Quantcast

Kako radi hard disk.

joockey

Zainteresovan član
Poruka
469
:::------>>>>>>>> Kako radi hard disk <<<<<<<--------:::

Veliki su (bili su i veći) po dimenzijama, spori su, greju se, do skora su bili jako bučni, nikada nisu bili dovoljnog kapaciteta, svaki kompjuter mora imati jedan, ali smo im mi sve te mane opraštali, jer jednostavno nikako ne možemo bez njih... Šalu na stranu, stvarno su nam potrebni i stvarno ništa ne možemo bez njih, jer se na njima zadržavaju sve 1 i 0, koje su nam preko potrebne, nakon gašenja kompjutera.


Nekad i sad
WD Caviar 2540 (540MB - 1995.), Caviar 22500 (2,5GB - 2000.), Caviar WD800 (80GB - 2003.)

Koliko god da su nam potrebni, toliko ih i ne volimo, jer su oni jedno V E L I K O usko grlo svakog kompjuterskog sitema. Hard diskovi ( HDD – Hard Disk Drive ) su unapređivani godinama unazad, kao i sve ostale komponente kompjuterskog sistema, ali je sam princip njihovog rada ostao isti, a to je najveći ograničavajući faktor. Rad svih komponenti je ubrzan najmanje 10 puta, da ne pričamo o procesorima i grafičkim karticama, a performanse hard diskova su povećane, pa možda, 3-4 puta...

Sada ćemo zaviriti u unutrašnjost hard diska da biste videli šta se unutra nalazi i objasnićemo princip na kome oni rade.

Osnove hard diskova

Izumljeni su '50ih godina prošlog veka, kada im je kapacitet bio svega nekoliko megabajta (eng. megabyte), a veličina oko 50cm u prečniku. Prvobitni naziv im je bio “fiksni diskovi” ( eng. fixed disks ) ili “Vinčesteri” (eng. Winchesters – kodno ime za popularni IBM-ov proizvod). Kasnije su dobili ime “čvrsti diskovi” (eng. hard disks), kako bi se razlikovali od “mekih diskova” (eng. floppy disk). Za razliku od flopi diskova, koji imaju plastični film unutar sebe na koji zapisuju podakte, hard diskovi imaju tvrdu ploču (eng. platter).


Kapacitet i performanse

Prosečan, nov, kompjuter ima hard disk veličine 40-120GB (GB – GigaByte; Gb – Gigabit). Podaci se čuvaju na hard disk u obliku fajlova. Fajl (eng. file) je imenovana kolekcija bajtova (eng. byte), tj. niz bajtova koji mogu da imaju oblik teksta, slike...
Postoje dva načine da se izmere performanse hard diska:

• Protok podataka (eng. data rate) – je broj bajtova po sekundi koje hard disk može da isporuči procesoru u sekundi. Brzine između 5 i 40MB po sekundi su standardne, iako proizvođači označavaju na svojim hard diskovima da ostvaruju brzine od 100-133-150MB/s.
• Vreme traženja (eng. seek time) – je vreme koje potrebno hard disku da pošalje prvi bajt procesoru, od trenutka kada ga je procesor zatražio. Tipično vreme pristupa je oko 10-15ms, a ima hard diskova sa vremenima pristupa manjim od 10ms.

Spoljašnjost

Da bi ste najbolje shvatili kako radi hard disk potrebno je da ga otvorite, ali vam to nikako ne preporučujemo, jer gubite garanciju (ako je pod njom), a takođe ga i uništavate, jer unutra ne sme da ima prašine. Zaključujemo dakle sledeće – NE OTVARATI HARD DISK, ako želite da nastavite da ga koristite. Uvek možete da otvorite hard disk koji je otišao u večna lovišta, njemu to neće smetati.
Evo kako izgleda hard disk:

To je zatvorena kutija od aluminijuma sa kontrolerskom elektronikom zakačenom sa jedne strane. Elektronika kontroliše piši-briši mehanizam i motor koji okreće ploče. Ona takođe sastavlja magnetne domene na disku u bajtove (čitanje) i pretvara bajtove u magnetne domene (pisanje). Cela elektronika se nalazi na pločici koja može da se odvoji od ostatka diska.

Spindle (eng. osovina)
Rotirajući deo koji ide od motora do sredine disk ploča i obezbeđuje okretanje ploča velikim brzinama.

Motor
Minijaturni motor koji je dizajniran da se okreće zajedno sa pločama. Osovina ide direktno od motora i okreće se zajedno sa pločama.
• BB Motor (Ball Bearing Motor – srp. Motor sa kuglicnim ležajevima)
Motor koji koristi podmazane gvozdene kuglične ležajeve. Mane: jako bučan, mogući problemi sa trešenjem i ograničen život ležajeva.
• HD Motor (Hydro Dynamic Motor – srp. Hidrodinamicni motor) ili FDB Motor (Fluid Dynamic Motor)
Umesto kugličnih ležajeva koriste se gusta ulja ili neka vrsta tečnosti. Gvozdeni kuglični ležajevi se međusobno ne dodiruju, pa se time život, preciznost i gustina podataka povećavaju i produžavaju. Znatno su tiši su od BB Motora, a i manje vibriraju pri radu.

Platters (srp. ploče)
Magnetni disk (medij) koji se rotira unutar diska, a dizajniran je za upis podataka.
Nove tehnologije su omogućile veću gustinu podataka na istoj površini ploča (80-100GB...). Prave se od aluminijuma, a od skora i od raznih kombinacija plastike, stakla i keramike. Na kraju proizvodnog procesa ploče se premazuju slojem magnetnog materijala, koji se pravi se od oksida gvožđa (FeO), kod starijih hard diskova, a kod novijih se koristi magnetna podloga koja se thin-film (srp. tanki sloj ). Zatim se ploča polira do izgleda ogledala.
Kvalitete materijala i nove napredne tehnologije utiču na količinu podataka koje možete smestiti na jednu ploču ( eng. platter ). Potrebno je napomenuti da se podaci čuvaju sa obe strane ploče, gornji i donji deo, kao i da se u jednom disku može koristiti više ploča.

One se vrte na 5400, 7200, a sada i na 10000RPM (RPM – Rotation Per Minute – srp. Obrtaja Po Minuti) za IDE diskove. Noviji SCSI diskovi se vrte na 10000 i 15000RPM. Ove ploče su proizvede sa visokim nivoom tolerancije, a na slici primećujete koliko su ispolirane... Kako bi se povećao kapacitet hard diskova, većina njih se sastoji od više ploča (eng. platter).

Interesantno je to da ploča može da dostigne brzinu rotacije od 270km/h pri glavi hard diska.
Evo ideje kako da iskoristite pokvareni hard disk
Magnetic Heads (srp. Magnetne glave)
Ferrite Heads – koristile su ih prve vrste diskova koji su imali kapacitet do 40MB.
• TFI – ThinFilm Inducitve Heads – diskovi sa veličinom od 100 do 1000MB
• AMR – Anisotropic Magneto Resistive Heads – diskovi od 1GB do 20GB u veličini
• GMH – Giant Magneto Resistive Heads – diskovi veci od 20GB

--------------------------------------------------------------------------------
Servo
Mehanizam koji zadužen za pokretanje magnetnih glava preko diska. On pomera pokretačke ruke (eng. actuator arm) preko celih površina ploča.
• Voice Coil ( srp. Glasovni kalem (?))
Koristi snagu električne struje da napravi različita magnetna polja i u skladu sa njihovim veličinama pomera se do prave staze (eng. track). Njegove prednosti se ogledaju u visokoj preciznosti i automatskom parkiranju glava pri isključenju kompjutera (za ovu svrhu postoji povratni mehanizam sa oprugom). Servo sa Voice Coil se dalje deli na namenski (eng.dedicated) i umetnut (eng. embedded).

(• Dedicated Servo (srp. Namenski servo) - jedan deo na ploči je rezervisan za servo-informacije koji određuje položaj glava (taj deo služi samo za servo-informacije). Prednosti: trenutna detekcija položaja glava. Mane: gubitak površine ploča.
• Embedded Servo (srp. Umetnut servo) – informacije o mogućem položaju glava snima se pre svakog sektora. Najčešće korišćeno rešenje, veoma brza detekcija položaja glava.
Casing (srp. kućište)

Hermetički zatvoreno kućište čuva od ulaska prašine. Najsitnija čestica prašine znači da može doći do kontakta sa glavom i verovatnog oštećenja hard diska i podataka (čestica prašine je veća od razmaka između glava i površine ploča). Na hard disku postoji otvor koji služi za izjednačavanje pritiska između spoljašnosti i unutrašnjosti. Taj otvor zaštićen je filterom kroz koji čestice prašine ne mogu da prođu.
Čuvanje podataka

Podaci se čivaju na površini ploče u sektorima (eng. sectors) i stazama (eng. tracks). Na ilustraciji su crvenom bojom obelezen izgled staza, a plavom izgled sektora.
Sektor sadrži nepromenljiv broj bajtova (npr. 256 ili 512). Sektori su često grupisani u klastere (eng. cluster), ili na nivou samog diska ili na nivou operativnog sistema.

Pojmovi

Format (srp.formatiranje) – Pripremiti medij za skladištenje, obično hard disk, za čitanje i pisanje. Kada formatirate disk, operativni sistem briše sve čuvane informacije na disku, testira disk da proveri da su svi sektori pouzdani i da se mogu koristiti, označava loše (pokvarene, koji se ne mogu koristiti) sektore i stvara male interne adresne tabele koje kasnije koristi da bi pronašao informacije. Svaki disk se mora formatirati pre upotrebe.

Napomena – Reformatiranje (ili preformatiranje) hard diska ne briše sve podatke sa njega, samo adresne tablice.

U slučaju da vam se desi tako nešto, slučajno, nema razloga za panikom. Na Internetu se može naći dosta programa koji su u stanju da povrate podatke, npr. GetDataBack ili EasyRecovery . Takođe možete odneti hard disk kod nekog ko se razume bolje od vas ili ako je kvar teži (npr. hard disk vam je ispao) postoje ljudi koji se bave povraćajem podataka i sa oštećenih hard diskova.

Gore navedena vrsta formatiranja naziva se high-level format (srp. formatiranje visokog nivoa) , i taj način formatiranja najviše korisnika koristi.
Postoji još jedna vrsta formatiranja koja se naziva low-level format , ona podešava određene aspekte diska, kao što je faktor prošaravanja. Low-level format takođe određuje koji tip disk kontrolera može da pristupi disku (npr. RLM ili MFM).






Za veće slike i animacije pogledajte Kako radi hard disk
http://www.compkill.com/?otvoritest=20


evo za sve koje zanima o diskovima
 

joockey

Zainteresovan član
Poruka
469
text nije potpun jer krstarica podrzava max 100000 karaktera....ebem li ga..

Skoro svim hard diskovima koje kupite već je urađen low-level format, tako da, sa vaše strane, nema potrebe za takvom vrstom formatiranja, osim ako ne želite da izmenite parametre diska ili da promenite vrstu kontrolera koja može da mu pristupi. Low-level format briše sve podatke sa diska.

Partition ( srp. particija ) – Deo glavne memorije ili medija za skladištenje podataka koje je rezervisano za određenu aplikaciju.

Partition ( srp. particionisanje ) – Podeliti memoriju ili medij za skladištenje podataka u izolovane sekcije. U DOS sistemima možete da particionišete disk i svaka particija će se ponašati kao zaseban disk. Particionisanje je naročito korisno ako imate više od jednog operativnog sistema ( npr. želite da pored Windows-a instalirate i Linux ). Particionisanje na DOS i Windows kompjuterima može da poboljša efikasnost hard diska. Razlog tome je zato što FAT sistem, koji koriste ovi operativni sistemi, automatski određuje veličinu klastera ( eng. cluster ): što je veći disk, odnosno particija, to je veći klaster. Nažalost, veliki klasteri mogu da rezultuju gomilom beskorisno utrošenog prostora, a to se naziva slack space .

Da biste particionisali hard disk ne morate da idete u DOS. Postoji veliki broj programa koji to mogu odraditi za vas uz samo par klikova mišem. Jedan od najpoznatijih je Partition Magic , a trenutna aktuelna verzija je 8.
 

skazi

Obećava
Poruka
52
Nemoj da me pogrešno shvatiš ali čemu sve to????Da nekog zanima nešto o hardu disku taj bi postavio valjda neko pitanje,zamisli na šta bi ličilo kad bi svako počeo da piše sve što zna ili još gore da stavlja nove postove tipa "copy/paste" tek da se vidi šta je on našao na gooooglu!!!(ideja nije loša da se napravi jedan "sticky" sve o hardweru ili tako nešto-podržavam to)!!pozdrav
 

maxmarmax

Početnik
Poruka
26
Ljudi,zna li neko ista o tome kako "ispuniti hard s nulama"?
Naime,imao sam WD 40 Gb koji je u event viewer-u stalno pokazivao upozorenje da ce uskoro da crkne.Za formatiranje (sporija varijanta) mu je trebalo oko sat vremena da se formatira jer se zaustavljao na odredjenim delovima (procentima) koji bili osteceni i to je usporavalo proces.Pokusavao sam da ga razelim na vise manjih particija (7-8) i tako pokusam da zaobidjem ostecene sektore.Najgore je sto je jedan od njih na samom pocetku (gde obicno dolaze boot fajlovi i windowsi)
tako da to nije bilo resenje pa sam uzeo Hitachija 80Gb.
Trenutno su mi oba u kompu doduse samo je novi ukljucen pa bi nekako da reanimiram ostecenog.Citao sam negde na webu,kazu o tom totalnom brisanju podataka (i ostecenih sektora) sa harda-ispunjavanjem harda nulama ali i ne objasnjavaju kako.
Ako neko ima iskustva sa ovim......

HVALA,pozdrav svima!
 

jozza

Zainteresovan član
Poruka
372
Idi na WD-ov sajt i potrazi neki tool za low-level format. Snimish programchic na disketu, restartujesh komp (sa disketom u drajvu) i pokrenesh Low-level format opciju (tako nekako bi to izgledalo). Samo da znash da "popunjavanje nulama" nece povratiti oshtecene delove ploche na tvom HDD-u, vec ce obrisati tabele adresa, koje ce se kasnije (u toku formatiranja) generisati, ali ce pokvareni delovi ploche biti iskljucheni (bice nevidljivi za tvoj HDD jer nece postojati pokazivachi na ta polja) tako da ce HDD praktichno raditi samo sa "zdravim" delovima ploche. E sad, kako je svaki HDD projektovan da ima rezervu, sasvim je normalno da se u toku rada defektni delovi iskljuchuju a ubacuju u upotrebu oni iz te rezerve, tako da mi to i ne primetimo. Onog momenta kad HDD pochne da prijavljuje BAD SECTOR poruke, to znachi da je potroshio rezervu i od tog trenutka mu se radni kapacitet smanjuje. E, to je trenutak kada treba obuti patike i krenuti u prodavnicu po novi HDD. 8-) 8-) 8-)
 

gost 13024

Domaćin
Poruka
3.926
Kad je kopiran onda po nekim autorskim pravilima treba lijepo da navedes izvor i da napises.. sve drugo je kradja, pa makar se radilo i o ovom..

Dobro je sto je stavljeno ovde jer mnogima i ovakva informacija treba, samo izvor moras da stavis..

Poz.
 

intra

Poznat
Poruka
7.145
Meni kompjuter po uključenju javi grešku Smart imm. failure 1720 i traži da pritisnem f1, ponekad uspori dosta (prilikom recimo snimanja nekih šema rađenih u Corel-u) problem je što je računar u firmi, čova koji održava računare je rekao dok radi radi, interesuje me savjet jer mi je dosadno svaki dan prebacivati podatke
 

helpdisc

Početnik
Poruka
21
firmware se ne fleshuje na hdd-u zato sto firmwarew nije na chipu nego na plochi diska.
Taj zapis se ne razlikuje od windowsa jpg fajla itd itd
osim sto se nalazai u ZONI kojoj nije dozvoljen pristup os-u
inace vrlo zajebano, treba i dosta opreme da se tako nesto uradi ali je izvodljivo,
U srbiji to moze da se uradi na 3 mesta i to je samo jedno od ta tri pouzdano,
NIKOLA
 

djoni123

Zainteresovan član
Poruka
204
Ovo je ozbiljno imam problem oko pregrevanja da li mogu da kupim neki kuler za hdd , jer neki klinac kaze mi da je najbolje da se otvori jedna strana kucista i ukljuci ventilator da hladi celo kuciste.Neznam sta da radim.
 
Poruka
6.124
Da, za kucista kupljena za 2 litra kole.
Za neka kvalitetnija kucista, ipak je najbolje kad je sve zatvoreno.
Mozes kupiti kuler za HDD (ili dva ili tri), i on se stavlja sa donje strane hard diska.
Druga (jeftinija) mogucnost ti je da kupis 1 ili 2 standardna 8cm kulera i stavis ih na prednji panel kucista da duvaju u hard disk.
 
stanje
Ova tema je zatvorena zbog neaktivnosti. Molim objavite novu temu i pridružite se diskusiji.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.