Ima jedan problem o kojem se u nasem drustvu mozda ne razmislja puno, pogotovo ne starija generacija, ali nekima predstavlja problem.
Svaki radni odnos koji nije placen na sat ili na kolicinu obavljenog posla je podanicki odnos. Zasto podanicki, zato sto moras da ispunjavas jedno fiksno odredjeno vreme ili fiksni ucinak koji ti je nametnut (pardon, koji si sam prihvatio jer nemas drugog izbora), ti si u obavezi da dodjes npr. jedan radni dan i da zaradis samo jednu pisljivu dnevnicu ili da ostanes par sati i zaradis pisljivih jos nekoliko sati, cak i ako ti nesto gori pod nogama, ako ti neko umire u kuci (ili iz bilo kojeg razloga, to cak i ne treba da bude bitno i uopste se ne treba pravdati ni zbog cega, u protivnom je podanicki odnos), moras da ostanes na poslu i taj dan ili jos par sati do kraja smene cak iako ti je nesto hitno, ako ne zelis da zbog nedolaska ili odlaska dobijes otkaz. Jako malo je radnih odnosa gde nisi podanik, to su poslovi gde si placen na sat ili na kolicinu obavljenog posla, podanistvo nije uracunato u cenu rada a ono je skuplje i od samog rada jer se tice stvari koje su povezane sa ljudskim dostojanstvom i psihom. U cenu podanistva je mozda uracunato pravo na placen godisnji odmor i pravo na bolovanje zbog kojeg inace budes za odstrel sa posla, ali mislim da je to mala cena.
Gde su ti poslovi na sat ili na broj klijenata i sl, jako ih je malo, da je sirok izbor takvih poslova to bi znacilo da ima posla za gotovo sve, strah za gubitak egzistencije ne znaci "ima posla ko hoce da radi", necu da trpim gazdu i mrs u pm, to je moje Ustavno pravo, a necu cak ni da svesno gledam kako mi se krsi Zakon o radu i da trpim jer nemam izbora, da postoji sirok izbor posla i da je zakonom to detaljnije uredjeno ne bi bilo trpljenja nicega. Prisilan rad jeste Ustavom zabranjen ali on je u stvari uobicajen, ljudi sami pristaju na prisilan a ne dobrovoljan rad jer nemaju izbora.
Zato bi ovo drustvo, poslodavci i zakonodavstvo mogli da porazmisle i o ovakvoj vrsti rada, placanje na sat ili na kolicinu odradjenog posla (npr. na broj klijenata, nekih napravljenih stvari i sl.). Cak i ako se neki bune sto tako nece imati placen godisnji odmor ili prevoz, to bi moglo proporcionalno da bude uracunato u samu cenu sata ili rada, znaci malo veca satnica ali bez placenog godisnjeg i odvojeno placenog prevoza (sto se nekad zloupotrebljava od strane poslodavaca pa to neko i nema). Bolovanje o trosku zdravstvenog osiguranja, ionako se mnogi plase da idu na bolovanje jer novac ide od strane poslodavca pa im je trosak (mozda tu i gresim) dok neki drugi bolovanje zloupotrebljavaju, ako je neko trajnije bolestan onda procena radne sposobnosti, ali i ovako da se ukine da na procenu radne sposobnosti mogu da idu samo oni koji su vec zaposleni, time se pravi situacija gde jedan ima bolovanje a drugi je nezaposlen jer ne moze ni da se zaposli a jednako je bolestan kao i taj zaposleni koji je na bolovanju, hajde prijavi se ti za novi posao dok si pod temperaturom ili povredjen i pocni u takvom stanju prvi radni dan na poslu, ne mozes i ti nemas nista, ali ako si vec bio zaposlen kao takav ti ides na bolovanje.
Kako otici negde na mesec ili dva ako si zaposlen pod uobicajenim okolnostima? Recimo da si ustedeo nesto da taj period ne radis, treba ti ta sloboda i mozes da je isfinansiras. Godisnji odmor u komadu traje minimum dve nedelje (sto je i najcesce), bolovanje smes da koristis samo kad si bolestan. Da li je uopste normalno dati otkaz pa se posle nekog vremena ponovo zaposliti na isto mesto, i tako ukrug, da li to moze, ili ako ne moze postoji li uopste toliko sirok izbor poslova da mozes toliko da ih menjas? Tih problema ne bi bilo kad bi posao bio placen na sat ili fleksibilni ucinak.
