Kako se nosite sa smrću?

[RužnaKoLopov]

Sinoc se muž uvukao u albume i razgleda slike , inače ne volim razgledanje slika jer smatram to vracanje u prošlosti nekim lošim predznakom takav mi je bar osjecaj koji mene uznemiri



Kaže umro je Pero
Koji Pero?
Inzinjer Pero, znaš ga i ti možda si ga vidjela dva tri puta
Pa ne sjećam se
Koliko je imao godina?
Dvije godine starij od mene čujem ostao je bez posla i dao se na pice, šteta bio je fin momak a i čovek

—————-

I ovde pocinje dilema

Moj muž ostaje već bez školskih i bez drustva iz momackih dana, Pero nije prvi koji je mlad u 50+ godinama otišao sa ovog svjeta



Kako se nosite cinjenicom da smrt dolazi po vaše drugove i školskih dana, po vašu generaciju +/-

 

[Pinocchio]

Smrt je jedina sigurna, sve nas to čeka i ne treba puno razmišljati o nečemu na šta ne možeš da utičeš jer te onda jedino strah i strepnja obuzimaju.

Osobe koje su se susrele, čak i više puta, sa smrću bližnjeg sam život i smrt shvataju drugačije. Mislim da ja, jer ja sam jedna od njih, posle svega toga na život gledam drugim očima. Sve što mi je preostalo od života gledam drugačije i sam život više cenim. Vreme više vrednujem, ljude i sebe takođe.

Smrt nije nešto o čemu treba razmišljati, vraćati se i pitati se "Zašto?" Ona je neminovna. Ništa se od toga ne može izmeniti, uticati... Život je ono što imamo i o tome treba misliti i truditi se da ga živimo na pravi način.

Kada razmišljamo o osobama koje su preminule, ne razmišljamo o njihovoj smrti, već o njihovom životu. Kakvi su bili, kako su živeli, kakav su trag ostavili i kakav osećaj imamo kada pomislimo na njih. To je ono što mi treba da ostavimo kada nas više ne bude. Taj osećaj koji će neko da oseti kada pomisli na nas.

 

[Meliot]

Sinoc se muž uvukao u albume i razgleda slike , inače ne volim razgledanje slika jer smatram to vracanje u prošlosti nekim lošim predznakom takav mi je bar osjecaj koji mene uznemiri

Koliko mislim i ti si tu oko 50 godina, pa zar ti do sada niko blizak nije umro? Baba, deda, neko iz bliže familije? Mnogo si ti odužila život nošena mišlju da ćeš večno živeti.

 

[Џорџи]

Nista normalno mi nema sta da se plasim osim lekara koji ubrzavaju

 

[Mister]

zajebavam je...hocu necu..zbunjena pobegla iz stana..iako moje je misljenje da ljudi sa pedeset godina uopce ne trebaju razmisljati o smrti..

 

[pertowic]

ko god je umro, sada mu je bolje nego pre. to je neki moj moto

 

[RužnaKoLopov]

Koliko mislim i ti si tu oko 50 godina, pa zar ti do sada niko blizak nije umro? Baba, deda, neko iz bliže familije? Mnogo si ti odužila život nošena mišlju da ćeš večno živeti.

Nažalost jeste bilo je dragih ljudi koji su u ratu ostajali bez života, to su bile te godine gde je verovatnost stradanja okolnostima bila uveliko uvećana da je smrt svakodnevno moguca

A i posle rata drage osobe koje su bitku gubili sa opakom bolešću ili stari 80+,90+

Sad u ovim godinama smrt upada u naše redove i kako se nosite stim ?

Da li vas strah? Da li ste tužni jer shvatate da se vas krug proredjuje ?

 

[RužnaKoLopov]

Nista normalno mi nema sta da se plasim osim lekara koji ubrzavaju

Imam jednu lepu temu

Možda sutra ili u ponedeljak objavim vjerujem da će ti se svidjeti

 

[Meliot]

Nažalost jeste bilo je dragih ljudi koji su u ratu ostajali bez života, to su bile te godine gde je verovatnost stradanja okolnostima bila uveliko uvećana da je smrt svakodnevno moguca

A i posle rata drage osobe koje su bitku gubili sa opakom bolešću ili stari 80+,90+

Sad u ovim godinama smrt upada u naše redove i kako se nosite stim ?

Da li vas strah? Da li ste tužni jer shvatate da se vas krug proredjuje ?

Što se pre suočiš sa smrću bolje za tebe, manje ćeš vremena imati da razmišljaš o drugim temama.

 

[bmaxa]

Kako se nosite cinjenicom da smrt dolazi po vaše drugove i školskih dana, po vašu generaciju +/-

Rak i secer odnosi moje kolege i drugove... Kako je kome sudjeno...

 

[mina68]

Своју прву другарицу изгубила сам у 24. години, шећер.
Другу у 26., постпорођајна депресија, бацила се са врха зграде.
До сада их је отишло много, не размишљам о смрти на тај начин, умиру они па се и мени ближи дан.
Не, свако живи док му не догори свећа, нечија је кратка и танка, некоме дебља и висока.
Не знам каква је моја, а размишљање о смрти ми неће ни скратити ни продужити живот.

 

[dlugomir]

Kako se nosim? Pa odneće me jednom, kao i svakog. Ne razmišljam o tome. Nisam baš toliko mator.

 

[hetero]

Smrt je sastavni dio života

 

[RužnaKoLopov]

Smrt je sastavni dio života

Pa to znamo svi ko se rodi taj će i da umre

 

[Cro_čvarak]

Smrt je mnogo duža od života....

 

[Psihologue]

Sinoc se muž uvukao u albume i razgleda slike , inače ne volim razgledanje slika jer smatram to vracanje u prošlosti nekim lošim predznakom takav mi je bar osjecaj koji mene uznemiri



Kaže umro je Pero
Koji Pero?
Inzinjer Pero, znaš ga i ti možda si ga vidjela dva tri puta
Pa ne sjećam se
Koliko je imao godina?
Dvije godine starij od mene čujem ostao je bez posla i dao se na pice, šteta bio je fin momak a i čovek

—————-

I ovde pocinje dilema

Moj muž ostaje već bez školskih i bez drustva iz momackih dana, Pero nije prvi koji je mlad u 50+ godinama otišao sa ovog svjeta



Kako se nosite cinjenicom da smrt dolazi po vaše drugove i školskih dana, po vašu generaciju +/-

Pogledajte prilog 1445153

Ionako verujem u reinkarnaciju, tako šta bude posle 100, neka bude.

 

[Cro_čvarak]

Kad umiremo?

Kad nam stane srce?

Kad nam zakaže mozak?

Kada nas se prestane spominjati?

Kada nas se zaboravi?

Kada umre posljednja osoba koja nas je poznavala?

 

[mina68]

Кад нас нико више не памти.

 

[DaRkGuitaRist88]

Hm ne znam, i raskid moze da boli isto kad te osoba ostavi a bio si vezan za nju i jednostavno vise se ne vidite i ne cujete...
Prijatelji, srecan je onaj koji ih ima toliko dugo a da ga nisu razocarali i pritom se nikad nisu za svoje greske kako treba izvinili i dolazi do iste situacije kao kod raskida nit se cujete niti vidite i tako prolazi vreme kao da ih nema a tu su pa kad ih stvarno ne bude vama bi bilo isto a i njima...

Svi prijatelji odu svojim putem i zaborave vas, drze se zene porodice, muza itd, odu da zive u drugi grad i zaborave vas, u drugoj zemlji i zaborave vas, zovete pisete ali nije to to uvek su zauzeti za vas i sve idu predlozi s jedne strane pa i vama prekipi i postane sve jedno i ode u zaborav i nista cak i kad neko umre sve ravno...
Nema vise pravih prijateljstva kao nekad mozda kod malo starijih generacija ta smrt pogodi danas ove generacije to ne dotice toliko svi brzo zive i bas ih briga tipa o umro Pera bio dobar covek, tuzno...I odmah kako god da se vratimo na temu...
Isto je i kod veza i ljubavi, hladnoca totalna, veze i brakovi se raspadaju zbog sitnih problema i mana i vise se nikad ne vide i ne cuju a ti problemi i mane kad kazem nekim starijima oni se smeju i kazu da su oni tako razmisljali pola nas i deca u skolama ne bi postojalo, ti problemi su bili normalni...

 

[gost 443389]

Smrt ponekad vidim kao slatko oslobođenje. Nema neke velike pravde na ovom svetu.

 

[Pešadinac]

Mi ne znamo sta je tacno smrt, svako ima pravo da veruje u sta hoce, u ateisticku verziju, religioznu, spiritualnu, NDE iskustva.... Ja u svakom slucaju ne verujem da je ona kraj postojanja iz vise razloga. Samim tim mi je mnogo vise frka od neke teske i dugotrajne bolescine nego od smrti.

 

[bmaxa]

Kad nam stane srce?

Kad nam zakaže mozak?

Ova dva.

 

[4thman]

Pa to znamo svi ko se rodi taj će i da umre

To je i paradoks. Rodiš se da bi umro. Iako je bitniji onaj deo između, život.

Oni koji se rano sretnu sa istom manje se opterećuju. Oni koji ne više.

Sve umire...
Vreme.

 

[Cro_čvarak]

To je i paradoks. Rodiš se da bi umro. Iako je bitniji onaj deo između, život.

Oni koji se rano sretnu sa istom manje se opterećuju. Oni koji ne više.

Sve umire...
Vreme.

Kad nitko ne bi umirao, više ne bi bilo mista za novorodjene

 

[Cro_čvarak]

To je i paradoks. Rodiš se da bi umro. Iako je bitniji onaj deo između, život.

Oni koji se rano sretnu sa istom manje se opterećuju. Oni koji ne više.

Sve umire...
Vreme.

Umre li i samo vrijeme