U rano proleće ove godine rešimo Maca i ja da pravimo fontanu u dvorištu. Krenuše radovi i normalno da sam moje F-ovce obaveštavala o njihovom toku sa sve slikama. Nekako se potrefi, pa je Paja sedeo u svom dvorištu i inspirisan našim druženjem i velikom ljubavlju prema nama, pacijentima, napisao pesmu o nekim likovima sa odeljenja. E baš nas je dotakla ta pesma. Nekom oko zasuzi, nekom stade knedla u grlu, a ja reših da se drugu Paji revanširam poklonom. Pitam ga za adresu jer hoću nešto da mu pošaljem poštom, on mi je posla na pp i pita šta mu šaljem
LJILJA MMM: Ama poštom hoću jedan kamen iz mog kamenoloma da ti pošaljem na poklon. Da ga staviš u dvorište, ali negde na videlo, pa da se setiš kad god ga pogledaš na sve nas. Trajna vrednost bre
LJILJA MMM: Jelena, ti mu pošalji pelcer od one mimoze što ti je stigla. Da posadi mimozu a ispod nje da stavi kamen a Say da mu pošalje cveće (ali nešto što ne zahteva mnogo nege, ipak je naš Pajče muška osoba), Mileva može Bajino štene (što samo Mileva da uživa u antihristima). I onda Pajče u proleće sedne pod mimozu na onaj kamen okružen otpornim cvećem i jednim slatkim četvoronožnim antrzom i uživa
DONA MILEVA: najbitniji momenat za uživanje biće kamen
SVE ĆE U GLAVU DA SE ISTIM UDARA UZ BAJINO ŠTENE
LJILJA MMM: Samo da razradim plan kako da ga kartiram do pošte
I šta da kažem onoj gospodji kad bude pitala za vrednost i težinu pošiljke?
Vrednost-neprocenljiva
Težina- hm da li imate stočnu vagu ovde?
Pajče, zatečen i ophrvan emocijom, zaćuta....kamen, mimoze i cveće i nekako, ali Bajino štene.....e to teško da bi preživeo, jer je Milevin Baja najveći kereći zvrk od svih pasa na celom pdf-u.
LJILJA MMM: nego Pajče, koji ti se kamen više slaže uz dvorište crni ili beli ? pirgavi nemamo
oćeš crni, dobićeš crni, komotan da sedneš i lepo zaobljen da se ne nažuljaš
LJILJA MMM: KAMEN JE POSLAT
PAJČE, ČEKAJ POŠILJKU I POČASTI POŠTARA KAD DODJE, TREBAĆE MU OKREPLJENJE
PAJČE: HVALA na kamenu...joj, 14 i po kg ste poslali postom....
ovi u pošti će me ubiti..ima danima da se priča da mi je NEŠTO TESKO STIGLO.
" ŠTA LI MU JE TO SESTRA POSLALA IZ ŠVICE PA JOŠ SLALA PREKO BG"
A to nošenje Say dobro došlo. bolje nego tegići
nece to meni stići...to će neki poštar da baci od muke kad skonta da nosi kamen
a verovatno će ga policajci razbiti misleći da su u njemu tabletice ekstazija
LJILJA MMM: Pa de sad ode ovaj Pajo kad Say i ja evociramo uspomene na današnju avanturu
Čim sam došla kući Maca me pita "Je si li poslala kamen"
"Jesam"
"Šta, primili te u pošti?"
Kao što rekoh, Say je došla kod mene u kancelariju da mi donese debelu koku (cveće) i lukovice kane i da se vidimo. Kažem da sam donela kamen, na šta ona poče da se smeje jer je mislila da se zezam. Ma jutros sam onako obučena za posao preturala po gomili kamenja da nadjem odgovarajući. Našla sam, lepi, mali ,crni, zaobljen, zgodan za sedenje a stabilan. Oprah ga crevom dok me je Maca gledao kao da nisam normalna, stavimo u kesu, Maca donese kesu u lokal i sad čeka transport do pošte. Say hoće da mi pomogne. Lepo ga upakovasmo, stavismo i pisamce za Paju, po svim propisima u pak papir, preteklo mi od slanja kutija sa završnim računima, uvezasmo kanapom sa mašnicom na kraju i napisasmo adrese po dijagonali. Say uze kamenčić da ga nosi. Do pošte ima jedno.......300metara. Ja je molim da mi da kamičak da malo ja nosim, ali ona dete ne da, valjda što sam ja gospodja u najboljim godinama pa da mi te godine ne kvari. Ponesosmo mi, za svaki slučaj još pak papira, kanapa, lepljive trake i makaze ...šta znam, ako nas budu terali da otvorimo, pa da ga opet lepo upakujemo......I tako, Say je intenzivno vežbala do zgrade pošte. A tamo, kulturno kažemo "Dobar dan", doduše Say je zvučala malo piskutavo ali sam se ja lepo čula. Spusti dete onaj paketić na policu, ja kažem da hoćemo da pošaljemo paket, da smo upakovale. Gospodin, mlad čovek, kaže "Dajte da vidim paket", Say mu ropćući donese, on podiže za kanap i mal se ne ušinu.
"Šta vam je ovo gospodjo?"
"Kamen"
"Molim"
"Kamen" ponavljam glasnije....možda čovek ne čuje dobro.
"A što šaljete kamen poštom"
"Pa to je specijalan kamen, mislim ima vrednost za prijatelje pa je zato specijalan"
"E, ovo ne videh od kad radim, da neko šalje kamen. Poslaćemo nekako, ne brinite"to reče, obuče jaknu i ode kući ostavljajući da to reši devojka koja je preuzela smenu. Ma, džentlmen od sortu.
Fini ljudi kod mene u pošti.
E, sad, preuzima službenica. pruži se ona preko vage da uzme onaj paket, ja vičem polako, težak je, ona se mal nije prućila preko onog mernog instrumenta. Uze ona paketić uz stenjanje i kaže
"kud dodjoste kad ja radim". Sve šalterske službenice prestaše da rade i pogledaše u nas dve, ljudi u redovima takodje pogledaše u nas dve, a mi osmeh od uva do uva, samo da nas ne vrate.
Dade nam ova mladica da popunimo papir za slanje. Ja ne ponesoh naočare, guska, pa zamolim Say da popuni.......ali ono dete nije kadro. Ruke joj se tresu te ne može da drži olovku, ali se smeši.....duša moja izdržljiva. Uzeh ja da popunjavam a ona samo da mi pokazuje kolone.Na papiru piše
vrsta pošiljke........kamen
vrednost pošiljke.........1.000,00 din. (tako mi je rekla službenica, jer ako stavim malu vrednost ima da ga bace.....ovako odgovaraju, pa neće).
Kaže ona devojka "Ako ima preko 20kg ne može da se šalje ovde"
"Nema 20kg" kažem ja samouvereno
"Kako nema, kolega ga jedva podiže?"
Ja pošto sam fina, a i kome se moliti nije se kuditi, neću da kažem da je ovaj zloješan tj nejak, nego "ma nije mu položaj dobar, nezgodno mu je" Nema 20kg, oko 12 ima, znam, ja se razumem u kamenje"
Stavi na vagu....14,5 kg.........eto, šta sam rekla...i to, sa sve artije.
Kaže ona radnica "Kud vam pade na pamet da kamen šaljete poštom?"
"Što" pitam ja "pa vi šaljete pakete i pošiljke. A kako da ga pošaljem?"
"Autobusom" kaže kroz smeh
"Da secam ovolki kamen do autobuske stanice? Ne dolazi u obzir. Jedva ga i dovde donesosmo, dete samo što ne kolabira"
Sve u svemu bile smo atrakcija. Razbile smo im monotoniju.
A smešno je bilo što su svi prvo hvatali za kanap uvezan u mašnu i pokušavali da podignu kao lagan paket. Onda se secnu jer je težak a lepo smo svima rekle da je kamen.
Zalepi ona onaj papirić na paket, a lepo ga je stavila u kesicu pa zalepila, da eventualna voda ne nakvasi paket i da se ne pocepa naznaka šta šaljemo i kome.. Pitam da li će na paket da zalepi "ne tumbaj" a ona meni "Što, da se ne polomi?" i smeje se. "Ma ne", rekoh, "nego da se neko ne ušine kad pokuša da ga podigne"
Podiže onaj naš kamičak sa vage, upetlja prste u onu mašnu od kanapa i povredi se. Lele.....ima se ubiju s ovaj kamen a još ni iz beogradske pošte nije izašao.......mi bre napravismo veliku fontanu, dvorište popločasmo sa tim kamenom i niko ne pretuca prst.Jedva ga odnese ono devojče pozadi gde su paketi. I još kaže da će oni u Šapcu u pošti da nas pominju kad budu nosali kamen po Zlatiboru.......te nas dve visokoumno zaključismo da će kamenčić putovati preko Šapca. Kupile smo joj čokoladu za uložen trud....da joj brže prodje povreda na radu.
Nastavak u trećem delu.......hahahahaaha
LJILJA MMM: Ama poštom hoću jedan kamen iz mog kamenoloma da ti pošaljem na poklon. Da ga staviš u dvorište, ali negde na videlo, pa da se setiš kad god ga pogledaš na sve nas. Trajna vrednost bre
LJILJA MMM: Jelena, ti mu pošalji pelcer od one mimoze što ti je stigla. Da posadi mimozu a ispod nje da stavi kamen a Say da mu pošalje cveće (ali nešto što ne zahteva mnogo nege, ipak je naš Pajče muška osoba), Mileva može Bajino štene (što samo Mileva da uživa u antihristima). I onda Pajče u proleće sedne pod mimozu na onaj kamen okružen otpornim cvećem i jednim slatkim četvoronožnim antrzom i uživa
DONA MILEVA: najbitniji momenat za uživanje biće kamen
SVE ĆE U GLAVU DA SE ISTIM UDARA UZ BAJINO ŠTENE
LJILJA MMM: Samo da razradim plan kako da ga kartiram do pošte
I šta da kažem onoj gospodji kad bude pitala za vrednost i težinu pošiljke?
Vrednost-neprocenljiva
Težina- hm da li imate stočnu vagu ovde?
Pajče, zatečen i ophrvan emocijom, zaćuta....kamen, mimoze i cveće i nekako, ali Bajino štene.....e to teško da bi preživeo, jer je Milevin Baja najveći kereći zvrk od svih pasa na celom pdf-u.
LJILJA MMM: nego Pajče, koji ti se kamen više slaže uz dvorište crni ili beli ? pirgavi nemamo
oćeš crni, dobićeš crni, komotan da sedneš i lepo zaobljen da se ne nažuljaš
LJILJA MMM: KAMEN JE POSLAT
PAJČE, ČEKAJ POŠILJKU I POČASTI POŠTARA KAD DODJE, TREBAĆE MU OKREPLJENJE
PAJČE: HVALA na kamenu...joj, 14 i po kg ste poslali postom....
ovi u pošti će me ubiti..ima danima da se priča da mi je NEŠTO TESKO STIGLO.
" ŠTA LI MU JE TO SESTRA POSLALA IZ ŠVICE PA JOŠ SLALA PREKO BG"
A to nošenje Say dobro došlo. bolje nego tegići
nece to meni stići...to će neki poštar da baci od muke kad skonta da nosi kamen
a verovatno će ga policajci razbiti misleći da su u njemu tabletice ekstazija
LJILJA MMM: Pa de sad ode ovaj Pajo kad Say i ja evociramo uspomene na današnju avanturu
Čim sam došla kući Maca me pita "Je si li poslala kamen"
"Jesam"
"Šta, primili te u pošti?"
Kao što rekoh, Say je došla kod mene u kancelariju da mi donese debelu koku (cveće) i lukovice kane i da se vidimo. Kažem da sam donela kamen, na šta ona poče da se smeje jer je mislila da se zezam. Ma jutros sam onako obučena za posao preturala po gomili kamenja da nadjem odgovarajući. Našla sam, lepi, mali ,crni, zaobljen, zgodan za sedenje a stabilan. Oprah ga crevom dok me je Maca gledao kao da nisam normalna, stavimo u kesu, Maca donese kesu u lokal i sad čeka transport do pošte. Say hoće da mi pomogne. Lepo ga upakovasmo, stavismo i pisamce za Paju, po svim propisima u pak papir, preteklo mi od slanja kutija sa završnim računima, uvezasmo kanapom sa mašnicom na kraju i napisasmo adrese po dijagonali. Say uze kamenčić da ga nosi. Do pošte ima jedno.......300metara. Ja je molim da mi da kamičak da malo ja nosim, ali ona dete ne da, valjda što sam ja gospodja u najboljim godinama pa da mi te godine ne kvari. Ponesosmo mi, za svaki slučaj još pak papira, kanapa, lepljive trake i makaze ...šta znam, ako nas budu terali da otvorimo, pa da ga opet lepo upakujemo......I tako, Say je intenzivno vežbala do zgrade pošte. A tamo, kulturno kažemo "Dobar dan", doduše Say je zvučala malo piskutavo ali sam se ja lepo čula. Spusti dete onaj paketić na policu, ja kažem da hoćemo da pošaljemo paket, da smo upakovale. Gospodin, mlad čovek, kaže "Dajte da vidim paket", Say mu ropćući donese, on podiže za kanap i mal se ne ušinu.
"Šta vam je ovo gospodjo?"
"Kamen"
"Molim"
"Kamen" ponavljam glasnije....možda čovek ne čuje dobro.
"A što šaljete kamen poštom"
"Pa to je specijalan kamen, mislim ima vrednost za prijatelje pa je zato specijalan"
"E, ovo ne videh od kad radim, da neko šalje kamen. Poslaćemo nekako, ne brinite"to reče, obuče jaknu i ode kući ostavljajući da to reši devojka koja je preuzela smenu. Ma, džentlmen od sortu.
Fini ljudi kod mene u pošti.
E, sad, preuzima službenica. pruži se ona preko vage da uzme onaj paket, ja vičem polako, težak je, ona se mal nije prućila preko onog mernog instrumenta. Uze ona paketić uz stenjanje i kaže
"kud dodjoste kad ja radim". Sve šalterske službenice prestaše da rade i pogledaše u nas dve, ljudi u redovima takodje pogledaše u nas dve, a mi osmeh od uva do uva, samo da nas ne vrate.
Dade nam ova mladica da popunimo papir za slanje. Ja ne ponesoh naočare, guska, pa zamolim Say da popuni.......ali ono dete nije kadro. Ruke joj se tresu te ne može da drži olovku, ali se smeši.....duša moja izdržljiva. Uzeh ja da popunjavam a ona samo da mi pokazuje kolone.Na papiru piše
vrsta pošiljke........kamen
vrednost pošiljke.........1.000,00 din. (tako mi je rekla službenica, jer ako stavim malu vrednost ima da ga bace.....ovako odgovaraju, pa neće).
Kaže ona devojka "Ako ima preko 20kg ne može da se šalje ovde"
"Nema 20kg" kažem ja samouvereno
"Kako nema, kolega ga jedva podiže?"
Ja pošto sam fina, a i kome se moliti nije se kuditi, neću da kažem da je ovaj zloješan tj nejak, nego "ma nije mu položaj dobar, nezgodno mu je" Nema 20kg, oko 12 ima, znam, ja se razumem u kamenje"
Stavi na vagu....14,5 kg.........eto, šta sam rekla...i to, sa sve artije.
Kaže ona radnica "Kud vam pade na pamet da kamen šaljete poštom?"
"Što" pitam ja "pa vi šaljete pakete i pošiljke. A kako da ga pošaljem?"
"Autobusom" kaže kroz smeh
"Da secam ovolki kamen do autobuske stanice? Ne dolazi u obzir. Jedva ga i dovde donesosmo, dete samo što ne kolabira"
Sve u svemu bile smo atrakcija. Razbile smo im monotoniju.
A smešno je bilo što su svi prvo hvatali za kanap uvezan u mašnu i pokušavali da podignu kao lagan paket. Onda se secnu jer je težak a lepo smo svima rekle da je kamen.
Zalepi ona onaj papirić na paket, a lepo ga je stavila u kesicu pa zalepila, da eventualna voda ne nakvasi paket i da se ne pocepa naznaka šta šaljemo i kome.. Pitam da li će na paket da zalepi "ne tumbaj" a ona meni "Što, da se ne polomi?" i smeje se. "Ma ne", rekoh, "nego da se neko ne ušine kad pokuša da ga podigne"
Podiže onaj naš kamičak sa vage, upetlja prste u onu mašnu od kanapa i povredi se. Lele.....ima se ubiju s ovaj kamen a još ni iz beogradske pošte nije izašao.......mi bre napravismo veliku fontanu, dvorište popločasmo sa tim kamenom i niko ne pretuca prst.Jedva ga odnese ono devojče pozadi gde su paketi. I još kaže da će oni u Šapcu u pošti da nas pominju kad budu nosali kamen po Zlatiboru.......te nas dve visokoumno zaključismo da će kamenčić putovati preko Šapca. Kupile smo joj čokoladu za uložen trud....da joj brže prodje povreda na radu.
Nastavak u trećem delu.......hahahahaaha
Bas sam se nasmejala. Citam nastavak 
.