- Poruka
- 390.390
Ljudi su, kao i svi ostali veliki čovekoliki majmuni, monofazni spavači. To znači da spavaju u jednom dužem intervalu u toku 24 časa. Bonoboi, šimpanze, gorile i orangutani imaju svoju verziju kreveta u džungli – oni grade platforme za spavanje na drveću, daleko od predatora i insekata. Gorile spavaju 12 sati, dok je orangutanima uglavnom dovoljno osam sati sna, kao i čoveku.
Kod nekih drugih primata, kao i kod većine sisara, spavanje je višefazni proces koji podrazumeva smenjivanje perioda spavanja i budnosti u okviru ciklusa od 24 časa. Kod pasa su naizmenični ciklusi budnosti i spavanja od oko 83 minuta, što znači da u danu spavaju nešto više od 10 sati i 30 minuta.
Delfini, na primer, mogu ostati budni jednom polovinom svog mozga, dok je druga u dubokom snu. Ova sposobnost im omogućava da uvek drže jedno oko otvoreno, za slučaj da naiđe predator. "Delfini su, zapravo, na oprezu 24 časa dnevno, celog svog života", navodi Sigl.
Ovakav šablon spavanja, koji delfini dele sa kitovima, lamantinima, ušatim fokama i nekim pticama, naziva se unihemisferno sporotalasno spavanje. To je stanje dubokog sna u kome ne postoji REM spavanje, odnosno brzi pokreti očiju
Neke vrste ptica takođe spavaju jednom polovinom svog mozga dok lete. Ptice iz roda fregata mesecima lete preko okeana i koriste polovinu svog mozga, dok drugom spavaju u toku letova. One spavaju samo tokom povoljnih vazdušnih struja koje im pomažu da dostignu visinu i da se na njoj održe i ne padnu u vodu. Spavanje u letu se sastoji od kratkih sekvenci dužine 10 sekundi. Kada su na tlu, dostižu i 12 sati sna dnevno u jednominutnim sekvencama.
Foke krznašice su još jedna vrsta koja spava polovinom mozga dok je u vodi i pliva, ali kada su na kopnu, vraćaju se bihemisfernom spavanju celim svojim mozgom, baš kao i ljudi.
Vinske mušice ipak imaju izraženu potrebu za spavanjem. Mogu spavati i do 12 sati u kontinuitetu u potpunoj tami.
Vrsta slepog miša pod nazivom Myotis lucifugus je životinja koja najduže spava – 20 sati u toku jednog dana
Vrsta meduze Cassiopea tokom noći odmara, njen klobuk pulsira tri puta ređe nego u toku dana i slabije reaguje na stimuluse poput hrane.
Hibernacija je stanje neaktivnosti i usporenog metabolizma u koje životinje stupaju kako bi preživele hladne zimske mesece.
Kako bi sačuvale energiju u ekstremnim uslovima, neke životinje ulaze u stanje dubokog sna, koje traje manje od 24 sata, tokom kog se temperatura tela značajno spušta i metabolizam se usporava. Kod vrste kolibrija Lampornis clemenciae, otkucaji srca se spuštaju sa više od 1.200 otkucaja u minuti na samo 50 tokom ovog perioda. Ovaj odmor im pomaže da prežive i sačuvaju energiju tokom hladnih zimskih meseci.
Estivacija je "letnji san", tj. neaktivnost životinja tokom dugih vrelih i sušnih perioda. Protopterus annectens, vrsta ribe dvodihalice, luči sekret od koga oko sebe napravi čauru pre nego što se ukopa u zemlju. Period estivacije provodi u sigurnom staništu, čekajući da prođe sušni period tokom kog presuši voda u kojoj živi.
Životinje uglavnom imaju svoje sigurno mesto za spavanje. Ipak, one koje ga nemaju, poput velikih biljojeda, ne spavaju dugo i zasigurno nemaju dubok san kao ljudi. Veliki biljojedi poput žirafa i slonova puno vremena troše na ishranu, tako da noću spavaju samo oko dva sata. "Kada bi žirafe spavale kao i mi, ispružene i nesvesne, na svetu više ne bi bilo žirafa"
Cvrčci budu u stanju mirovanja čak 13 ili 17 godina i oni su odličan primer jedne uspešne vrste. Većinu svog života provode u rupama pod zemljom gde ih ima na milione.
Kod nekih drugih primata, kao i kod većine sisara, spavanje je višefazni proces koji podrazumeva smenjivanje perioda spavanja i budnosti u okviru ciklusa od 24 časa. Kod pasa su naizmenični ciklusi budnosti i spavanja od oko 83 minuta, što znači da u danu spavaju nešto više od 10 sati i 30 minuta.
Delfini, na primer, mogu ostati budni jednom polovinom svog mozga, dok je druga u dubokom snu. Ova sposobnost im omogućava da uvek drže jedno oko otvoreno, za slučaj da naiđe predator. "Delfini su, zapravo, na oprezu 24 časa dnevno, celog svog života", navodi Sigl.
Ovakav šablon spavanja, koji delfini dele sa kitovima, lamantinima, ušatim fokama i nekim pticama, naziva se unihemisferno sporotalasno spavanje. To je stanje dubokog sna u kome ne postoji REM spavanje, odnosno brzi pokreti očiju
Neke vrste ptica takođe spavaju jednom polovinom svog mozga dok lete. Ptice iz roda fregata mesecima lete preko okeana i koriste polovinu svog mozga, dok drugom spavaju u toku letova. One spavaju samo tokom povoljnih vazdušnih struja koje im pomažu da dostignu visinu i da se na njoj održe i ne padnu u vodu. Spavanje u letu se sastoji od kratkih sekvenci dužine 10 sekundi. Kada su na tlu, dostižu i 12 sati sna dnevno u jednominutnim sekvencama.
Foke krznašice su još jedna vrsta koja spava polovinom mozga dok je u vodi i pliva, ali kada su na kopnu, vraćaju se bihemisfernom spavanju celim svojim mozgom, baš kao i ljudi.
Vinske mušice ipak imaju izraženu potrebu za spavanjem. Mogu spavati i do 12 sati u kontinuitetu u potpunoj tami.
Vrsta slepog miša pod nazivom Myotis lucifugus je životinja koja najduže spava – 20 sati u toku jednog dana
Vrsta meduze Cassiopea tokom noći odmara, njen klobuk pulsira tri puta ređe nego u toku dana i slabije reaguje na stimuluse poput hrane.
Hibernacija je stanje neaktivnosti i usporenog metabolizma u koje životinje stupaju kako bi preživele hladne zimske mesece.
Kako bi sačuvale energiju u ekstremnim uslovima, neke životinje ulaze u stanje dubokog sna, koje traje manje od 24 sata, tokom kog se temperatura tela značajno spušta i metabolizam se usporava. Kod vrste kolibrija Lampornis clemenciae, otkucaji srca se spuštaju sa više od 1.200 otkucaja u minuti na samo 50 tokom ovog perioda. Ovaj odmor im pomaže da prežive i sačuvaju energiju tokom hladnih zimskih meseci.
Estivacija je "letnji san", tj. neaktivnost životinja tokom dugih vrelih i sušnih perioda. Protopterus annectens, vrsta ribe dvodihalice, luči sekret od koga oko sebe napravi čauru pre nego što se ukopa u zemlju. Period estivacije provodi u sigurnom staništu, čekajući da prođe sušni period tokom kog presuši voda u kojoj živi.
Životinje uglavnom imaju svoje sigurno mesto za spavanje. Ipak, one koje ga nemaju, poput velikih biljojeda, ne spavaju dugo i zasigurno nemaju dubok san kao ljudi. Veliki biljojedi poput žirafa i slonova puno vremena troše na ishranu, tako da noću spavaju samo oko dva sata. "Kada bi žirafe spavale kao i mi, ispružene i nesvesne, na svetu više ne bi bilo žirafa"
Cvrčci budu u stanju mirovanja čak 13 ili 17 godina i oni su odličan primer jedne uspešne vrste. Većinu svog života provode u rupama pod zemljom gde ih ima na milione.
