" Kakva je sudbina radničkih odmarališta
Novosti istražuju - Da li se i dalje ide na odmor preko sindikata. Novi vlasnici najpre prodavali radničke hotele
DAVNO je prošlo vreme kada su radnici letovali bezbrižno, za male pare, u sindikalnim odmaralištima širom bivše Juge. Tokom 80-ih gotovo da nije bilo firme koja nije imala poneko zdanje na moru, na planini ili u banji, a često i više njih - svuda po jedno. Gde su sve te vredne nekretnine niko u državi ne zna, jer ne postoji najbukvalnije nikakva evidencija!
Baš zato će Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, a sada i narodni poslanik, već u septembru otvoriti ovu temu u parlamentu.
- Tražiću da se formira anketni odbor, koji će napraviti popis i ispitati šta se desilo sa nekadašnjim radničkim odmaralištima - šta je prodato, šta dato u koncesiju ili na drugi način otuđeno, za koliko para, ko je prodavao i kome, kao i šta je ostalo i u kom je to stanju - otkriva Savićeva, za „Novosti“.
Gradnja popularnih odmarališta finansirana je svojevremeno iz fondova zajedničke potrošnje. Zaposleni su se zbog toga odricali dela regresa. Ali, suštinski, ona nikada nisu pripadala ni radnicima ni sindikatu, koji je organizovao regresirana letovanja, već firmama. Kako su prodavane firme u privatizaciji, tako su otišla i odmarališta, iako su sindikati u jednom bili složni - da njih ne treba privatizovati.
- Novi vlasnici često su prvo prodavali baš te hotele i letovališta, jer su bili najunosniji - kaže Ljubisav Orbović, lider Saveza samostalnih sindikata.
Ranka Savić navodi samo nekoliko slučajeva: IMT je prodao zdanje na Divčibarama, IMR na Zlatiboru, „Zastava“ dva hotela na Ohridu i u Hrvatskoj...
Odmarališta su imali i „Geneks“, Železnice Srbije, „Tigar“, „Centrotekstil“, „Utva“, „Sintelon“... „Partizanski put“ je prodao odmaralište u Biogradu na moru, okruženo šumom od pet hektara, a PTT letovalište u Bečićima.
- Prodato je i jedno radničko odmaralište u Čanju, a deo novca je dobio SSSS. Radnička odmarališta skoro da više ne postoje, a i ono što nije uništeno uzeo je „Rekreaturs“ - tvrdi Savićeva.
Orbović odgovara da je upravo objekat u Čanju bio u vlasništvu „Rekreatursa“, a nekoliko većih domaćih firmi imalo je zaista udeo u toj turističkoj agenciji:
- Naš sindikat niti je imao imovinu niti ju je prodavao!
Na zvaničnom sajtu „Rekreatursa“ stoji da agencija ima hotele u Srbiji i Crnoj Gori sa kapacitetom 4.300 ležaja. U Srbiji to su hoteli: „Olga Dedijer“ na Kopaoniku, „Panorama“ na Zlataru, „Srebrno jezero“ u Velikom Gradištu, „Slatina“ i „Borjak“ u Vrnjačkoj Banji i „Golija“ u Ivanjici. U Crnoj Gori poseduje hotel „Šumadija“ u Rafailovićima i turističko naselje „Biserna obala“ u Čanju. U ovoj kompaniji nisu bili raspoloženi za razgovor.
Po procenama ASNS, ukupna vrednost imovine u odmaralištima vredna je milijarde evra, a dosta toga je, kažu, uz ko zna kakve dilove, prodato u bescenje. Oni podsećaju da je i niški „Niteks“, u međuvremenu prodat „Benetonu“, takođe imao odmaralište, koje se prilikom prodaje Italijanima uopšte nije pominjalo, pa bi bilo zanimljivo videti da li je prodato ranije, kome i za koliko. Pominju i „Jugopetrolove“ hotele na Ohridu, čija je sudbina nepoznata.
Ali, neka javna preduzeća su ipak zadržala svoja letovališta i šalju zaposlene i dalje po beneficiranim cenama na odmor. Među njima je i NIS.
- Naša firma ima hotel sa tri zvezdice u Bečićima. U januaru je bio konkurs i zainteresovani su se javljali. Cena smeštaja je za 20 odsto niža od tržišne, i plaća se u 11 mesečnih rata - kaže Goran Takić, predsednik sindikalne organizacije u NIS.
Ova kompanija ima i kamp u Budvi, a hotel na Zlatiboru je zatvoren i čeka renoviranje. Sudbina odmarališta u Rovinju i na Hvaru, u Hrvatskoj, znaće se tek posle okončanja sukcesije. Takić dodaje da je letovanje u odmaralištima uglavnom prevaziđeno i da većina radnika ide u privatnoj režiji, preko turističkih agencija, koje takođe omogućavaju plaćanje na rate.
Sa ovim se slaže i Orbović, mada zaključuje da većina radnika ne ide nikud, jer nema ni za preživljavanje, a kamoli za odmor:
- Ponegde sindikati još šalju ljude na more, ali daleko manje nego pre. Ima i privatnih firmi u kojima vlasnici pomognu letovanje zaposlenima kroz višekratno plaćanje ili beneficirane cene, ali ni to nije često, pogotovo za firme sa manje od 100 zaposlenih.
Ta zlatna radnička vremena ostala su za nama. Sada je samo preostalo da država reši problem sukcesije i da firme dođu do svojih nekretnina na hrvatskom primorju, jer će nekima to pomoći da se finansijski konsoliduju. Hotele i odmarališta na hrvatskom delu Jadrana imali su, recimo, FAD iz Gornjeg Milanovca, PIK „Bečej“, „Pionir“ i „Kekec“ iz Subotice, „Prvi maj“ iz Pirota, „Sartid-Jugometal“, beogradska „Politika“, kragujevačka „Zastava“... "...
Sa:
http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...388424-Kakva-je-sudbina-radnickih-odmaralista
Ako je tacna ona procena ukupne vrednosti Radnickih odmaralista "sirom lepe nase exYU" od oko 1 milijarde Evra , sta bi danas Srbiji znacilo tih 1 milijarde Evra ?
Koliko li bi se moglo bolnickih lezajeva opremiti ?
Koliko bi se moglo nabaviti najnovijih skenera ?
Koliko bi se moglo stanova izgraditi ?
Koliko bi se moglo otvoriti novih radnih mesta ?
Novosti istražuju - Da li se i dalje ide na odmor preko sindikata. Novi vlasnici najpre prodavali radničke hotele
DAVNO je prošlo vreme kada su radnici letovali bezbrižno, za male pare, u sindikalnim odmaralištima širom bivše Juge. Tokom 80-ih gotovo da nije bilo firme koja nije imala poneko zdanje na moru, na planini ili u banji, a često i više njih - svuda po jedno. Gde su sve te vredne nekretnine niko u državi ne zna, jer ne postoji najbukvalnije nikakva evidencija!
Baš zato će Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, a sada i narodni poslanik, već u septembru otvoriti ovu temu u parlamentu.
- Tražiću da se formira anketni odbor, koji će napraviti popis i ispitati šta se desilo sa nekadašnjim radničkim odmaralištima - šta je prodato, šta dato u koncesiju ili na drugi način otuđeno, za koliko para, ko je prodavao i kome, kao i šta je ostalo i u kom je to stanju - otkriva Savićeva, za „Novosti“.
Gradnja popularnih odmarališta finansirana je svojevremeno iz fondova zajedničke potrošnje. Zaposleni su se zbog toga odricali dela regresa. Ali, suštinski, ona nikada nisu pripadala ni radnicima ni sindikatu, koji je organizovao regresirana letovanja, već firmama. Kako su prodavane firme u privatizaciji, tako su otišla i odmarališta, iako su sindikati u jednom bili složni - da njih ne treba privatizovati.
- Novi vlasnici često su prvo prodavali baš te hotele i letovališta, jer su bili najunosniji - kaže Ljubisav Orbović, lider Saveza samostalnih sindikata.
Ranka Savić navodi samo nekoliko slučajeva: IMT je prodao zdanje na Divčibarama, IMR na Zlatiboru, „Zastava“ dva hotela na Ohridu i u Hrvatskoj...
Odmarališta su imali i „Geneks“, Železnice Srbije, „Tigar“, „Centrotekstil“, „Utva“, „Sintelon“... „Partizanski put“ je prodao odmaralište u Biogradu na moru, okruženo šumom od pet hektara, a PTT letovalište u Bečićima.
- Prodato je i jedno radničko odmaralište u Čanju, a deo novca je dobio SSSS. Radnička odmarališta skoro da više ne postoje, a i ono što nije uništeno uzeo je „Rekreaturs“ - tvrdi Savićeva.
Orbović odgovara da je upravo objekat u Čanju bio u vlasništvu „Rekreatursa“, a nekoliko većih domaćih firmi imalo je zaista udeo u toj turističkoj agenciji:
- Naš sindikat niti je imao imovinu niti ju je prodavao!
Na zvaničnom sajtu „Rekreatursa“ stoji da agencija ima hotele u Srbiji i Crnoj Gori sa kapacitetom 4.300 ležaja. U Srbiji to su hoteli: „Olga Dedijer“ na Kopaoniku, „Panorama“ na Zlataru, „Srebrno jezero“ u Velikom Gradištu, „Slatina“ i „Borjak“ u Vrnjačkoj Banji i „Golija“ u Ivanjici. U Crnoj Gori poseduje hotel „Šumadija“ u Rafailovićima i turističko naselje „Biserna obala“ u Čanju. U ovoj kompaniji nisu bili raspoloženi za razgovor.
Po procenama ASNS, ukupna vrednost imovine u odmaralištima vredna je milijarde evra, a dosta toga je, kažu, uz ko zna kakve dilove, prodato u bescenje. Oni podsećaju da je i niški „Niteks“, u međuvremenu prodat „Benetonu“, takođe imao odmaralište, koje se prilikom prodaje Italijanima uopšte nije pominjalo, pa bi bilo zanimljivo videti da li je prodato ranije, kome i za koliko. Pominju i „Jugopetrolove“ hotele na Ohridu, čija je sudbina nepoznata.
Ali, neka javna preduzeća su ipak zadržala svoja letovališta i šalju zaposlene i dalje po beneficiranim cenama na odmor. Među njima je i NIS.
- Naša firma ima hotel sa tri zvezdice u Bečićima. U januaru je bio konkurs i zainteresovani su se javljali. Cena smeštaja je za 20 odsto niža od tržišne, i plaća se u 11 mesečnih rata - kaže Goran Takić, predsednik sindikalne organizacije u NIS.
Ova kompanija ima i kamp u Budvi, a hotel na Zlatiboru je zatvoren i čeka renoviranje. Sudbina odmarališta u Rovinju i na Hvaru, u Hrvatskoj, znaće se tek posle okončanja sukcesije. Takić dodaje da je letovanje u odmaralištima uglavnom prevaziđeno i da većina radnika ide u privatnoj režiji, preko turističkih agencija, koje takođe omogućavaju plaćanje na rate.
Sa ovim se slaže i Orbović, mada zaključuje da većina radnika ne ide nikud, jer nema ni za preživljavanje, a kamoli za odmor:
- Ponegde sindikati još šalju ljude na more, ali daleko manje nego pre. Ima i privatnih firmi u kojima vlasnici pomognu letovanje zaposlenima kroz višekratno plaćanje ili beneficirane cene, ali ni to nije često, pogotovo za firme sa manje od 100 zaposlenih.
Ta zlatna radnička vremena ostala su za nama. Sada je samo preostalo da država reši problem sukcesije i da firme dođu do svojih nekretnina na hrvatskom primorju, jer će nekima to pomoći da se finansijski konsoliduju. Hotele i odmarališta na hrvatskom delu Jadrana imali su, recimo, FAD iz Gornjeg Milanovca, PIK „Bečej“, „Pionir“ i „Kekec“ iz Subotice, „Prvi maj“ iz Pirota, „Sartid-Jugometal“, beogradska „Politika“, kragujevačka „Zastava“... "...
Sa:
http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...388424-Kakva-je-sudbina-radnickih-odmaralista
Ako je tacna ona procena ukupne vrednosti Radnickih odmaralista "sirom lepe nase exYU" od oko 1 milijarde Evra , sta bi danas Srbiji znacilo tih 1 milijarde Evra ?
Koliko li bi se moglo bolnickih lezajeva opremiti ?
Koliko bi se moglo nabaviti najnovijih skenera ?
Koliko bi se moglo stanova izgraditi ?
Koliko bi se moglo otvoriti novih radnih mesta ?
