Pitam iz pozicije nekog tko prati regionalna zbivanja i iskreno me fascinira fenomen Srbije..
Kako je moguće da narod s toliko potencijala, resursa, pa čak i talenta, konzistentno bira lošije rješenje?
- Devedesetih: umjesto Europe, Slobodan, rat, sankcije, bijeda
- Danas: umjesto pravde, tabloidi, umjesto znanja, reality show, umjesto EU, Putin
- Umjesto da se standard popravlja, ulaže se u spomenike, tenkove i fontane
- Umjesto slobodnog društva, jedno lice na svim televizijama
- Umjesto da se riješe problemi, izmišljaju se neprijatelji
Sad čitam da će Srbija uskoro biti energetski čvorište Europe dok narod plaća plin i struju skuplje nego u Hrvatskoj.
Navodno vojna sila, a mladi bježe čim dobiju poziv za vojsku.
Navodno branitelji pravoslavlja, a popovi voze BMW-e dok ljudi kopaju po kontejnerima.
Pa ozbiljno pitam, je li Srbija talac vlastite mitologije?
Zašto što postoje neki krupniji interesi da bude tako, a narod slabije inteligentan i naivan pa nema ni snagu ni volju da se odupre.
Ako gledamo iz ugla režima i vlasti, nikome nije odgovaralo da se na ovim prostorima uvede red. Korupcija je mnogo efikasnija ako smo izolovani i bez funkcionalnih institucija. Sad u Srbiji nema ni jedan bitniji projekat a da ga ne rade neke opskurne firme gde su vlasnici bliski režimu, gde su ugovori tajni a tenderi namešteni. Takva ekipa sigurno neće voditi svoj narod ka uređenom svetu jer jer je to pretnja za njihov biznis.
Ako gledamo iz ugla međunarodne zajednice, u našem slučaju EU, mi smo posle Miloševića bili viđeni kao dobrodošli član. To smo odbili (shodno razlozima gore) i sad su se u svetu promenile neke okolnosti. Na geopolitičkom planu dolazi do de-globalizacije. Kina više neće da bude jeftina fabrika svega, sa Rusijom se ratuje a Ameri dižu carine. Svi se okreću sebi pa isto mora i EU da uradi. U takvim okolnostima sad kreće borba za resurse. I mi koji smo do juče bili poželjni kao član, sad smo poželjniji kao resursna kolonija.
I to je sad vrlo nezgodna situacija, gde režimu odgovara da budemo izolovani, a i EU odgovara da budemo kolonija i Vučić je napravio dil sa njima "evo ja ću vama dati koloniju, vi mene ostavite da budem na koruptivnoj i represivnoj vlasti". RioTinto je najbolji primer toga posla. Pravi veliku ekološku štetu po prirodu, ne donosi nikakve ekonomske benefite za Srbiju, ali donosi za njega. Klasičan primer dila gde su benefiti lični a trošak kolektivan.
I sad se postavlja pitanje zašto Srbi kao narod sve to dozvoljavaju? Razni su tu razlozi. Od toga da su Srbi sendvičarki narod, lako se prodaju, nemaju moralne vrednosti, lože se na nacionalizam i budalaštine kako smo mi nekakav slobodarski narod i da svi hoće da nas unište pa moramo da se okupimo oko spasioca koji će za to vreme da se satire od korupcije... a i odsustva alternativa na drugoj strani.
U opoziciji je "sve moj do moga", ljudi bez liderstva, ideje, harizme, koji tako decenijama lutaju u nekom limbu besmisla i ne znaju šta da urade. Nemaju nikakvu konekciju sa građanima, ekstremno su sujetni i na svaki znak da neko njihov posao radi bolje od njih (kao što su studenti), umesto da pomognu jer su na istoj strani, oni podmeću noge i hejtuju. Generalno, vrlo mučna situacija gde su male šanse da se nešto uradi. Studentska buna je nešto najbolje što se Srbiji desilo u par decenija, pokazuje neku, bar malu volju građana da dođu do promena. Ali je sve to džabe ako nema političke artiklulacije. Iako je opozicija nestala sa scene, iako je širom otvoren prostor da se pojavi neko novi, iako ima na tacni nezadovoljan narod koji vapi za liderom, takav se ne pojavljuje. Nema ga ni za leka. Jer je napredna mašinerija toliko ogadila politiku i napravila toliki pritisak na bilo koga ko se pojavi, da sad svi cvikaju. Svi su za promene, ali niko nema muda da istupi. Polako ali sigurno postajemo Belorusija i poslednji su momenti da se nešto uradi, inače ode dve napredno dođavola.
