Pričam ja tako sam mojim prijateljima koji imaju decu i svako od njih kaže ‚‚Trudim se koliko god mogu da vaspitam svoje dete,da jednog dana bude čovek...‚‚ to je ok ali ja sam sad u nekoj vrsti nedoumice..kako da vaspitaš dete u nenormalnim okolnostima?!....recimo ti mu pričaš o pozitivnim vrednostima a ono oko sebe vidi sve obratno od onog što mu govoriš... da novac ne treba da bude cilj nego sredstvo da bi se živelo a ono vidi oko sebe da je novac cilj...pa recimo da ga učiš da prepozna umetnost a okružen je kičom u svakom smislu...itd.
Znači pitanje je kako vaspitati dete da jednog dana postane čovek u pravom smislu te reči u nenormalnim okolnostima?
Jao to se i ja cesto pitam.
Nemam doduse jos decu, niti planiram ali cesto kad slusam kakve se stvari desavaju oko nas, u kakvim okolnostima zivimo rasprdam sa drugaricama " A kako to dobro vaspitati dete, sta raditi da ne pogresis ".
Mada mene vise od ovoga gore navedenog muce neka druga pitanja tipa, kako odgojiti dete i nauciti ga da ne bude siledzija a opet ga sacuvati od toga da bude zrtva ( malo sam pod utiskom svih onih prica o deci koja maltretiraju decu u skolama)
Dakle gde je ta granica koju ne bi trebao da predjes , dokle treba ici u podizanju detetovog ega a da opet ne napravis egomanijaka od njega ili opet, koliko realan biti u pogledu njegovih mogucnosti a da ga ne iskopleksiras slucajno.
A tek kad pomislim na sve grozote koje moze doziveti...uf bre :/
U biti jedino sto mi pada na pamet jeste to da pre svega provodim sa svojim detetom dosta vremena , da mu posvecujem paznje i da uvek budem tu te da bez nekih tabua pricam sa njim od malih nogu.
Jednostavno necu dozvoliti da mi dete vaspita ulica vec ja.
Necu ga pustiti da gleda od ujutro do navece TV ili da lunja okolo sa ko zna kim dok ja kafenisem ili stagod vec cu pokusati da od malih nogu radimo zajedno nesto kreativno, da mu od malena pokazem da postoji siroki spektar lepih i kvalitetnih stvari kojima moze da se bavi.
Dakle ne zelim zabranama i batinama da postignem cilj vec da samo ( uz moj podsticaj hehe) zavoli ono lepo.
Mislim da deca u mnogo cemu kopiraju roditelje tako da mislim da je bitno da se i ja sama ponasam onako kako zelim da se dete ponasa.
Danas svi psuju kako je omladina nevaspitana, kako su deca raspustena a niko ne obraca paznju da su u vecini slucajeva i roditelji te dece isti takvi...
Ne kazem da je uvek tako niti da ce dete ispasti "savrseno" ako je roditelj "savrsen" ali to jeste jedan stepenik...
Za mene je vrednost u tome da covek postuje druge, da im ne sudi na osnovu boje koze ,vere, opredelenja...znaci ja moram svojim primerom pokazati detetu da je to dobro ( naravno to su moje vrednosti, ne svacije).
Ako vidim da se ruzno ponasa, pokusacu razgovorom i argumentima koji su prikladni njegovoj dobi da mu objasnim zasto ne treba tako da radi.
Mozda ce jednog dana ono ipak raditi drugacije ali sta sad...ne mozemo ocekivati da deca budu nase kopije prisilno.
ne znam, ne znam bez shale mnogo je to stresa.
Kapiram da cu ja biti neka luda, opsesivna majka ....jadna moja deca:/
