Kaldrmska generacija - Šabac

  • Začetnik teme Začetnik teme dadel
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Dripci – Triškovici

Negde 63-64.te beše zemljotres u Skoplju pa su oni ugroženi koji ostadoše bez krova nad glavom bili razmešteni po celoj Jugoslaviji. I kod nas u poljoprivrednoj školi beše smešteno njih par stotina.
Dolazi kod mene drugar i traži da mu dam košulju i farmerke, nije bila retkost da mu dajem gardarobu kad oće da se “ picne”. Pitam ga gde će i on mi ispriča da su Skopljanci smesteni u poljoprivrednu i da ima ribe kao salate. Tada sam bio u “ Sigurnim rukama “ i furao sa dobrom curom tako da nisam hteo da rizikujem. Ode on i jos njih desetak. Muvali oni Makedonke ali samo dve behu darežljive. Posle par dana banem ja kod njega u stan kad on pere đoku u lavoru. - U bre al si čistunac, počeh da ga zezam a on razvali da ređa psovke – Mamu joj ku*rvinu, *ebem ti Makedoniju...Nagazio čovek na trišu. Makedonke odoše posle par nedelja a pencilin je teko potocima. Njih dve su za kratko vreme “ Zbrinule” sve picopatnike, momke koji su jurišali na recku i one kojima se nije gadila redaljka.:per:
To nam je bio prvi uvozni triša iz bratske nam Makedonije. :whistling:

Inače nije bila retkost da se u talasima navali na dispanzere kada jadna “ Dobra duša” izdeli poklone nezbrinutim jadnicima.
 
Matorka

U Šapcu je čuvena stočna pijaca pa su ljudi "Prečani" iz vojvođanskih sela dolazili 3-4 puta godišnje da kupuju.Normalno uvek su imali mnogo para pa nisu smeli noćivati bilo gde. Mog ćaleta su poznavali pa su kod nas četvrtkom prespavali a ujutro na “ Banderu” i to sve grupa 5-10 ljudi.
Jednom prilikom došli oni, puna kuća, kad banu i neka kevina poznanica na kafu.
Keva joj se požali gde će joj dete / ja / spavati. Ženka kao iz topa
- Pa nek spava kod mene - Ja 17 ona 33-34 god.još raspuštaljka. Znam šta me čeka. ali nisam se plašio, već sam doživljavao poneko čudo.
Došli mi, kod nje, jedan krevet, i malo po malo pređemo na stvar.
Rambe-dambe završim ja posao i taman da se skinem kad ona, op, vraća me rukom na sebe.:zper: E ovde nema fušerenja pomislim , pa na " popravni". Ona vrišti ko Damnjanov zelenko, ma da ogluvis. :zper: Otaljam ja i to, taman sam sklopio oči osećam da me "teta" čačka. Šta ćeš, opet na posao. Bogami tu noć ja odradi udarnički.
Ujutro ona na posao ja kući. Prečani otišli keva sedi i pije kafu, kad se odjednom seti
- Pa ona luda zaboravila kesu. - Šta je unutra ? -pitam - Neka kobasica i mladi luk.-
Ja onako iscrpljani i gladan kevi - Ma prži to da doručkujemo - Keva me pogleda i poče da se smeje - E moj sinko ljudi rade za biciklo, motor, kuću, a ti za luk i kobasicu -
Šta ću i ja sam se nasmejao.
Od tada sam imao smeštaj kad dodju "Precani" a išao sam i preko reda. Bilo je tu cigara, para,farmerki a i žena znala posao. Spojiš lepo i korisno.
Posle par godina se udala za nekog milicajca i tu je bio kraj.
 
Za nju je bilo vreme da se udomi a ja sam " ratovao" i na drugim frontovima. To je sve bilo diskretno "zaradbo " razlike u godinama i njene sasvim opravdane zelje da ima partnera koji ce stalno biti uz nju - Muza. Da je ona htela klinci bi stajalu u redu ali trerbalo je kasnije izaci pred izabranika sa tako sarenom prosloscu. Ovako je bila cista i postena. Ja se nisam hvalisao jer time bi samo izazvao divljenje kod par klinaca ali bi znalo pola Sapca i onda *ebo glas kad se ukinu dotacije. Pri izlascima sam imao devojke koje su mi pristajale i nisam morao da srljam i odmah trazim jer nisam bio sexualno ugrozen.

Bio sam fini ;)
 
Ali evo jos malkice- Tema je neiscrpna.



Soka bomba
Naša generacija je brbljiva, pričljiva. Bilo je tipova koji i nisu imali neke teme ali su morali kao glavni da zabavljaju društvo. Da se nebi ćutalo lupetalo se i lagalo. E sada ako se neki doživljaj prepričavao i očevidci ili učesnici hteli govorniku skrenuti pažnju da iskrivljuje on bi to prekinuo ili nas šatrovački upozorio da laže one druge a mi već znamo istinu. Izraz u stilu “ Ma pusti lažem “ bio je DUMINA ili BOMBA ali je to izgovarano brzo u pola glasa da neupućeni slušatelji
nebi skontali.
Jedan stariji tip, Buda ćopa, je kao invalid držao trafiku ali bio je nemirnog duha, mangup, ženskaroš pa je “ za*ebo” trafu i radio po vašerima sa onim stolom “ Kegle”. Naravno tu je bilo upaljača, satova i ostale trange frange. Obično je vodio po nekog sa sobom da pazi na robu i zbog lične odbrane. Tog puta nije nikoga našao i povede sa sobom ženu Soku. Ona je bila naivna, domaćica koja skoro da iz kuće nije izlazila. Počne on da šljaka i dere par naivaca ali grupa mangupa počela da mu mariše-krade robu. On da bi ih uplašio drekne na ženu:
Soko daj mi pištolj ! Ona jadnica nemajući pojma da on blefira onako prostodušno :
Pa Budo otkud mi pištolj ? Naš junak u žaru smeo s`uma da je sa njim žena Soka nedorasla tom vašarskom životu i peripetijama pa onako polu iskrivljenih usta prosisikće :
Bomba Soko, bomba.Ona nemajući pojma da je on upozorava na svoj blef naivno jasno i glasno odgovori.
Pa nemam ni bombu Budo !
U grupi posmatrača oko stola je bio i jedan Šapčanin koji je to naravno odmah rastrubio kod nas.
Tada nije postojao izraz sex bomba. Ali je Soka bila prva bomba u Šapcu. Soka bomba.
 
Poslednja izmena:
Interesantno da su izrazi "na bombu" i "na duminu" praktikuju i dan danas u mojoj generaciji recimo! Znaci razlika je samo sto mi koristimo ono "na" pre pomenutih pojmova u tvom textu!
Ja bih takodje mogao da pricam mnogo stvari o svojoj generaciji i dozivljajima sa Baira, iz Natine, iz gimnazije, sa gostovanja Sanera svuda po Srbiji, ali se pravo da ti kazem plasim, jer nisam pod nikom nego koristim pravo ime i prezime, a posle moze da djavo odnese shalu :mrgreen:

@Dadel zanimljiva ti lokacija, ja sam trenutno u 12. Bezirku :mrgreen:
 
Uf, pravo da ti kazem ne poznajem Bech toliko dobro, ja sam ovde svega par meseci, od januara! Ali necu se ni zadrzati jos mnogo, posto bi trebalo u junu da zapalim za Wiesbaden! Osecam se ko fudbaler, transferi prshte na sve strane :mrgreen: Ali cu bas pokusati da nadjem gore pomenuti kafic svakako!
 
Šatrovački

To je bio način sporazumevanja da neupućeni nebi razumeli. Govorilo se brzo tiše poluiskrivljenih usana prema onome koga obaveštavamo. Vremenom se ti izrazi odomaćili tako da smo ih upotrebljavali i u međusobnom razgovoru. Evo par izraza:
DUMINA-BOMBA, lažem, navlačim naivce. LjEVAT- tip, frajer,osoba. LAČO-dobro.
ČUKA- sat. FORPAS- tip koji ništa ne vredi, naivčina, prostak. TREBA- riba, ženska.BARO- dobro, vredi. KUŽI-ŽDRAKAJ-SNIMAJ, vidi, pogledaj. ĆORIŠI-MAZNI-ZDIPI-DRPI, ukradi. MARIŠE, bije se, krade. POPIO MARU-dobio batina. ŠEVA- driblanje, polni akt. Za žene lakog morala je bilo podosta izraza: PRCALJKA, KAMENjARKA, DARODAJKA, JEBULJA, DROMPULjA, RUPA. Tip koji samo voda ženske a ne cepa ih-TAKSISTA. Pomoćnik na ginekologiji-PICIN TAKSISTA. Jede, MANDžA-ČALAIŠE. DžADA, BRIŠI- TUTANj - PRAŠINA, beži. PLjUNI GA-udari ga. PLjUGA, cigareta.DRIPAC- neotesani glupak. Ženske: CICA – FRAJLA – MAČKA – ŽENKA – RIBA-TREBA.
Dosta se tih izraza i do sada održalo, ima ih more ali nisam u formi.
Ako bi trebali nešto opširnije da se dogovorimo a da klinci ili matorci ne ukuže okretali smo ceo govor na šatrovački. To se govorilo brzo i reči su bile normalne samo što se posle svakog sloga dodavalo ĐI - CI ili PA zavisi kako je kome bilo lakše, recimo.
Vi-di, o-nu, ma-cu. Civi cidi ciocinu cimacicu. Itd, itd.
 
Duhovi u zidinama starog grada ...

Nekako sredinom jeseni se pročulo da nešto diše u zidinama starog grada na Savi. Neki su odlazili ali kada nisu ništa čuli rečeno je do se to čuje negde oko ponoći. Malo po malo poče okupacija starog grada. Masa je srljala i naćulenih ušiju čekala ponoć. Pa onda zaista poče nešto da diše u zidinama, jasno se čulo. Zatim prepričavanje, ubeđivanje skeptika i ********* : Ma čuo sam svojim rođenim ušima, ponekome se učinilo da je video i po neku senku. To su verovatno duše izginulih od ko zna kojeg rata a imali smo ih oho-ho. Jesen, prohladno, oni koji prerano dođoše nisu mogli na toj hladnoći čekati par sati pa su svraćali u ugostiteljski objekt Sava i tamo uz pićence dočekivali 5 do 12. Posle ponoći kada su duhovi prekinuli svoju kukumavku, evocirale se uspomene na priče od pokojnog dede, babe strine kada su bežali od vukodlaka, vila, veštica ali...
nećemo valjda pričati ovde na ledini idemo na pićence. Boga mi je ta manija dočekivanja duhova uzela maha ali ništa konkretno nije viđeno.

Šta je stvarno bilo. Restoran Sava je skoro nikako poslovao jer Mačvina plaža je samo leti posećena a ostala tri doba niko ne svraća i restoran zvrji prazan. Poslovođa se žalio Paji –Grbi i ovaj reši da razradi lokal ali da dobije 20% od prometa. Dogovor je pao i Paja ubacio neki mali magnetofon na baterije u šupljinu zida na starom gradu i tako mu dao pluća. Naravno par ljudi je pustilo buvu da nešto tamo diše, resto je raspalila mašta građana. Uglavnom lokal je šljakao, bio dupke pun a lova tekla kako gazdama tako i promućurnom Paji Grbi.
 
NMNj:
Odlicno dadel! Stvarno lepe price :)
Da li ti sintagma sabacki dzez orkestar budi neke uspomene?
Kliknite za proširenje...

Nazalost ne mogu da se setim, Skoro 4 decenijesam u Becu. Dok sam bio u Sapcu behu popularne Mexikanske, Grcke, Italijanski slageri, nase zabavne, starogradske,izvorne, poneka sevdalinka. Cabi Ceker,Trinez, Mat Kolins, Adamo,Dragan Stojnic, Ivo RobiC, Lola, Gabi, Arsen. Zenske su volele Djordja Marjanovica ali je nama "muskarcinama" pederasto delovao. Stariji Gasic /Sapcanin/ je vodio jednu grupu i imali su dobre stare stvari. Ali osvrnucu se na to u jednoj od sledecih prica.
Sravciger i padavicari, tadasnja moda, muzika, izlasci itd.
Pozzz !
 
Poslednja izmena:
„ Nevine žrtve „

U naše vreme je milicija marisala / tukla/ za svaku sitnicu, na ulici, u kući a nedaj bože da te privedu u
S.U.P tamo su batinaši i bolesni sadisti sebi davali odušku bez straha od eventualnih posledica. Pošto su “vlast” bila bahata i brzopleta sa odlukama lako je bilo proturiti buvu da su te priveli bez veze, da si nevin i naravno pošto se sve dešavalo iza zatvorenih vrata mogao si pričati svoju verziju.

Često je privođen i jedan administrativni službenik S.U.P.a.Svoja hapšenja i privođenja je objašnjavao komšijama i neupućenima da je branio sirotinju na sastancima ili ga neko prijavio kako je nekog nevinog jadnika pustio iz zatvora, Tako je širio svoj ugled i sticao popularnost.
Šta je ustvari bilo ? On je bio homoseksualac, navlačio maloletnike a nije mogao odoleti /kada ga spopadne strast/ da i u svojoj kancelariji puši nešto nedozvoljeno ispod struka.

U livadama je bio neki odža koji je vračao, pomagao da dobijete decu, skidao čini, bacao prokletstvo na onog koga mrzite i sve ono što uz to ide naravno da se usluge plaćale a cenovnik- po veličini dela.Kako je uživao veliku popularnost to nije promaklo ni budnoj miliciji. Bio je privođen i ne retko izbudžan /tučen/ od revnosnih sluga zakona ali je i dalje radio svoj posao. Masnice i plavetnilo po licu je opravdavao kao da su ga tukli đavoli što je pogrešio i nije očitao kako treba nekom svom klijentu. ili da je rekao da ce se dotična pacijentkinja poroditi ove godine a oni su mu rekli tek sledeće.
Naivci su sve to gutali. primali, saosećali i patili sa tim jadnim žrtvama.
 
Film, trend, moda, idoli
Ako uzmemo u obzir da nam je bioskop bio jedina zabava nije čudo da smo gutali i oponašali junake sa platna. Prvo su nas zasenili kaubojci, njihov hod, čizme, šibice koje se pale o zid i na potpeticu čizama. I mi smo nosili čizme sa visokim potpeticama i mazali ih palivnim delom kutije od šibica da bi mogli naslonjeni na zid i jednom nogom zgrčenom u kolenu bez savijanja kresnuti palidrvce o petu i zapaliti ga. Naravno to se izvodilo samo ako je neko prolazio/ ako smo imali publiku/ inače bi bilo bez veze. Prvo su se nosile farmerice zatim traperice sa dole proširenim nogavicama. Lukavi i preduzimljivi Ameri napraviše mit i zaludiše pola sveta sa svojim kaubojcima, napraviše od njih heroje, katraktere, dase, osvajače a ustvari su bili na nivou naših čobana. Neobrazovani, prosti, glupavi, plašljivi ali ko je to nama tada hteo, želeo i mogao objasniti.
Sledeća plejada su bili Meksikanski filmovi, njihovi šeširi, muzika, pesme i već kod nas se javljaju sastavi: Trio Paloma, Kvartet Manjifikos, Slavko Perović, Nikola Karović / Služio vojsku u Šapcu/ - Cune (Predrag Gojković) je započeo karijeru meksikanskom pesmom Halisko. Ploče su se kupovale i okretale po 1000 puta dok nismo napamet naučili i pevali na Španskom iako nismo imali pojma o čemu se radi. I to je bogme potrajalo dugo dugo.

Zatim Stižu filmovi o Tarzanu i naravno frizure “Tarzanke” pozadi ravno odsečena kosa “ na crtu”. Od pogrbljenih i krivonogih kaubojaca štafetu preuzima uspravni, ispršeni, razbacani Tarzan. Džon Weis Miler, Gordon Skot, zamenjuju Džon Weina i Gari Kupera. Ubzo zatim stiže paleta filmova o Herkulesu, e tada se prave tegovi od konzervi napunjenih betonom pa se počinje raditi na uobličavanju tela da bismo ličili na novog idola Stiv Rivsa. Naravno niko nije davao upustva niti kontrolisao pravilnosti vežbi kojima su kržljave neuhranjene pubertetlije hteli da se preko noći “ razbacaju” (razviju).

I naša kinomatografija daje svoj udeo. Naravno prvo sve naše ofanzive gde Bata, Boris i Boško Buha pobiše više vojske nego što jr Nemačka imala, bogo dragi al smo ih osakatili čudi me da je još pokoji švaba ostao pod ovom zemaljskom kapom.
Već život postaje konplikovaniji, teže gradivo u školi, traženje posla, za neke i ženidba, e tu smo već malo porasli i nismo se palili na svakojake gluposti.
 
jtnm34.jpg


sa jedne izlozbe iz muzeja
 
:telefon:Super !

To je medjuratna generacija pre nas i tada su tezili da se istaknu i sebe uvrste u aristokrate. Dosta njih je iz pomodarstva slusalo muziku koju nisu razumeli( cast izuzetcima) a ostatak i srednji stalez su se povodili za srcem i navikama.

U to vreme ako zenska pokaze koleno to je kao da se skinula gola, zato i osudjivanje onih u kupacim kostimima koji su ruku na srce neviniji od odojcadi u poredjenju sa sadasnjim.;)
 
Sta je momci ?
Mislio sam da je tema vec na drugoj trecoj stranici, tamo negde u podrumu, ali nesto ste mi se ulenjili i na drugim temama.
Evo jos jednog detaljcica iz "onog" vremena.

Golicave priče

Našoj generaciju nije bila dostupna šarolika paleta časopisa kao sada i svi su podlegali budnom oku cenzure.
Npr. – čik- prve malo slobodnije novine su u Srbiji bile oporezovane kao šund i koštale 500 din. :besna: dok Vojvodina nije bila oporezovana i tamo su koštale 300 din. tako da smo ih kupovali u komšiskom Klenku. :hvala:
Normalno pre toga nesto erotsko i porno ni sanjati.
Ali proneo se glas da egzistira neka svešcica u kojoj jedna mlada buržujka priča “u detalje” svoje ljubavne doživljaje.
Odmah je postala bestseler i svi smo tražili da je pročitamo. Naravno morali smo se kleti u svoje najmilije da ćemo svesku neoštećenu vratiti i nikome drugom, ni za živu glavu, davati. Ustvari to su bile erotske priče i par ljubavnih doživljaja spomenute dame iz viših slojeva. Naravno ne Jugoslovenka nego tamo neka buržujka. Neki su je i prepisivali
tako da je prošetala ceo grad. Jes da smo se gadili nekih detalja ali smo gutali tu “literaturu”.
Neki su u kucnoj biblioteci imali zagrebačko izdanje -Spol ljubav i brak - pa smo tamo kad odu matorci malo parili oči.

Pre je svega manjkalo i bilo je interesantno, sada nam ta golotinja i sloboda prelazi sve granice i postaje neukusna.
 
Evo resih da napisem jedan kratak text, kad je vec tema Kaldrmska generacija. Ono jeste, mi smo se rodili kada je uveliko bio asfaltiran dobar deo Sapca, al ajd sad necemo gledati dlaku u jajetu!:D

BAIR GHETTO - Instistucija "Ekipe iz kraja"

U mnogim istorijskim knjigama i knjizicama, nacicete da je Bair najstarije naselje u Sapcu! Danas se ono sastoji iz 5 mesnih zajednica od kojih cak tri u stvari predstavljaju Bensku Baru (iliti samo "Bare"). Ostale dve, Bair 1 i Bair 2 se protezu od gradskog trga, ajde da kazem Hotela Zeleni Venac, pa sve do vasarista i od velikog parka do zeleznicke stanice! U sustini kada se kaze Bair i misli se na ovaj deo prostora, a ne na ostale tri mesne zajednice koje su nadaleko poznate kao "Bare".
Jedan manji deo Baira koji podrazumeva prostor od "poljanice" do vasarista, gde se ukrstaju ulice Janka Veselinovica i (nekad Partizankse, a sada) Kralja Milana, se naziva popularno Bair Ghetto. Imao sam tu srecu da se bas rodim tu i provedem svoje mozda i najlepse godine u ovom kraju! Samo ime je nastalo sad vec daleke '96 godine (mozda je cak i '95 bila). Jedan momak iz kraja koji je slusao HIP-HOP muziku u to doba je dao ovakav naziv. Mi ostali iako nismo bili u HIP-HOP vodama, sta vise mnogi su bili u Oi! fazonu smo prihvatili naziv i vec je odmah osvanuo i prvi grafit sa istim nazivom! Taj graf polako bledi, ali ce se uskoro udariti jedan veci i ozbiljniji! ;)
Od neke generacije rodjene '75 godine do '83 bilo nas je koliko hoces! Bilo nas je skoro 100, sto je lepa cifra uzimajuci u obzir da Bair Ghetto cini 5 zgrada, jedan soliter i jedno 30ak kuca! Na cuvenom koshu kraj garaza se palijao jedan od najboljih basketa u gradu, a cuveni ivicnjak je presudio mnogima u smislu iscasenja skocnog zgloba! Ta generacija je bila bas sportska i nekada je bilo po 20 momaka na koshu, tako si se u slucaju poraza sushio i po sat i po dok ponovo tvoja trojka ne dodje na red. Velika vecina nas je trenirala kako basket, tako i fudbal i rukomet. Imamo cak i 2 reprezentativca u rukometu :D Ortakinja u kraju nesto preterano nismo imali, mozda svega njih 20ak.
Cela ekipa je jako vezana za kraj iako preko 50% ljudi (racunajuci i mene) vise ne zivi tamo! Ima nas u Spaniji, Nemackoj, Libiji, Danskoj, Beogradu, Novom Sadu, a neki su se preselili u neke druge delove grada! Ali i dan danas kad dodjem u Sabac nema sanse da se ne provozam po kraju iako su sad tamo neki drugi klinci koji me cak i ne znaju!
Nekada je ranija ta institucija zvana "Ekipa iz kraja" bas bila rasprostranjena, posebno 90ih! Imam utisak da je nas Bair Ghetto poslednja prica u tom fazonu i da se sadasnje generacije vise druze sa ljudima ´koje su upoznali negde drugde (skoli, treningu, gradu), nego sa ljudima sa kojima su odrasli. Ne kazem da mi nismo imali druge drugare, ali nekako se znalo ko ti je "prva ekipa"! Imali smo i svoj sajt tamo negde 2002.godine, ali se Sekuli smuchilo valjda da ga uredjuje tako da ga vise nema.
Iz te vezanosti za ekipu iz kraja i lokalpatriotizma, sa Baira je i krenula prica posle dugo godina da se podrzi lokalni fudbalski klub, tako da je recimo 2004.godine od 30 Sanera preko 10 bilo iz Bair Ghetto-a. I dan danas dosta ljudi iz kraja ide na Macvu, ali s obzirom na godine, sada bleje pored sadasnjih Sanera i ne ubacuje se u kop.
Kraj kao kraj je imao sve: poljanu, park, dudaru, stari grad, vasariste, i zgrade i kuce, raznolikost, dobar polozaj blizu centra (da ne kazem u centru) itd. Jednostavno bolji i mirniji kraj ne znam!
Zanimljivo je i to da koga god pitas od nas svi ce ti reci da mrze sabacki vasar. Jednostavno u to vreme se sjati 100 000 ljudi u tvoj inace miran kraj i to te uzasno nervira! Jos kada nam parkiraju ispod kosha, odmah skacemo po kolima! Da ne pricam da posle vasara bar 100 Radkapni mozes da kupis u kraju!
Druga stvar koju je nerviralo (bar) moju generaciju jesu oni teniski tereni na poljanici! Tu smo mi nekada kao klinci imali fudbalski i bejzbol teren! A onda su jednog dana dosle neke chike i napravile neke terene za neki za nas nebitan sport! Gadjali smo ih raznim kamenjem, secam se, tad, a posle smo im i nemilosrdno krali loptice, kada god bi prebacili onu zicu! Jos od tog vremena mrzim tenis. Svaka cast ovim nasim teniserima, ali ga ja i dan danas ne gledam. Sta ti je trauma iz mladosti :mrgreen:
Bogme i jedna klupica tamo iza terena jednog za tenis je bila posebna prica! Ko nju nije overio nije se smatrao clanom ekipe :mrgreen:

Ja bih o mom Bairu mogao satima pisati, ali eto rekoh da podrzim malo Dadela da ne bude usamljen ovde. ;)

Poz
 
:klap: :klap: :klap:
Najzad, ne samo podrska nego i izvrsno napisano. Mozda pokrenemo momke da nam pisu nesto. Bitno da je o Sapcu i sapcanima, svejedno bilo to mesto, ljudi, dozivljaji, vreme nije vazno i ne morate se drzati teme " Kaldrmska generacija" Ja sam tako poceo ali bilo bi mi drago da se pise i o vama mladima kako dozivljavate svoj grad i sugradjane neku epizodu iz zivota.
I ja sam ziveo prve dve godine na Bairu preko puta stare stanice milicije. Pa se preselio u Pop Lukinu do pocetka skole, vec od prvog razreda sam presao u Milosa Pocerca i do osmog razreda bio " Jankovac" Preprosle godine sam posetio svoju osnovnu skolu i poklonio im neke sitnice. ;) Hvala na podrski javicu se opet sa ponekom pricicom.
Dosta smo pauzirali :cool:
Pozdrav svima !
 
DOM SINDIKATA

Nazvaše ga
tako kruto, hladno,
komunistički neromantično
-DOM SINDIKATA –

U polu-mraku njegovog krila
punog zamršene lirike i dukata
upoznasmo prgavog i tupavog
tapkaroša, pravog filmedžiju
koji bi za film dao gaće i košulju.

- I krenusmo –

Naš provodadžija, nevešti režiser
svetac i ker
gurnu nas u novi život.

Počeše da padaju prvi poljupci i… šamari
ali šta mari.
Jedni se nađoše, drugi rastadoše
u braku ili mraku
u senci naseg brata – Ne-brata

- DOMA SINDIKATA –​



Evo i malo sentimentalnog secanja na zgradu iza biblioteke gde smo se sastajali
posle casova sa curama koje su se plasile da ih ne vidi neko od familje i otkuca kevi ili nedaj boze caletu.
Iza zgrade je bilo praznog placa i kod stepenica gde se ulazilo u podrum smo se sastajali "zaklonjeni od ociju sveta"
To mesto nam pokazao jedan stariji tapkaros
jer tu se krio kad ih je milicija jurila. ;)
 
Poslednja izmena:
U srpskom Las Vegasu

Šabac je imao još jednu nadaleko čuvenu razonodu - kockanje. Ona je tako opasno zavodila čestite varošane, da je još 1844. gospodar Toma Vučić-Perišić morao Šapčanima da pripreti kaznama zbog njihove pasije.

Kako ni to nije pomoglo, naredne godine je doneta uredba kojom je policiji dozvoljeno da mogu "sasvim igranje karti zabraniti u slučajevima gdi vide da se igranje karti preko granice umerenosti čini, i gdi se igranjem tim počnu ljudi upropašćavati".

Strast je ipak bila prejaka: šabački kockari su tada smislili da četiri igrača stave na kafanski sto po parče šećera, pa na čiji komad najpre sleti muva, taj odnosi polog.

Milorad Pavlović Krpa, profesor Univerziteta, dobro se sećao kocke u svom rodnom gradu:

"Bila je to jako odomaćena navika. Oko kockarskog stola iskupljali su se svi Šapčani - trgovci, zanatlije činovnici, naročito ovi poslednji. Njima je, pored službe, kockanje bila najprijatnija i najlepša zabava". Šabačke kockare od kraja 19. veka pominjao je i Dobrica Milutinović, mnogo pre no što je postao bard srpskog teatra: "Posle predstave vrlo često zalazio sam među te otmene kockare. Munuo bi mi neki od njih, naročito Paranos, pedeseticu ili stotinarku u džep: 'Evo ti, mladiću, kupi odelo'. A za te pare se moglo kupiti dobro odelo".

Kockarima je bio strah i trepet načelnik okružni Anđelić, za čijeg je načelnikovanja i ponikla ona "čivija" o kockanju sa šećerom. "Kocka je uhvatila korena naročito među mlađim svetom, nažalost, među inteligencijom", uzbunjivala je duhove šabačka štampa. "Kocka se po celu noć. Naročito se ističu dve-tri kafane, koje, nažalost, po svom položaju treba da služe za primer".

Ova zanimacija se vremenom legalizovala, a i modernizovala. Pre osam decenija u Šapcu su se pojavili i prvi slot-aparati. U to doba, Šumadijom je harao razbojnik pod nadimkom Koreja, pa je narod automatima dao ime - "koreja aparati".

Pišući kako su oni dospeli među Šapčane, štampa je tumačila i otkud nadimak: "U Šabac je došlo pet stranaca koji su po većim hotelima postavili aparate za igranje - kocku: ubaci se dinar, a dobije se izvesna suma novca, ali dobici takvi su da čovek po 10 dinara ubaci, pa ili će dobiti 2-4 dinara ili ne. Dakle, aparati i njegove gazde dobijaju" Godinama su, međutim, "koreje" po Šapcu neometano pljačakale naivčine, a aparati su uvek radili pod patronatom neke "humanitarne ustanove".



Trange-frange za đake

U Šapcu se pre Prvog svetskog rata pojavila igra "trange-frange", gde od tri igraće karte, položene licem nadole, kockar mora da pogodi koja je "dama". Pošto uveri mušterije da je "dama" tu, prevarant počne brzo kartama da menja mesto, ali je do tada "damu" već neopazice zamenio drugom kartom, tako da je nemoguće pobediti u ovoj igri, osim u početku, kada se privlače naivčine. Igra je alarmirala štampu: "Lakoverna seljačka mladež hvatala se ko štiglic na lajmu, i poslednji je marjaš dala. U poslednje vreme trango-frango je tako rasprostranjen da nema vašare gde ih nema". Igralo se i u Gradskom parku "na propast mladeži, jer većinom kocka mladež od 14 do 18 godina i većinom đaci".

Izvor:
Vesti

Ovo bi mozda pre islo u vremeplov al` ajde de, nek se vidi da nam ni praoci nisu bili zlatni. Da se malo vadimo na poreklo :zcool:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top