Kako smanjiti unos hrane

[Nina]

Prvo, morate shvatiti da zapremina hrane i kalorijska vrednost te hrane nisu isto. Kilogram kupusa nije ni zapreminski, a još manje kalorijski jednak kilogramu žu-žu peciva. Ako vam je cilj da smršate, karikirano to znači da umesto žu-žu peciva jedete istu količinu kupusa. Tako u istu zapreminu hrane „staje” manje kalorija.

Druga stvar je jako bitna: morate se uobročiti. Priča o smanjivanju hrane dok se naizmenično prejedate i gladujete je mrtvo slovo na papiru. Ni ne pomišljajte da preskačete obroke! Ako je telu potrebno X kalorija dnevno, taj X je potrebno podeliti na takav način da nemate nagle fluktuacije šećera u krvi tokom čitavog dana. To se postiže sa tri glavna obroka i dve užine (između doručka i ručka, kao i između ručka i večere). Tada vaš organizam nema potrebu da pravi „rezerve u slučaju nestašice”, prejedanje prestaje ili se smanjuje na najmanju meru.

Pitanje količine unosa hrane je povezano sa pitanjem porcija. Vaš mozak konstantno stvara sliku o realnosti u kojoj se nalazi, pa često povezuje količinu hrane na jednom tanjiru i količinu koja vam je potrebna. Ukoliko ne želite da se odreknete vašeg uobičajnog „menija”, svesno smanjite porcije. Ostavite velike tanjire iz kojih često jedete i ubuduće servirajte hranu u malim salatnim tanjirima i nikako ne jedite bez njih.

 

[Nina]

 

[Nina]

Nekoliko saveta kako da smanjite unos hrane:

– Jedite polako. Ako ste navikli da brzo jedete, svesno usporite i razmišljajte o svakom zalogaju. Vašem mozgu je potrebno dvadesetak minuta da registruje da je stomak pun, pa ako preterate sa brzim unosom hrane, nećete na vreme osetiti da ste se prejeli.
– Ako vam je apetit jak, popijte čašu vode neposredno pre samog obroka, to će ga malo smiriti.
– Planirajte unapred šta ćete jesti i sami pripremajte obroke na zdrav način. Tada ćete biti sigurni da ćete uneti nutritivno vredne namirnice i eliminisati one koje to nisu.
– Jedite dosta zelenog lisnatog povrća, naročito onog bogatog vlaknima, ono će vam smanjiti apetit. Takođe jedite dosta leguminoza koje sadrže vodorastvorljiva vlakna i belančevine.

Ipak, u ishrani ne preterujte ni u drugom smeru. Pravilno izbalansiran obrok treba da vam zadovolji dnevne potrebe za svim nutrijentima, dakle tu treba da se nalaze uz vitamine, minerale i vlakna i ugljeni hidrati, masti i belančevine. Masti su potrebne jer od njih zavise mnogi biohemijski procesi u organizmu, baš kao što ugljeni hidrati daju energiju, a proteini grade tkiva, mišiće i celo telo.

Naravno, smanjivanje unosa hrane ide u smislu manjeg konzumiranja hrane, ali tada unosimo kvalitetnije namirnice. Smanjuje se unos zasićenih masnoća, a povećava nezasićenih. Ugljeni hidrati su nutritivno vredniji i sadrže više vlakana nego ranije (integralne žitarice). Proteini uz veći procenat korišćenja ribe (omega 3 masne kiseline) i nemasnog mesa, ali se preporučuju i belančevine biljnog porekla (kikiriki, grašak, pečurke, itd).
Ako imate želju, naći ćete način. Kada nađete način, ostvarite cilj.
Jasna Vujičić, nutricionista

 

[Sanemi]

Realno, ima li netko benefita od ovakvih savjeta u tekstu?
Možemo li se uobročit nas dvoje i vidjet koliko ovo ima smisla:

"Druga stvar je jako bitna: morate se uobročiti. Priča o smanjivanju hrane dok se naizmenično prejedate i gladujete je mrtvo slovo na papiru. Ni ne pomišljajte da preskačete obroke! Ako je telu potrebno X kalorija dnevno, taj X je potrebno podeliti na takav način da nemate nagle fluktuacije šećera u krvi tokom čitavog dana. To se postiže sa tri glavna obroka i dve užine (između doručka i ručka, kao i između ručka i večere). Tada vaš organizam nema potrebu da pravi „rezerve u slučaju nestašice”, prejedanje prestaje ili se smanjuje na najmanju meru."

Tijelu je potrebno onoliko kalorija koliko potroši, ni više, ni manje. Ako unesemo toliko, onda ne mršavimo. Ako razbijemo na tri obroka, a unesemo isti unos, opet je rezultat isti.
I drugo, tijelo će skladištiti višak masti, bez obzira na broj obroka... ako si u suficitu, džabe i da se rasporedi na više obroka, rezultat je isti.