Kamata na kamatu na kamatu ...............

Gle, ne znam kako je kod vas u Srbiji, ali evo kod nas u Hrvatskoj je slijedeće.

Kao prvo ti možeš imati dva kredita ako si kreditno sposoban. To znači da su tvoja primanja tolika da možeš otplaćivati dva kredita, dvije rate kredita (po procjeni banke). To znači da te rate kredita ne smju iznositi više od 1/3 tvojih mjesečnih primanja, a sad zbog korone mislim da je 1/4. Znači (lupam bezveze) rata kredita 10000 dinara a plaća ti je 50000 dinara onda si kreditno sposoban jer ti je rata 1/5 tvojih primanja. Ako bi digao još jedan kredit od 10000, onda bi tvoje rate iznosile 20000, a to je 2/5 tvojih primanja, a to je više od dozvoljene 1/3 ili 1/4. Plus zavisi još od tvog statusa u firmi, imaš li ugovor na određeno ili neodređeno vrijeme, da li je firma solventna ili ne... Jednostavnje je uzeti refinanciranje s kojim zatvoriš prvi kredit i podigneš još onoliko novaca koliko ti treba (i ostaješ kreditno sposoban). Loša strana je što tako povećavaš vrijeme otplate kredita, a s time raste i kamata.
Tako je sad ovde.
Bilo je jedno vreme ranije da ne mozes dici drugi kredit uporedo sa prvim iako to nije preko 1/3 ili sta znam koja je kvota na platu.
................................................................................................................................................................................................
Pa onda uzmes novi kredit u kome je refinansiranje prethodnog , i nista to ne bi bio problem da na primer je kamata i glavnica u jednakom iznosu tokom celog perioda otplate..
Ti na polovici otplate ukupnog prethodnog kredita , (glavnice i kamate) , ( na primer od 100 000 din ) nisi otplatio
i polovinu glavnice
, tako da kad refinansiras taj kredit sa novim zaduzenjem , u njemu ti dodaju kamatu na kamatu , a glavnicu nisi ni "takao", pa ako opet refinansiras dobijas kamatu na kamatu na kamatu .
U stvari to ne moze recima , ( da moze recima - to bi se lako primetilo , ne bi promaklo) mora da se uzme digitron i plan otplata svih prethodnih i sve sabere.
 
Tako je sad ovde.
Bilo je jedno vreme ranije da ne mozes dici drugi kredit uporedo sa prvim iako to nije preko 1/3 ili sta znam koja je kvota na platu.
................................................................................................................................................................................................
Pa onda uzmes novi kredit u kome je refinansiranje prethodnog , i nista to ne bi bio problem da na primer je kamata i glavnica u jednakom iznosu tokom celog perioda otplate..
Ti na polovici otplate ukupnog prethodnog kredita , (glavnice i kamate) , ( na primer od 100 000 din ) nisi otplatio
i polovinu glavnice
, tako da kad refinansiras taj kredit sa novim zaduzenjem , u njemu ti dodaju kamatu na kamatu , a glavnicu nisi ni "takao", pa ako opet refinansiras dobijas kamatu na kamatu na kamatu .
U stvari to ne moze recima , ( da moze recima - to bi se lako primetilo , ne bi promaklo) mora da se uzme digitron i plan otplata svih prethodnih i sve sabere.
To da na polovini kredita nisi otplatio polovinu glavnice je zato jer se kamata i rata kredita računaju po složenom kamatnom računu, a ne po jednostavnom. Upravo zbog tog kamata na kamatu. Tebi je rata ista, ali sastav te rate je drukčiji. Na samom početku otplate kredita kamata je puno veća, dok je na kraju kredita skoro ni nema. A ti je opet zato jer ti se glavnica smanjuje sa svakim mjesecom, a manja glavnica znači i manju kamatu. U konačnici po složenom kamatnom računu kamata ti vjerojatno ispada manja nego po jednostavnom kamatnom računu.
 
Da sam citao sajt Narodne Banke onda bi mi bilo jasnije .
Problem je sto sluzbenik ne upozna kljenta sa takvim kreditom refinansiranja .
I pored sume malih slova za koje treba lupa , a trend je takav da ce za citanje istih trebati i mikroskop ,
NBS je trebala da izda saopstenje za gradjanstvo koje bi se dobijalo u samoj banci .Nismo pravno prevreni
ali nismo bili ni upuceni , a u nekim sistemima se i to smatra prevarom.
"
Када је кредит за рефинансирање добро решење?
Кредит за рефинансирање је добро решење онда када је каматна стопа довољно нижа од постојеће каматне стопе да обезбеди укупно нижу цену кредита. Kредит за рефинансирање вам омогућава значајно смањење укупних трошкова отплате кредита (нарочито уколико се рефинансирање изврши на почетку отплатног периода и код дугорочних кредита, тј. на пет и више година) уз релативно мало повећање месечне рате.

graf-ref
Уколико размишљате о узимању кредита за рефинансирање, најпре проверите исплативост самог рефинансирања (калкулатор за рефинансирање на сајту НБС – линк). Наиме, без обзира на то што вам се, на први поглед, може учинити да нижа каматна стопа значи јефтинији кредит, то у пракси не мора бити случај. Такође, важно је знати и да се у првих неколико година отплате дугорочног кредита месечни ануитет (рата) састоји од већег дела камате и мањег дела главнице, због чега је веома важно добро проценити да ли је и када најповољније извршити рефинансирање кредита.

Погледајмо на хипотетичком примеру који услови би требало да буду испуњени да би рефинансирање кредита било исплативо, тј. да укупно плаћена камата по новом кредиту не буде већа од недоспеле по постојећем.

  • Ако претпоставимо да имате задужење само по једном кредиту у висини од 400.000 динара, с роком отплате од десет година, по годишњној каматној стопи од 16%, висина ануитета би износила 6.437,28 динара, а средства која треба да вратите банци 772.473,75. динара. Након пет година, ви бисте отплатити само 32% главнице и 59% камате, што значи да бисте имали 270.981,96 динара неотплаћене главнице и 115.254,92 динара недоспеле камате, тј. 386.236,88 динара остатка дуга банци.
Уколико желите постојећи кредит да рефинансирате, погледајмо у ком случају би вам то било исплативо:

  • Претпоставимо да накнада за превремену отплату износи 3% остатка дуга, а трошкови обраде новог кредита 1% – иако се логички намеће закључак да нижа камата (15%) аутоматски значи и смањење укупне цене кредита, због накнаде за превремену отплату од 3% и трошкова за обраду кредита од 1%, овај кредит се не би исплатио. То би даље значило да би укупна цена преосталог кредита износила 390.168,95 динара, с ратом која би била 6.502,82 динара.
  • Уколико вам се пак понуди кредит за рефинансирање с каматом од 15% и продужетком отплате од једне године (шест година), укупна цена кредита биће већа, јер сте, како је већ речено, у претходних пет година отплатили мањи део главнице (32,2%) и чак 59,1% камате. Нови кредит, иако с мањом каматном стопом (15%), био би скупљи пошто бисте платили више камате (135.605,29) него да наставите с већ започетом отплатом, где би вам недоспела камата износила 115.254,92 динара, а укупан дуг банци 414.716,71 динар, иако би нова рата износила 5.759,95 динара. Нижа каматна стопа не значи аутоматски и јефтинији кредит.
  • Међутим, уз нови кредит одобрен по довољно нижој каматној стопи, нпр. у износу од 11,5%, с продужетком рока отплате од једне године, укупну камату бисте платили 102.728,76 динара, рата би износила 5.303,33, а укупан дуг банци 381.840,18 динара, тако да би рефинансирање било исплативо.
Наведене примере никако не треба прихватити као задату формулу, већ само као појашњење да продужење рока отплате кредита може бити исплативо само уколико су понуђене знатно ниже каматне стопе, што треба проверити у разговору с кредитним референтом.

У следећем приказу видећете какве промене настају када желите да рефинансирате потрошачки кредит, кредитну картицу и искоришћени минус по текућем рачуну и замените их једним новим кредитом у периоду од две године:
"
 

Back
Top