Kako učiti

  • Začetnik teme Začetnik teme Paula
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Paula

Paula

black cat
VIP
Poruka
39.937

Učenje zahteva puno energije, ličnog angažovanja i vremena. Međutim, neki ljudi uđu u dobar ritam rada i prosto im ide ). Koja je tajna uspešnog učenja? :D​

1629147876940.png

1. Plan učenja
Da biste optimalno i efikasno učili, prvo treba da se pripremite. Kako ćete to uraditi?

Odredite period dana koji ćete posvetiti učenju. Na primer: "Učiću sutra od 07 do 13h." Određivanje vremena za učenje je važna odlika. Ako znate da ćete u određeno vreme početi da učite, to će pre vaš mozak početi pripremu za određenu temu u smislu sortiranja i slaganja informacija. Takođe, postaćete odgovorniji jer ćete gledati da do tog vremena ispunite sve preduslove za uspešno učenje: prikupićete literaturu, napraviti plan, odrediti broj stranica ili lekcija koje ćete preći, napraviti odgovarajuću atmosferu za rad...
  • Napravite raspored dnevnih aktivnosti, isplanirajte vreme za učenje, odmor i razonodu.
  • Učite svakog dana u planiranom terminu koji vam najviše odgovara.
  • Napravite plan učenja: gde ćete da učite, šta ćete da učite i kojim redosledom.
  • Najbolje je da učite za stolom jer održava budnost.
  • Pored sebe imajte samo predmete neophodne za učenje.
  • Imajte stalni radni prostor ili kutak, dobro osvetljen i provetren.
  • Obezbedite što "mirnije" uslove za učenje, bez buke, galame i telefonskih poziva.

2. Pratite predavanja i vežbe​

Slušajte dobro šta se priča na času, bilo da profesor predaje ili ispituje. Ako mnogo vremena provodite u školi ili na fakultetu, iskoristite ga korisno i tu saznajte što više pa će vam kod kuće biti potrebno manje vremena za učenje.

3. Beleške​

Hvatajte beleške na predavanjima na svoj način, razmišljajući o onome o čemu profesor govori. Vodite beleške i kod kuće. Proces vođenja beleški počnite posle prvog čitanja. Kada budete pravili beleške, koristite boje, slike, asocijacije, prostor, maštu. Dobro organizovane i odlično sređene beleške će vam olakšati učenje, ponavljanje, pomoći da organizujete misli i prezentirate sadržaj koji učite.

4. Pročitajte lekciju nakon predavanja​

Kod kuće pročitajte novu lekciju iz knjige istog dana kada je predavana, bez opterećenja da je naučite, uporedite je sa vašim beleškama sa časa i, po potrebi, dopunite.

5. Pripremite se za učenje​

Kada odlučite da učite, ne krećite odmah na čitanje i ponavljanje. Sagledajte, prvo, lekciju u celini, pročitajte naslove, podnaslove i ono što je pisac udžbenika već sam podvukao (masnim slovima), pregledajte slike, grafikone, uočite bitne elemente u lekciji. Pitajte se šta treba da naučite, šta od postojećeg znanja možete da iskoristite (bilo da ste o tome čitali, pisali, slušali, gledali na televiziji) i čemu to znanje služi.

6. Birajte šta i kad učite​

Dok ste odmorni, prvo treba da učite gradivo koje je teže. Ne učite slične nastavne predmete jedan za drugim kako ne bi došlo do mešanja informacija i činjenica.

7. Rasporedite učenje​

Ako gradivo sadrži veliki broj podataka koje treba da memorišete, ne pokušavajte da naučite sve odjednom, već rasporedite učenje na više dana. Učite deo po deo. Ukoliko je lekcija dugačka i teška, dobro je da je podelite u smisaone celine i učite segment po segment.

8. Podvlačite ili obeležavajte​

Podvlačenjem ključnih reči ili rečenica istaknite bitne informacije. Tekst podvlačite na svoj način, može u raznim bojama, a pored teksta beležite svoje komentare i pitanja.

9. Nemojte učiti napamet​

Obavezno razjasnite sve termine i činjenice, nemojte da učite napamet ono što ne razumete.

10. Preslišavajte se​

Preslišavajte se ponavljajući suštinu lekcije, teze ili tako što ćete postavljati sebi pitanja onako kako to profesor čini.

11. Istražite ono što učite​

Ukoliko imate mogućnosti, pročitajte i iz nekog drugog izvora o istoj stvari (enciklopedije mogu biti vrlo korisne i naravno Internet). ! Ovo je mnogo korisno - sagledati sve sa više strana, tako se automatski bolje i zapamti.

12. Koristite tehnike pamćenja​

Da biste zapamtili što više informacija, možete koristiti razne tehnike pamćenja: asocijacije, vizualizacije, akronime, crtanje mentalnih mapa. Na taj način ćete se, kada budete ponavljali gradivo, samo letimičnim pogledom preko njih, setiti svih stvari koje ste učili.

13. Naučeno gradivo redovno obnavljajte​

Vrlo važna stvar u procesu učenja jeste ponavljanje pređenog gradiva. Većina ljudi zaboravi 70-80% informacija već posle jednog dana. Da biste to sprečili, treba da organizujete pravovremeno ponavljanje materije. Najbolje je da prvo ponavljanje bude 24 sata posle učenja i da traje do 10 minuta.
Drugo ponavljanje se preporučuje posle tri do četiri dana nakon učenja, sledeće nakon nedelju dana. Zatim sledi ponavljanje posle 30 dana. Za veće i obimnije predmete, čija priprema traje duže, dobro je izvršiti još jedno ponavljanje nakon 5,6 meseci. Posle ovoga ćete memorisati vaše znanje za stalno.

14. Učite u intervalima​

Mnogobrojna istraživanja procesa učenja su utvrdila da je bolje učiti u intervalima, nego odjednom, bez prestanka. Naučno je dokazano da se najbolje uči u intervalima od 45 do 60 minuta. Nakon tog vremena, najpametnije je da napravite kratku pauzu od 10 do 15 minuta i promenite aktivnost: protegnete noge, uradite neku vežbu, skuvate čaj ili kafu, popijete sok... Pauze su veoma važne za efikasno učenje jer daju vremena vašem mozgu da integriše i složi stečeno znanje i poveže ga sa prethodno naučenim.

15. Nemojte učiti noću​

Čovek ima svoj biološki sat prema kome je noć predviđena za spavanje, a ne za učenje. Noću će vam biti mnogo teže da zapamtite gradivo.
(Preuzeto iz "Vodič za učenje" LINK group)

1629147913132.png
1629147997326.png


Da li se slažete sa ovim pravilima za uspešnije učenje? Imate nešto da dodate, oduzmete? Iskustvo da podelite?
 
Nisam bio neki učenik a ni student bio sam tada dosta nezainteresovan za sve to ali evo kako sam ja radio nikad nisam učio iz knjige napamet nego uzmem pročitam neko gradivo a onda u posebnoj svesci sve to napišem svojim rečima nisam bukvalno prepisivao svako slovo da ne bi učio napamet i posle uzmem samo i čitam iz sveske taj svoj rukopis i tako sam učio i deluje završio sam sve te škole sa skromnim prosekom ali sa jedno 50% uloženog truda ne više lol
 
Davno sam ja ucila. Uglavnom sam slusala na casu, kuci vezbala ono nauceno sat vremena. Teoriju sam ucila, zadatke sam kapirala jer mi odlicno isla matematika, organska hemija, neorganska hemija, analiticka hemija, fizicka hemija.

To sam iz prve kapirala.
 
fauler:
Nisam bio neki učenik a ni student bio sam tada dosta nezainteresovan za sve to ali evo kako sam ja radio nikad nisam učio iz knjige napamet nego uzmem pročitam neko gradivo a onda u posebnoj svesci sve to napišem svojim rečima nisam bukvalno prepisivao svako slovo da ne bi učio napamet i posle uzmem samo i čitam iz sveske taj svoj rukopis i tako sam učio i deluje završio sam sve te škole sa skromnim prosekom ali sa jedno 50% uloženog truda ne više lol
Kliknite za proširenje...
Hm da, nekada je većina pravila beleške po sveskama ili papirima... danas redje
Zgodno je i praviti šeme... neki studenti sa različitim flomasterima podvlače svoje beleške
Korisno je stavljati i upitnike... čisto da se obrati pažnja šta dodatno proučiti na netu ili iz druge literature
 
Paula:
Hej, pa ti si išla u neku hemijsku školu?
Kliknite za proširenje...
Da. Srednja za prehrambenog tehnologa. Ali smo morali znati hemiju jer smo imali laboratorijske vezbe delimicno sa hranom, ali najvise standardna hemija. Prvi ogled "Srebrno ogledalo" :D

Najvise sam volela analiticku hemiju. Bogatstvo boja i promena istih usled hemijske reakcije. Davali su nam za ocenu neki rastvor i rekli nam da nadjemo koja je so u pitanju. Lako je.

Obozavam hemiju.
 
Evo moje šeme. Čitam i podvalčim onoliko koliko hoću da naučim, ono što je bitno. Drugi put čitam i pamtim samo ono što je podvučeno i nikad više ne čitam ono što nisam podvukla. Tako se super nauči a brzo. Studenti su se utrkivali ko će dobiti moju knjigu da uči iz nje zato što dobro podvlačim.
 
topmodelsica:
Evo moje šeme. Čitam i podvalčim onoliko koliko hoću da naučim, ono što je bitno. Drugi put čitam i pamtim samo ono što je podvučeno i nikad više ne čitam ono što nisam podvukla. Tako se super nauči a brzo. Studenti su se utrkivali ko će dobiti moju knjigu da uči iz nje zato što dobro podvlačim.
Kliknite za proširenje...
Stavila sam osmeh zbog drugog dela posta... Obično svako podvuče nešto drugo, ali ako njima znači šta si ti podvukla super )
 
Različito se uče različite teme... npr nije isto da li je biologija ili medicina sa puno texta ili fizika sa puno formula... Ako su to neka izvođenja onda je najveći deo posla napraviti svoju belešku sa kompletnim izvođenjem... Posle se samo pogldom pregleda početak i aproksimacije koje se koriste
 
Po meni se najbolje uči kroz interakciju sa nekim i preslišavanje samog sa sobom je tu donekle i najteže.
Po meni je za učenje velikih tekstova najbolje praviti neke brze trik pitalice i samo vrteti po njima
Imaju programi pravljenja kvizova za to čak.
Na primer Hot Potatoes.
https://hotpot.uvic.ca
Paula:

Učenje zahteva puno energije, ličnog angažovanja i vremena. Međutim, neki ljudi uđu u dobar ritam rada i prosto im ide ). Koja je tajna uspešnog učenja? :D​

Pogledajte prilog 992342
1. Plan učenja
Da biste optimalno i efikasno učili, prvo treba da se pripremite. Kako ćete to uraditi?

Odredite period dana koji ćete posvetiti učenju. Na primer: "Učiću sutra od 07 do 13h." Određivanje vremena za učenje je važna odlika. Ako znate da ćete u određeno vreme početi da učite, to će pre vaš mozak početi pripremu za određenu temu u smislu sortiranja i slaganja informacija. Takođe, postaćete odgovorniji jer ćete gledati da do tog vremena ispunite sve preduslove za uspešno učenje: prikupićete literaturu, napraviti plan, odrediti broj stranica ili lekcija koje ćete preći, napraviti odgovarajuću atmosferu za rad...
  • Napravite raspored dnevnih aktivnosti, isplanirajte vreme za učenje, odmor i razonodu.
  • Učite svakog dana u planiranom terminu koji vam najviše odgovara.
  • Napravite plan učenja: gde ćete da učite, šta ćete da učite i kojim redosledom.
  • Najbolje je da učite za stolom jer održava budnost.
  • Pored sebe imajte samo predmete neophodne za učenje.
  • Imajte stalni radni prostor ili kutak, dobro osvetljen i provetren.
  • Obezbedite što "mirnije" uslove za učenje, bez buke, galame i telefonskih poziva.

2. Pratite predavanja i vežbe​

Slušajte dobro šta se priča na času, bilo da profesor predaje ili ispituje. Ako mnogo vremena provodite u školi ili na fakultetu, iskoristite ga korisno i tu saznajte što više pa će vam kod kuće biti potrebno manje vremena za učenje.

3. Beleške​

Hvatajte beleške na predavanjima na svoj način, razmišljajući o onome o čemu profesor govori. Vodite beleške i kod kuće. Proces vođenja beleški počnite posle prvog čitanja. Kada budete pravili beleške, koristite boje, slike, asocijacije, prostor, maštu. Dobro organizovane i odlično sređene beleške će vam olakšati učenje, ponavljanje, pomoći da organizujete misli i prezentirate sadržaj koji učite.

4. Pročitajte lekciju nakon predavanja​

Kod kuće pročitajte novu lekciju iz knjige istog dana kada je predavana, bez opterećenja da je naučite, uporedite je sa vašim beleškama sa časa i, po potrebi, dopunite.

5. Pripremite se za učenje​

Kada odlučite da učite, ne krećite odmah na čitanje i ponavljanje. Sagledajte, prvo, lekciju u celini, pročitajte naslove, podnaslove i ono što je pisac udžbenika već sam podvukao (masnim slovima), pregledajte slike, grafikone, uočite bitne elemente u lekciji. Pitajte se šta treba da naučite, šta od postojećeg znanja možete da iskoristite (bilo da ste o tome čitali, pisali, slušali, gledali na televiziji) i čemu to znanje služi.

6. Birajte šta i kad učite​

Dok ste odmorni, prvo treba da učite gradivo koje je teže. Ne učite slične nastavne predmete jedan za drugim kako ne bi došlo do mešanja informacija i činjenica.

7. Rasporedite učenje​

Ako gradivo sadrži veliki broj podataka koje treba da memorišete, ne pokušavajte da naučite sve odjednom, već rasporedite učenje na više dana. Učite deo po deo. Ukoliko je lekcija dugačka i teška, dobro je da je podelite u smisaone celine i učite segment po segment.

8. Podvlačite ili obeležavajte​

Podvlačenjem ključnih reči ili rečenica istaknite bitne informacije. Tekst podvlačite na svoj način, može u raznim bojama, a pored teksta beležite svoje komentare i pitanja.

9. Nemojte učiti napamet​

Obavezno razjasnite sve termine i činjenice, nemojte da učite napamet ono što ne razumete.

10. Preslišavajte se​

Preslišavajte se ponavljajući suštinu lekcije, teze ili tako što ćete postavljati sebi pitanja onako kako to profesor čini.

11. Istražite ono što učite​

Ukoliko imate mogućnosti, pročitajte i iz nekog drugog izvora o istoj stvari (enciklopedije mogu biti vrlo korisne i naravno Internet). ! Ovo je mnogo korisno - sagledati sve sa više strana, tako se automatski bolje i zapamti.

12. Koristite tehnike pamćenja​

Da biste zapamtili što više informacija, možete koristiti razne tehnike pamćenja: asocijacije, vizualizacije, akronime, crtanje mentalnih mapa. Na taj način ćete se, kada budete ponavljali gradivo, samo letimičnim pogledom preko njih, setiti svih stvari koje ste učili.

13. Naučeno gradivo redovno obnavljajte​

Vrlo važna stvar u procesu učenja jeste ponavljanje pređenog gradiva. Većina ljudi zaboravi 70-80% informacija već posle jednog dana. Da biste to sprečili, treba da organizujete pravovremeno ponavljanje materije. Najbolje je da prvo ponavljanje bude 24 sata posle učenja i da traje do 10 minuta.
Drugo ponavljanje se preporučuje posle tri do četiri dana nakon učenja, sledeće nakon nedelju dana. Zatim sledi ponavljanje posle 30 dana. Za veće i obimnije predmete, čija priprema traje duže, dobro je izvršiti još jedno ponavljanje nakon 5,6 meseci. Posle ovoga ćete memorisati vaše znanje za stalno.

14. Učite u intervalima​

Mnogobrojna istraživanja procesa učenja su utvrdila da je bolje učiti u intervalima, nego odjednom, bez prestanka. Naučno je dokazano da se najbolje uči u intervalima od 45 do 60 minuta. Nakon tog vremena, najpametnije je da napravite kratku pauzu od 10 do 15 minuta i promenite aktivnost: protegnete noge, uradite neku vežbu, skuvate čaj ili kafu, popijete sok... Pauze su veoma važne za efikasno učenje jer daju vremena vašem mozgu da integriše i složi stečeno znanje i poveže ga sa prethodno naučenim.

15. Nemojte učiti noću​

Čovek ima svoj biološki sat prema kome je noć predviđena za spavanje, a ne za učenje. Noću će vam biti mnogo teže da zapamtite gradivo.
(Preuzeto iz "Vodič za učenje" LINK group)

Pogledajte prilog 992343 Pogledajte prilog 992344

Da li se slažete sa ovim pravilima za uspešnije učenje? Imate nešto da dodate, oduzmete? Iskustvo da podelite?
Kliknite za proširenje...
 
0. Divna učiteljica. Majka je puno zaslužna za moj stav ka školi jer je sa mnom dosta radila na samim počecima, vjerovatno da mi je olakšala zadaće i učinila školu zanimljivom jer sam sve rješavala.
1. Povezivala sam sve moguće predmete od najranijih početaka - 4. ili 5. osnovne. To je najvažniji razlog za brzo učenje i savladivanje gradiva. Majci sam rekla da sa mnom prestane učiti jer mi se nije dopadao njen pristup, osjećala sam se loše, jer je ispadalo kao da učim napamet - na taj način me je ispitivala.
2. U osnovnoj i gimnaziji sam redovno trenirala i smatram da je to bio veliki razlog brzoga savladavanja gradiva, zbog većeg protoka kiseonika do mozga. Isto tako, fizičko je posljedično uvijek išlo.
3. Od samih početaka ispratila sam matematiku, pa sve što se nadovezivalo mi nije bilo problem. Učila sam na času matematiku, što je još jedan od mojih metoda učenja - pažljivo slušanje na času i gradivo je savladano. Mada, iskreno, smatram da je ta nastava bila prilagođena više ljudima koji imaju ogromne rupe u osnovnom znanju, što je večinom slučaj kod matematike (loši nastavnici ili učitelji u osnovnoj školi/roditelji ne rade u 1./2./3. osnovne sa djecom matematiku da shvate pristup, da se treba znati snaći)
4. Učila sam iz knjiga, aktivno, tako što sam podvlačila u toku čitanja najvažnije rečenice (istorija, geografija, filozofija, logika, srpski jezik, biologija i ostali predmeti sa knjigama) i u kasnijim čitanjima se fokusirala na te rečenice. Možda sam se čak i preslišivala, na par načina: da si prepričam lekcije ili da čitam i sklonim pogled kada naletim na neku ključan pojam koji trebam zapamtiti.
5. Lektire sam čitala u gimnaziji i tada su prestale sve blokade tj. neopuštenost u pisanju pismenih sastava iz srpskog jezika. Veliki savjet je da djeca čitaju lektire, a požejno je i što više knjiga mimo lektira.
6. I najvažnije, uvijek sam se tjerala da se spremim za test, pismenu ili kada znam da će me pitati. Nisu se mogle desiti neke značajne rupe u znanju, tako da je taj sav proces povezivanja raznih disciplina bio uspješniji i za posljedicu, jako brzo i jako malo sam učila - a bila sam vukovac. Škola nije uopšte teška ako se od početka pristupi učenju sa razumijevanjem, ako se shvati da je matematika sva logična i ako se dijete nauči da povezuje i razmišlja. Nažalost, nastavnici tu znaju zakazati, pa bi to za matematiku mogli i roditelji.

Glede greški, za engleski jezik sam imala totalno pogrešan pristup ka učenju, jer moji nisu mogli da mi priušte kurs engleskog za šta sam ih pitala.


Na fakultetu su važila drugačija pravila, jer je tu bilo dosta više posla.
prvo sam aktivno i sa razumijevanjem čitala knjige ili prezentacije, a zatim nakon što sam sigurna da razumijem šta su tu nova pravila/teorije u odnosu na ono što već znam,gledala urađene zadatke pa radila zadatke i vraćala se na knjige ako treba. Tu sam uvijek prvo čitala da vidim šta je novo i šta trebam zapamtiti da je pravilo, a onda sam gledala urađene primjere i uviđala obrasce/pristupe rješavanja. I moram priznati da sam se često oslanjala na neku svoju prirodnu snalažljivost, koja se dosta razvila kroz ranije školovanje. Nisam se trudila da ganjam neki prosjek na fakultetu, jer sam imala drugi prioritet. Glede fakulteta, ne mogu puno ni dodati kao neko ko je prosječan. Ali moj mehanizam učenja je bio takav da sam uvijek precizno znala reći koliko znam, nije mi se moglo desiti da nešto mislim da znam a da ne znam i obrnuto. Detaljna sam i osjećaj za detalje mi se donio uspjeh u vidu brzog polaganja predmeta za koje se ljudi dugo muče.

Greška je što nisam više pitala ljude za pomoć.

Nadam se iskreno da će ovo pomoći bar nekome. Ne bih ovo pisala da ne mislim da možda hoće. Sada je većina toga zaboravljena, nažalost, ali bilo je lijepo u toku samog školovanja.

Lijep pozdrav
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top