била је само додатно почасно звање, које по увођењу није заменило неко друго које је носио архијереј у Сремским Карловцима.

Претпостављам да знаш да су током раних година Крушедолске/Карловачке митрополије постојале идеје да митрополит/архиепископ преузме неку другу, вишу титулу, али се од тога одустало јер би технички поништило оно што пише у привилегијама (које су издате архиепископу).

P. S. На шта си мислио када си рекао да је та теза проблематична?

Као што си могао чути од проф. Шулетића, привилегије се не тичу обичног народа изузев за исповедање вере и коришћење језика и календара. Све повластице се тичу цркве и традиционалних пет повластица римокатоличке цркве (са изузетком архиепископовог права да поставља себи епископе и свештенике, што јесте атипична повластица). Тако да нема смисла говорити о аутономији српског народа, поготово не о школској/просветној, јер привилегије то питање ни не помињу.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Као што си могао чути од проф. Шулетића, привилегије се не тичу обичног народа изузев за исповедање вере и коришћење језика и календара. Све повластице се тичу цркве и традиционалних пет повластица римокатоличке цркве (са изузетком архиепископовог права да поставља себи епископе и свештенике, што јесте атипична повластица). Тако да нема смисла говорити о аутономији српског народа, поготово не о школској/просветној, јер привилегије то питање ни не помињу.

Писао сам о верско-просветној аутономији која је у XIX и XX столећу била регулисана угарским законима. Привилегије (мењане, укидане, итд...), издате вековима пре тога, толико су застареле да практично нису више имале никаквог значаја изван оног који има нпр. преамбула у хрватском уставу.

Срби су у Хабзбуршкој монархији имали верску аутономију, али и просветну, јер су имали свој развијен школски систем, укључујући и чувену Карловачку митрополију. Ера историје српске Цркве на подручју хабзбуршких земаља после 1790. године у значајној мери другачија је од оне која јој је претходила.

Нема никаквог разлога да се не користи термин верско-просветна аутономија, те да се не каже да је дотична била укинута 1912. или 1913. године.

 

[Pumpaj Dinstanović]

На ову тему има малчице интересантног овде: http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/8298/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y