Za razliku od Beograda, porodjaj u u provinciji je posebna idila. Prvo, ako niste dobroo podmazali eurima i punim kesama sve od čistačice do glavnog doktora onda možeš da se slikaš. To podmazivanje traje za sve vreme dok su žena i beba u bolnici, a bogami i posle, jer trebaće ti oni i za idući put. Na stolu se provede po nekoliko sati, i ako imaš sreće i debele veze možda do kraja sve bude i uredu. Porodilji će možda malo biti plavo-ljubičast stomak, kao kada vas neko udari 5-6 puta bejzbol palicom, ali to nije od toga što je debela babica skakala po ženinom stomaku, već što se žena nije dovoljno trudila " Znate vaša žena je mnogo razmažena ".Prilikom porodjaja u slučaju da porodilja viče ili zapomaže "Jao majko", sledi joj odgovor :" Šta je, šta se dereš, majka sad ne može da ti pomogne ". Čim im dosadi uzimaju vakuum i porodjaj gotov. To što su malo iščašili ruku ili karlicu bebi, i što joj je glava izobličena, pa to je sasvim normalno. E, a ako ima neki hematom i u glavi, pa šta da se radi, ali "znate bebe su veliki borci". Sve u svemu Tiršova vam ne gine u narednih godinu dana. Problem je samo što žena kada ugleda ono malo predivno "stvorenjce" koje je izašlo iz njenog stomaka, zaboravi na sve muke koje je preživela i misli samo na svoju bebu. Ako hoćeš polu siguran porodjaj, izabereš doktora koji hoćeš da te porodi i za svo vreme održavanja trudnoće ideš privatno kod njega, pa kad dodje vreme za poradjanje gledaš da odeš u bolnicu kada je njegova smena.
Pitam se samo gde bi tu mogle da se uglave tate na porodjaju ?
P.S. ništa od ovoga nije izmišljeno, već su samo više slučajeva sklopljeni u jedan.
