Imam pitanje za sve.
Jesu li moderne julije jos uvek tragaci za alfa seksualnim muzjakom....?
To je ono kad klinke i devojke vriste za nekim idolom, glumcem ili pevacem , koga seksualno idealizuju....Kao kod elvisa ili bitlsa......
A nastavak pitanja, da li su i moderni muskarci postali pobornici alfa seksualne zenke i da li se to mozda pocelo desavati ili jos uvek nije.....
Pojava kuguarki pomalo otvara vrata za nastanak i takvih pojava....
Gledam elvisa i kako koristi igru nogu , polozaj mikrofona da aludira na produzeni ud, kretnje prilikom igranja da fingira seksualnu strast......
Plus sto je imao podebljanu donju usnu kao Angelina jolie.....
Znaci jasno udara na seksualnu energiju kod zena i tretira ih kao seksualne konzumere, nesto nalik danasnjim spotovima gde grupa mora imati bar par lepih devojaka sa skoro nagim sisama , mindzama i golim nogama......
Ili je danasnje seksualno konzumerstvo iskljucivo musko , mada po kupovinama albuma i spotovima ne bih rekao , iako cudno zvuci , golotinja u spotovima izaziva paznju muskaraca, ali odlucujuce deluje upravo iz zenskog ugla za odluku o kupovini i rang listama albuma i pesama....
Dok je Julija još uvek Lolita, ona u idolu i ne prepoznaje alfa mužjaka. Njoj se sviđa
baby face, androgin, Barbikin Ken ... nešto nalik onom što se danas zove metroseksualac. Nema tu ni s od seksa; samo slepo obožavanje lepote, za koju kriterijumi još uvek nisu izgrađeni ali su u naznakama. Zatim dolazi period kada Lolita počinje da uviđa razliku između Bambija i muškarca (ali muškarac i dalje mora biti mlad i lep - uglavnom po objektivnim, generacijskim merilima, medijski iskrojenim i nametnutim). Tada pogled počinje da pada na tesne farmerke i razdrljenu košulju. Međutim, još uvek su ti pogledi polu-bezazleni, seksualno nemotivisani jer je reč samo o divljenju pojavnom skladu. Ali, ukus je počeo da se izgrađuje... pa će Lolita, kad zakorači u svoje julijansko doba, već imati kakav-takav obrazac ideala. U doba buntovništva (koji se poklapa sa adolescentskim periodom) njen ideal će iskočiti iz stereotipa i nadograditi se: i dalje postoji obožavanje određenog muškog tipa (lica i tela), ali je za konačni utisak bitan glas (kod pevača ili glumca), stil, pokret, mimika. Dakle, šupljina se popunjava onim što bih nazvala "naznakom karaktera"; vizuelni doživljaj je i dalje vrlo važnan, ali je sad važno i ono "iznutra".
No, mlada Julija još uvek misli da je lepo = dobro. Njen idol nije seksualni objekat, nego mera vrednosti kojom će procenjivati realne mladiće oko sebe (npr. ako je njen omiljeni muzičar ili glumac plavušan, njoj će se dopadati plavokosi mladići; drugim rečima - u potencijalnom partneru ona traga za sličnostima sa svojim nedosanjanim obascem).
Seksualna privlačnost idola dolazi kasnije - onda kada Lolita postane u potpunosti Julija, kada se njen biološki mehanizam zalaufa, kada upozna svoje telo i njegove potrebe, a onda svi njeni dotadašnji kriterijumi najčešće padaju u vodu... jer je seksualna privlačnost nešto sasvim drugačije od divljenja ljušturi... jer lepa ljuštura može biti okidač ali sama po sebi nije dovoljna.
Još kasnije, Julija se iznenadi kad ustanovi da su joj nekadašnji idoli postali smešni i neprihvatljivi ... Shvati da ne postoji obrazac - ni univerzalni, pa čak ni lični jer, kao što ni život nije jeftini kliše, tako i seksualna privlačnost ne zavisi od tesnih farmerki, lepo oblikovanog tela i lica, razdrljene košulje ili mikrofona koji aludira na produženi falus.
Seksualni triger Julija funkcioniše po principu koječega. Misterija.
Ovo, što sam gore pokušala da objasnim, samo je par faza u toku odrastanja.
E a za muškarce ... mislim da je kod vas drugačije.
