kako zaboraviti ljudima sve ono lose sto su nam uradili?
jel mozete vi
ja ne mogu
ko je god prosao kraj mene podmetnuo mi nogu, a zivot namjestao zamke da nisam bila u mogucnosti da ih izbjegavam
od najblizih mojih, pa na dalje
i sad naruseno mi zdravlje, zivci popustili, za sve u zivotu kasno
ok, takva sudbina, nisam jedina, borila sam se koliko sam mogla, lijekova ima, sve je proslo, al kako zaboraviti
Ako si vernik, malo vise udji u materiju oprastanja u religijama kao najvece skoro distignuce duhovno bla bla.
Psiholoski, naucno, shvati da su to manjkavosti homo sapiensa, mnogi urade tebi nesto a da nisu ni svesni da su uradili niti koliku to tezinu moze to imati za tebe.
Jednostavno privhati da su ljudi takvi - rade i grese, nekada i ne grese, ali tvoje poimanje je da grese i da je to za tebe lose...Sa njihove strane je mozda to normalno i nemaju grizu savesti. Objektivno ko zna kako je, jer su ljudski odnosi veoma zamrsena stvar, jos se nije rodio "sudija" za to.
Neas sta zaboravljati, ali ne drzi negativne emocije u sebi i negativna secanja koja pale negativne emocije. A upravo je to ono cega se treba ratosiljati - memorije, jer ona pali negativne emocije i one su te koje su lose za telo, a ne memorija.
Jednostavno, shvati to kao manjkavosti ljudskog roda, kao sto shvatas da je pas instinktivna zivotinja i da nema mnogo koristi od pamcenja kako je jednom, kada je bilo lose vreme, skocio i iskaljao te. Njemu to ne zameras, nego zaboravis i oprostis? Zato sto ga tako tretiras, kao neko bice sa hendikepom.
E tako tretiraj i ljude koji te povredjuju. I oni bi hteli da umeju bolje, ali ne umeju.
Ovi drugi sto uzivaju u cinjenju losih stvari drugima su bolesni ljudi, psihopatske crte licnosti i njihov mozak nema uvida u empatiju prema drugima, oni ne znaju niti mogu da osete to lose sto rade drugima, pa ni njima ne treba pridavati previse paznje i pamtiti im nesto i drzati to u sebi. Autodestruktivno je to.
Kada bi svako svakom pamtio sve, niko ni sa kim ne bi govorio i svi bi se poklali kao besni psi oko kuje u teranju,
- - - - - - - - - -
moj problem je sto sa nekima od njih jos uvjek zivim
a moram
- - - - - - - - - -
naravno
i sve kad sam pri zdravoj pameti ja sam opustena, sve oprosteno, niko mi nije bitan, al jesam li se malo nesto iznervirala ili mi ne ide kako treba ja se svega sjetim
- - - - - - - - - -
samo mi padne na pamet
Prva recenica - Gledaj da stvoris uslove da se maknes od njih negde.
Druga recenica - Ako sama ne uspes svojim mehanizmima, tu su lekovi tj farmakoterapija da pomognu, kao i rad na medijaciji, asertivnosti, ucenje na reagovanja na stres, psihoterapija neka (porodicna sistemska terapija npr, ili REBT terapija itd).
