Pa s obzirom na to na šta liče tekstovi u najpoznatijim novinama (prvenstveno Blicu!) i kakve se sve spodobe pojavljuju na televiziji, verovatno tako što si nezainteresovan, neškolovan, nepismen, arogantan i 'bogom dan za sve', nametljiv, logorejičan i imaš debelu vezu. Šta se dobije kombinacijom takvih karakteristika, gledamo, slušamo i čitamo svakog dana! Dajem primer iz ličnog okruženja, pre oko godinu i po dana u Zrenjaninu je na radnom mestu, u kazinu, ubijen dečko koji je tamo radio kao obezbeđenje. U Blicu, Kuriru, Večernjim novostima i Politici mogli ste pročitati tri različite verzije njegovog imena, a raspon godina kretao se od 25 do 28. Prosto, imam osećaj da po tim redakcijama sedi brdo nekakvih manekenki koje, čekajući ostvarenje svog životnog sna- dobijanja autorskog 'celebrity talk-showa', obavljaju usputne poslove tipa pisanja za rubrike kao što su društvo, politika, ekonomija... Naravno, pošto nemaju ni interesovanja, a ni kapaciteta da shvate neke pojave i odnose koji u društvu vladaju, gledaju da se ne zamaraju previše kvalitetom teksta, pravopisom i objektivnošću. Još mi je neshvatljivije da postoji fakultet koji 'obrazuje' novinare, posebno što poznajem neke koji su 'to' i završili. Ej, žurnalistika, možeš misliti! Šta se tamo uči, glasovne promene, Word, šta? Koja se to vrsta znanja ili sposobnosti dobija na tom fakultetu da kvalifikuje osobu za obavljanje novinarskog posla, a da se ne stiče u drugim školama? Zar nije presudno za kvalitetnog novinara da bude oštrouman, radoznao, elokventan i pismen? Većina studenata žurnalistike to nisu ni nakon, a kamoli pre studija, pa posle 4 ili 5 godina fakulteta budu kvalifikovani taman toliko da uređuju rubrike džet-set i moda! Bogdan Tirnanić nije ni gimnaziju završio, a važi za jednog od najboljih novinara u nas ikad! Momo Kapor bio je akademski slikar, Petar Luković je inženjer... Ako me interesuje nekakva ekonomska tema, više bih voleo da pročitam tekst jednog ekonomiste (njih bar ima na Birou), a ne 'ekonomskog novinara' ili kako već sebe nazivaju. Što se tiče moje buduće profesije, kada vidim tekstove u dnevnim novinama koji se bave zdravljem, pomislim da ljudi danas više veruju travaru nego lekaru! Posebno kada se piše o psihologiji. Tu je frenologija još aktuelna. Umesto konsultacije sa nekim ko je stručan, tekstovi kao da se samo kopiraju sa bog te pita kakvih stranih sajtova, profiltriraju kroz Google Translator, malo doteraju i objavljuju! Novinari su mnogo sebi dali za pravo, proglasili su se arbitrima za sve moguće teme i zbivanja (iako su retko u koje upućeni), a ogromnu obavezu što je sa sobom nosi težina javno izrečenog potpuno su zanemarili.
P.S. Najekstremniji primer- Škola novinarstva Oficina koju vodi Sanja Marinković
! Mislim, kakvi će novinarski hibridi odatle izaći u svet pored takvog mentora...
