kako preboleti nekog koga nema?

[Struja]

to ne zna niko.ali, govorio je o tome,cesto kao zezajuci se.poslednjih par nedelja pred je samo o tome pricao,ali sa mnom.sa drugima nije.bio je tuzan.trazio je da pricamo o tome da li nesto posle postoji.dugo sam imala osecaj krivice,jer sam mislila da sam mogla da uradim nesto.i sada mi nekada dodje pomisao.mada,tada koliko sam mogla radila sam.i od tog vremena,kada neko kaze da ce se ubiti,cak i u sali,ili kad pobesni,mene prodje jeza.
jedino objasnjenje je da je to eto bio njegov zivot. ne znam,Nato.a on je bio jedan od najboljih ljudi koje sam srela.fantasticna osoba.

 

[®]

Ima li struje? Evo — klik, ima. Neću preboLevati ono Ćega, ba, ima. Ovo je tema za one kojih nema. A ja (tuj) zalutao.

 

[Zefirra]

Ali nije bio samo njegov , bio je delom i tvoj , i njegovih roditelja. I sigurna sam da je znao kroz kakav pakao ce svi proci , da ne bi to ucinio. I nisi ti kriva.
Verovatno je bilo toliko boli u njemu da nije mogao drugacije , nije imao snage.Sad je u miru , ne oseca nista.I ti treba da ga pustish.

 

[NatasaNatasa]

to ne zna niko.ali, govorio je o tome,cesto kao zezajuci se.poslednjih par nedelja pred je samo o tome pricao,ali sa mnom.sa drugima nije.bio je tuzan.trazio je da pricamo o tome da li nesto posle postoji.dugo sam imala osecaj krivice,jer sam mislila da sam mogla da uradim nesto.i sada mi nekada dodje pomisao.mada,tada koliko sam mogla radila sam.i od tog vremena,kada neko kaze da ce se ubiti,cak i u sali,ili kad pobesni,mene prodje jeza.
jedino objasnjenje je da je to eto bio njegov zivot. ne znam,Nato.a on je bio jedan od najboljih ljudi koje sam srela.fantasticna osoba.

Uh malo si me baš uzdrmala ovim .... Sorry, prilično sam empatična kada su ovakve priče u pitanju.

 

[Zefirra]

Uh malo si me baš uzdrmala ovim .... Sorry, prilično sam empatična kada su ovakve priče u pitanju.

He , pricaj mi o tome...nekad pozelim da sam bezosecajna , zivot je verujem , lakshi.

 

[NatasaNatasa]

Ali nije bio samo njegov , bio je delom i tvoj , i njegovih roditelja. I sigurna sam da je znao kroz kakav pakao ce svi proci , da ne bi to ucinio. I nisi ti kriva.
Verovatno je bilo toliko boli u njemu da nije mogao drugacije , nije imao snage.Sad je u miru , ne oseca nista.I ti treba da ga pustish.

Znaš takve osobe koja ''olakšaju sebi'' zagorčaju život svima oko njih .... možda je to malo sebična odluka ..... ostaviti sve i reći ''pa ko se kako snadje'' i nije baš neki gest.

 

[Struja]

da.promenio je zivot svojoj samohranoj majci,koja je verujem pozelela da je umrla zajedno sam njim,jer ga je gledala kada je skocio sa desetog sprata,a pre toga ga satima,sa prozora druge sobe molila da ne radi to.
pustila sam ga.ali, ne mogu da ga zaboravim,nisam zaboravila neke mnogo nebitnije ljude.
ne boli me vise.ali,postoji.to je normalno.
hvala,zef.

 

[Zefirra]

Jeste , ali mislim da je neki procenat nas u zivot uleteo pomalo olako. Nisu ga trazili , a eto tu su. I stvarno ponekad u nekim situacijama bol ume biti toliko zaslepljujuc da covek tako nesto pozeli. I ne samo bol , nego saznanje da ne mozes da podneses samog sebe , takav kakav si.
Ne vidi se drugi izlaz , nije mogao ni da zamisli stanje u kome bi mu bilo bolje. I jeste sebicna odluka , ali u tom trenutku on je to video kao jedini izlaz.Pa na nama ostaje samo da razmisljamo sa cime se on tada suocavao kao alternativom.

 

[Zefirra]

He bar da ima nesto pa da mi zahvalish...ja bih volela. Sigurna sam da bi on voleo da svi nastavite dalje , i da verujete da je tako mozda bilo najbolje. (mada znate da nije)

 

[NatasaNatasa]

da.promenio je zivot svojoj samohranoj majci,koja je verujem pozelela da je umrla zajedno sam njim,jer ga je gledala kada je skocio sa desetog sprata,a pre toga ga satima,sa prozora druge sobe molila da ne radi to.
pustila sam ga.ali, ne mogu da ga zaboravim,nisam zaboravila neke mnogo nebitnije ljude.
ne boli me vise.ali,postoji.to je normalno.
hvala,zef.

A u kom smeru je tekao tvoj život posle, baš me sad zanima .... šta se kod tebe promenilo ''posle njega'' .... kako si to preživela (da kažem plastično)?

 

[Mr. Hard]

kako da se preboli neko koga jednostavno vise nema......? kako preboleti nekog ko vise ne dise, ne voli, ne zivi....?

Ne može da se preboli, samo se nauči da živiš sa tim! :???:

 

[gost 10000]

da, i bilo bi sooper da za to ne znaš...da ne postoji takvo iskoostvo.... ...kako se to uči..ili otupi........barem, što kasnije da se desi.......

 

[Struja]

A u kom smeru je tekao tvoj život posle, baš me sad zanima .... šta se kod tebe promenilo ''posle njega'' .... kako si to preživela (da kažem plastično)?

nisam jela,nisam spavala,imala sam nocne more.sanjala sam ga jedno vece da sedi na zvezdi i klati nogama u dr.martin cipelama(kakve je nosio), smeje se i kaze mi "pa, gde si ti primarijuse, mnogo mi nedostajes.hajde dodji kod mene,tako sam usamljen." i sledece je bilo Strujina noga preko okvira prozora na 15.spratu.probudila sam se u uzasu.
ne znam kako sam ostala u zivotu.posle toga sam dugo bila sama,skoro dve godine.sve ono sto je usledilo posle te dve godine prica je za sekspirovsku dramu ili horor roman s.kinga.
ali,to je vec neka druga prica,koju necu ispricati.ionako izgleda nemoguce da je neko i to uspeo da prezivi.a vidis jesam, i opet sam u izazovu prezivljavanja.treci put u mom skromnom zivotu.
mnogo mi je cudan horoskop.
ali,smejem se Nato i skakucem. ko zna kakva bih bila da je bilo drugacije.
ima Cukic jednu lepu pesmu
"ja bih da pevam jos malo,jer je zivot samo jedan
i do njega mi je stalo meni je vredan."
uh,umorila me je ova ispovest
idem da navatam nekoga da ga "mucim" malo.

 

[Struja]

ja sam napravila pomor na dve teme danas.
nije fer.
daj neka neko ubaci jos grdju pricu.

 

[Milan_m]

...nikako , verovatno...samo da stisnesh zube , budesh jaka...i nadash se da ce vreme zaleciti rane...

upravo tako... mada mislim da je to jednostavno nemoguce, da ces se ipak kad tad setiti njega i shvatiti da on vise nije medju nama i ne znam sta da kazem vise.
Budi jaka...

 

[NatasaNatasa]

ja sam napravila pomor na dve teme danas.
nije fer.
daj neka neko ubaci jos grdju pricu.

Ćuti, ima na Domu i Porodici tema ''Dok nas smrt ne rastavi'' ... Candle je mlada trudna žena koja je pre 2 meseca izgubila muža, a pred porodjajem je .... Teška tema .. surova .....

 

[Dragantaur]

ja sam napravila pomor na dve teme danas.
nije fer.
daj neka neko ubaci jos grdju pricu.

dosta je tuznih....dajmo neke vesele...

 

[NeoBitchNa]

Ne prestaje da boli nikada....i ne treba...samo jedno jutro ustanes i shvatis da boli drugacije....to znaci da si preboleo.......posle nastane mali muk...imas grizu savesti .....onda shvatis da te taj bol vise ne tera na vrisak i suze,nego izvlaci onaj setni smesak.....secamo se srece.....dok secanje na nju postoji,sreca traje..............na kraju,valjda je markes rekao da ne treba plakati zbog onoga sto je gotovo,nego slavitit sto je uopste i bilo....ne bas vedro,ali takav je i topic.so,what,life *****.

 

[zensko]

Kako moze da ne pati? Sta pricas bre?
Koje je to samoubistvo pobeci od svog bola. Ako ne izivis svoj bol do kraja, ne znam kako je uopste moguce ponovo biti normalan i radovati se zivotu, kad prakticno blokiras sopstvene emocije.

tako je!ja ga nisam "izivela",vec potiskivala u sebi,i izbegavala da pricam i razmisljam na tu temu, i evo sad posle 5 godina me stize i na psihickom a bogami i zdravstvenom polju!
sto se kaze,sve te jednog dana stigne...

 

[Sokolica_M]

Baš me pogodila tema.
Kada je moj ujak umro, moja sestra je govorila kako joj je najgore ta neverica da ga više nema... pomisao da ne diše više... neko suludo očekivanje da će se ipak pojaviti na vratima... Kaže: ''Neko zvoni, a ja toliko želim da je on da u svojoj želji zaboravim na stvarnost...''
Ja ne verujem da vreme leči. I ne znam ni sama koliko sam puta napisala, vreme nam samo pomaže da prihvatimo bol... Prihvatićeš ga i ti, neminovno. Do tada, okupiraj sebe nekim radom, druženjima, šetnjama... i ne ulazi u razmišljanja o smrti... misao o toj dimenziji je prečica do ludila i depresije... treba je se kloniti i onda kada su ti svi živi i zdravi... u neke dubine ne treba uranjati, isuviše su ogromne da bismo ih mi, pritešnjeni ovakvim življenjem, shvatili...
Ko će znati...

 

[Sokolica_M]

Strujina priča... Idem ja danas sa ovog Foruma... Ne znam šta vam je danas, ljudiiiiiii... bolje je bilo dok ste pričali o ''muškom ponosu'' i varanju na 875765765 tema.

 

[Dorthy]

"Pusti neka boli, nekad mora da se pati..."
A vreme leci sve....

 

[Peta W.]

Uh.. ne znam jer postanem ochajna pri samoj pomisli da bi moglo tako neshto da se desi.... da umre neko koga mnogo volim... i istog trenutka se rasplachem....
Izgubila sam dva bliska prijatelja..bili su mi kao braca... i josh uvek mi se stegnu grudi kad pomislim na njih... a godine su proshle.. i josh uvek odem na grob i pricham im shta se deshava,koliko nam nedostaju.... Ponekad se osecam kao da bezhim od chinjenice da nisu vishe tu,jer sam ih u mislima samo preselila na neko drugo mesto gde zhive i sve chuju shto im pricham i sve znaju,ali ne mogu da mi se jave.... nije ni to reshenje,ali eto... osecam se bolje kada sednem tako i pricham im... ne treba ih preboleti... treba ih zauvek nositi u srcu... problem je samo kako se izboriti sa bolom i prihvatiti chinjenicu da nisu vishe tu.....

 

[Kitkinjac018]

Bol, barem meni, nikada ne moze da nestane. On je uvek tu pri svakoj pomisli na osobu koje vise nema. 20 godina kasnije, identican kao i svih ranijih godina.
Sustina je da se naviknes da zivis sa tim bolom i ne dozvols da taj bol upravlja tvojim zivotom. Pustis koju suzu s vremena na vreme i olaksas breme, kad se nagomila.
Videces, zivot pocne da izgleda normalan. Vremenom postane normalan.


I kako staris, sve vise ljudi oko tebe postaju tebi slicni... zive se nakim bolom u dusi. Shvatis da je to nerazdvojni deo zivota, da samo oni koji nikada nikog nisu voleli nikada ih nista nece boleti.