Kako otputovati u Nepal?

[Lorelajn]

Ko voli malo drugačije destinacije...Nepal i sve o njemu

Na pomen Nepala, za većinu ljudi prva asocijacija su Himalaji, ali Nepal je mnogo više od toga – zemlja planina i džungli, neverovatnih prirodnih pejzaža, duhovnih mesta i mira.

Očaravajuća geografija Nepala​

Nepal je smešten između dva azijska kolosa: Kine na severu i Indije na zapadu, jugu i istoku.

Od zapada ka istoku, Nepal se u dužini prostire na skoro 900km, a samo na 150 do 200 km od juga ka severu. Površina od 147.181 km² može prilično da zavara jer kada bi bilo moguće ispeglati planinama naboranu zemljinu površinu – dobila bi se površina i do 20 puta veća od navedene u geografskim atlasima.

Postoji svega nekoliko zemalja na svetu čija je geografija ovoliko puna raznolikosti. Na ovoj teritoriji nalazi se čak 14 vrhova visine preko 8.000 metara, ali i bezbrojne doline i kotline.

U Nepalu je najposećeniji region – Solukhumbu gde se na severnoj granici nalazi i najviši vrh na svetu – Mt. Everest. U glečerskim dolinama tog regiona protiču dve najveće reke: Dhudh kosi i Imja khola. Pored reka, u selima živi narod Sherpa. U svakom selu možete pronaći kvalitetan smeštaj i hranu. Granica vegetacije je dosta visoko, tako da borove šume i stabla rododendrona možete videti čak na 4000m. Tek kada se popnete na neki od trek vrhova iznad 5000m shvatite koliko je ogromno prostranstvo koje vas okružuje. Annapurna region je pitomiji sa više kišnih dana u toku godine i bujnijom vegetacijom ali je on i pored toga veoma popularan kod ljudi avanturističkog duha.

Najlepši regioni u Nepalu su i najmanje posećeni jer ne postoji kvalitetan smeštaj i putna infrastruktura. Manang, Makalu, Mustang, Kanchenjunga su samo neki od njih, a da ne govorimo od regionima na zapadu zemlje kao što su Mahakali ili Seti, gde gotovo da niko i ne zalazi.

(estadventure.com)

 

[Lorelajn]

Klima Nepala​

Klima je raznolika, od tropske klime preko umerene, pa sve do alpske i arktičke. Visoki vrhovi svuda rasipaju maglu i kišne oblake, tako da se čini da svaka od stotinu dolina i useka ima svoju vlastitu mikroklimu.

Vlada mišljenje da je u Himalajima uvek ekstremno hladno i da je temperatura uvek u minusu. Tokom trek sezone u proleće i jesen, u toku dana temperatura je uvek u plusu skoro sve do 5000m.Veći je problem sunce i veliko UV zračenje nego hladnoća, tako da pomalo smešno zvuči kada se ljudima koji kreću na trek u Nepal, prvo savetuje da ponesu šešir i kvalitetnu kremu za sunčanje, a tek onda toplu odeću. U večernjim satima ljudi se okupljaju oko peći u trpezarijama lodževa, gde se mogu čuti jezici sa gotovo svih kontinenata.

Stanovništvo i jezik​

Oko 30 miliona stanovnika skup je etničkih i sub-grupa koje govore više od 30 različitih jezika i dijalekata. Nepalski jezik ili «parabate» je francuskog porekla, dok ostali pripadaju indoevropskoj i tibetansko-burmanskoj familiji jezika.

Nepalci su nasmejani, prijateljski nastrojeni, tolerantni i strpljivi. Njihova tolerancija se ogleda u veri, jeziku i kulturi pluralističkog društva kojem pripadaju, a strpljenje u prisustvu svih velikih i malih nedaća i izazova koje se ne rešavaju tako lako, ali su deo svakidašnjeg života u Nepalu.

Nepalci su ponosni na činjenicu da je njihova država jedna od retkih u Aziji koja se oslobodila kolonijalizma.

(estadventure.com)

 

[Lorelajn]

Religija Nepala​

Nepal je dom dve velike svetske religije, hinduizma i budizma, nastalih iz rane šamanističke vere, koje danas koegzistiraju u harmoniji. Siddhartha Gautama «Buda» (prosvetitelj) rođen je u Lumbini u južnom delu Nepala. Veruje se da se preselio u Katmandu dolinu, pa je tako budizam ostao jako verovanje u severnom himalajskom pojasu. Pored budističkih, u Nepalu se nalaze i neka od najpoštovanijih hinduističkih svetilišta, od kojih je svakako najpoznatiji Pašupatinat u Katmanduu.

Glavni grad Nepala​

Katmandu je grad u kome živi oko 1.5 miliona ljudi, nalazi se u dolini, okružen najvišim vrhovima sveta. U gradu su česti oblaci prašine koji ne uspevaju da se raziđu zbog venca planina. Ako ste prvi put u ovom delu sveta, možda ćete doživeti blagi kulturološki šok. Neobični hramovi, mirisi i zvuci, prašina u vazduhu, članovi raznih ekspedicija, turisti i navalentni prodavci, cenkanje, ne baš sjajna higijena ali uvek nasmejana lica lokalaca…

Biće vam drago da vidite sve ovo, pogotovo da uporedite sa tišinom i spokojem planina koje okružuju grad.

Zastava Nepala​

Nepalska zastava jedina nema četvorougaoni oblik i najstarija je službena zastava na svetu. Mnogo je simbolizma utkano u nju, a jedno od njih je da nebeska tela koja su predstavljena na zastavi predstavljaju nadu da će Nepal trajati dok postoje mesec i sunce.

(estadventure.com)

 

[Lorelajn]

Nepal – zanimljivosti​

Skoro 10% celokupnog ptičijeg sveta na planeti može naći u nepalskoj džungli, čija bogata fauna posebno dolazi do izražaja kada se u pozadini čuje groktanje jednorogog azijskog nosoroga, duboka rika bengalskog tigra ili pustinjskog snežnog leoparda u planinama.

Vekovima, po vlastitom izboru njegovih stanovnika, Nepal je bio zatvoren za strance sa nekoliko izuzetaka. Od 1881. do 1921.godine, samo šezdeset četvorica Evropljana posetila je Katmandu, a samo nekolicini je dozvoljeno da izađu iz doline. Kako su se vremena promenila, tako se i ova činjenica menjala, te danas Nepal posećuje ogroman spektar turista u toku cele godine; vernici, trekeri, alpinisti, kao i ljudi koji jednostavno dođu da se sunčaju u lepoti Himalaja.

U Nepalu je trenutno 2077. godina. Novu Godinu slave sredinom aprila i praktikuju svoj kalendar koji je 57 godina ”ispred” onoga po kome mi računamo vreme.

(estadventure.com)

 

[Lorelajn]

Kako otputovati u Nepal?

Otputovati u Nepal je san mnogih​

U ovom vodiču saznaćeš kako otputovati u Nepal, sve o organizaciji putovanja, dobijanju vize, pronalaženju vodiča, cenama i zanimljivostima po čemu je ova zemlja specifična.​

Prošlog oktobra sam krenula na avanturu u trajanju od 20 dana po Nepalu i Himalajima. Otputovati u Nepal je za mene bilo posebno iz više razloga – prvi put sam se spakovala u ranac i kao bekpeker putovala, prvi put sam krenula bez rezervisane ture i plana i prvi put sam uzela neplaćeno odsustvo sa posla kako bih putovala ovoliko dugo.

 

[Lorelajn]

14 ZANIMLJIVOSTI O NEPALU​

1. Nepal je zemlja u kojoj živi oko 26 miliona stanovnika, od čega milion ljudi živi u glavnom gradu Katmanduu. Drugi najveći grad i centar turizma za bekpekere je Pokara sa 600.000 ljudi. Ostalo stanovništvo je raštrkano po planinama.
2. Nepal spada u jednu od najsiromašnijih zemalja na svetu, gde je 25% stanovništa neuhranjeno. Siromaštvo utiče na visoku stopu smrtnosti i u 2016. godini na 1,000 rođene dece – 35 bi umrlo pre petog rođendana.
3. 85% ljudi živi od poljoprivrede i savremene mehanizacije gotovo da nema. Zemlja se obrađuje uz pomoć volova i slonova. Industrija nije razvijena već se skoro sve uvozi iz Indije.
4. 9,1% GDP dolazi od Nepalaca koji žive i rade po svetu i šalju novac svojim porodicama.
5. Nepalski rupi (rps) je otprilike kao dinar u odnosu na evro, što olakšava matematiku. 1EUR = 125RPS.
6. Nepal su u 17. veku činila 220 kraljevstva.
7. Namaste se kaže Zdravo. Danjebat je Hvala.
8. Nepal je jedina zemlja čija zastava nije u obliku pravougaonika – već je čine dva trougla koji simbolišu Himalaje i dve dominantne religije u Nepalu – hindu (81%) i budizam (9%). Crvena je boja hrabrosti i nacionalnog cveta – rododendrona dok je plavi okvir simbol mira.
9. U Nepalu se nalazi 8 od 14 vrhova viših od 8.000 metara.
10. 650 nosoroga žive u Nepalu, od čega je njih 600 u nacionalnom parku Chitwan.
11. Sherpasi su narod koji živi na teritoriji oko Everesta. Kako dobro poznaju planinu, počeli su da vode ljude prema vrhovima i taj termin se zadržao kao sinonim za vodiče u Nepalu. Nisu svi vodiči pripadnici Sherpa naroda tj. Sherpasi. Ostali narodi koji žive u Nepalu su Poon, Maggar, Gurung, Tamman, Raj i Bramin.
12. Najveći broj ljudi pripada hindu religiji, iako je Lumbini – grad u kojem je rodjen Buda u Nepalu.
13. Hindu religija ima preko 33 miliona bogova.
14. U Nepalu postoji preko 100 jezika koji se govore, od kojih se 36 najčešće koriste.

 

[Lorelajn]

AVIO KOMPANIJE KOJE LETE ZA NEPAL​

Otputovati u Nepal nije problem. Ja sam letela preko Turkish Airlines-a. Preko EST Adventure organizacije karta je koštala 560eur. Inače sam najpovoljnije karte našla preko FlyDubai-ja za nekih 450eur, međutim izabrala sam ovog puta malo skuplju opciju – ali puno komfornije putovanje.

Kartu sam kupila mesec ipo dana pre puta. Let do Katmandua sa presedanjem u Istanbulu je trajao oko 15h.

Po sletanju na aerodrom se podnosi zahtev za nepalsku vizu koja se izdaje odmah. Viza za Nepal se izdaje na 15/30/90 dana i cena je 25/40/100$.

PROCES DOBIJANJA VIZE ZA NEPAL​

1. Popunjava se Arrival card, nama su dali u avionu a ima ih i na stolovima čim se uđe na aerodrom
2. Popunjava seTourist visa formular na automatu ili možete online popuniti OVDE, odštampati i poneti
3. Poneti sliku 1.5” x 1.5”
4. Plaćate na šalteru željeni broj dana i dobijate račun
5. Idete na Immigration desk sa online formularom, potvrdom o uplati i pasošom gde vam se izdaje viza.

 

[Lorelajn]

KAKO ORGANIZOVATI BORAVAK U NEPALU?​

Za turu od 20 dana, iz Beograda smo rezervisali samo prva dva noćenja. Sve ostalo smo u hodu organizovali. Imali smo otprilike plan šta želimo da vidimo a oko redosleda smo se konsultovali sa vodičem za kojeg sam dobila preporuku prijatelja.

Bio mi je to prvi put da ovako spontano putujem. S početka sam osećala nesigurnost, ali kroz vreme na putu raslo mi je samopouzdanje kada sam videla da sve može da prođe OK i kada nemam sve do detalja isplanirano.​

Tura je na kraju ovako izgledala: 2 dana u Katmanduu, jedan u Pokari, 9 dana na Himalajima, 2 dana u Pokari, 3 dana u Chitwan nacionalnom parku i 1 dan u Katmanduu pred polazak kući. Dan = noćenje.

 

[Lorelajn]

Kako smo organizovali vreme i obilaske mesta:

1. dan – dolazak u hostel, šetnja do Majmunskog hrama, viđanje sa vodičima za trek i pregovori oko treka.
2. dan – Patan Durbar, Pashupatinath i Boudhanath stupa. Uveče šoping za trek.
3. dan – polazak ujutru za Pokaru, dolazak u poslepodnevnim časovima. Šetnja oko Phewa jezera, ručak na jezeru, kupovina preostalih namirnica za trek.
4. dan – polazak na trek ujutru
5. dan – ABC trek
6. dan – ABC trek
7. dan – ABC trek
8. dan – ABC trek
9. dan – ABC trek
10. dan – ABC trek
11. dan – ABC trek
12. dan – ABC trek
13. dan – Pokara noćenje i odmor
14. dan – Pokara masaža, vožnja brodićem po jezeru, uživanje
15. dan – polazak za Chitwan nacionalni park, vožnja busem 6h, dolazak u popodnevnim časovima.
16. dan – Chitwan nacionalni park
17. dan – Chitwan nacionalni park
18. dan – odlazak u Katmandu. Večernji obilazak, kupovina suvenira i spavanjac.
19. dan – Povratak kući.

 

[Lorelajn]

CENE U NEPALU​

U Katmanduu sam kupila stvari za trek po cenama koje nikada nisam videla. Wind-jakna – 1.000rps, debele pantalone za trek – 2.000rps, hiking pantalone – 300rps, perjana jakna – 5.000rps, 3 boce za vodu – 1.000rps su pokazatelj ekonomije i niskog standarda. Dobra stvar je to što nas je naš vodič odveo u neku zabačenu radnjicu gde smo bukvalno iskopavali stvari sa hrpe. Tu su cene bile presmešne ali ovo nikada ne bismo našli sami.

Savet: Ako imate vodiča, neka se on cenjka za vas. Nama je tako bilo puno lakše da vidimo koja je realna cena. Moje mišljenje je da od one koje inicijalno kažu može i treba da se spusti na pola (ipak smo mi Balkanci – sa manje para od Britanaca i Amerikanaca). Na cene u restoranima se dodaje 13% vladinog poreza i 10% porez na uslugu.

TROŠAK PUTA U NEPAL​

Čitavo putovanje u Nepal me je koštalo oko 1.600EUR za 20 dana, od čega: 560eur za avio karte, 550eur za 13 dana sa vodičem, 100eur za garderobu, 150eur za Chitwan nacionalni park, 50eur vozač do Lumbinija i 150eur za trošak tamo (hostel u Katmanduu 3 dana, hrana u Pokari i Katmanduu i suveniri).

 

[Lorelajn]

HRANA U NEPALU​

Dal Bhat – tradicionalno nepalsko jelo
Tradicionalno nepalsko jelo je Dal Bhat. Dal je supica napravljena od mešavine začina (korijander, kumin) uz dodatak crnog i belog luka, đumbira, paradajza. Bhat je kuvani pirinač. Pored pirinča i supice, služi se sezonsko povrće i piletina. Dal Bhat ni na jednom mestu nije isti – razlikuje se ukus supice i prilozi. Broj priloga može varirati od 2 do 5, zavisno od mesta. Dal Bhat je nešto što Nepalci jedu svakog dana, kako je jeftino a hranljivo jelo koje im daje dovoljno snage za posao koji obavljaju. Nepalci Dal Bhat jedu tako što supicu sipaju u pirinač, zamešaju rukama i jedu isto tako rukama. Povrće koje ide uz Dal Bhat je uglavnom vrlo ljuto i ima specifične začine koji se meni nisu dopali.

Naš vodič je Dal Bhat jeo 9 dana svakog dana za ručak i večeru.​

Lassi je mešavina jogurta, vode, začina i ponekad voća. Probali smo ga kao slatkiš i ukusa je kao voćni jogurt. Postoji i Curd koji je poput kiselog mleka, slatkastog ukusa – ali drugačije teksture od jogurta. Čak se i Nepalci zbunjuju sličnošću i različitošću ova dva mlečna proizvoda.

Voda u Nepalu se ne preporučuje turistima. Najčešće hoteli obezbeđuju besplatno flašice sa vodom ili se mogu kupiti povoljno u svim prodavnicama. Ja sam koristila aparat za prečišćavanje vode na bazi UV lampe koji sam pozajmila i nisam imala nikakvih stomačnih problema.

 

[Lorelajn]

PREVOZ PO NEPALU​

Da bi se obišle znamenitosti po Katmanduu, može se koristiti taksi ili ići pešaka. Za turiste je tu i bicikl-tuk-tuk. Taksi košta od 200-400rps zavisno od daljine vožnje za bilo koju destinaciju.

Taxi u Katmanduu
Putevi po Nepalu su jako loši, tako da između svakog mesta putovanje traje 6-7h. Postoje različiti autobusi za turiste i domaće ljude – za turiste su komforniji i skuplji. Autobusi za lokalce staju na svakom ćošku i kupe ljude sa ulice. Mi smo završili u jednom takvom – pa smo putovali (čini mi se) beskonačno.

Autobusi prave pauze za doručak i ručak u lokalnim restoranima – pa ne morate da pripremate sendviče. Nama je sve vodič rezervisao unapred, tako da nismo imali cimanje oko rezervacije autobusa po Nepalu – ali stekla sam utisak da sve normalno funkcioniše i da imaju dosta autobusa koji idu svakog dana. Važno je znati da su busevi najčešće ujutru – od 7h-8h, što je dobro kako u novom gradu imate slobodno popodne.

 

[Lorelajn]

PUT OD KATMANDUA DO POKARE​

Put do Pokhare trajao je dobrih 7h i po prvi put sam iskusila pauze za doručak i ručak na autobuskim linijama. Uz kupovinu vaučera na 200rps dobija se švedski sto sa različitim jelima iz Nepala – ukusno spremljenim ali u ambijentu: letnja kuhinja srpskog seoskog domaćinstva.

Beton na podu, mušema na stolu, mušice u vazduhu, plastične stolice i poludovršena zgrada na čijem se jednom kraju nalazi poljski WC a na drugom improvizovani sto za kupovinu vaučera.

ORGANIZACIJA TREKA​

Plan je bio da u Katmanduu razgovaramo sa različitim vodičima i agencijama. Bilo je potrebno da dogovorimo rutu, broj dana, mesta koja želimo da posetimo i cenu.

Anapurna trek
Nakon razgovora sa par agencija na koje smo naišli u toku šetnje po Katmanduu i upoznavanja sa Sanuom – momkom za koga sam dobila preporuku prijateljice koja je već par puta odlazila na trek po Himalajima, odlučujemo se za Sanua. Treba otputovati u Nepal što prije.

Ukoliko vam treba vodič – moja preporuka je Sanu i Nepal Paradise Trek.

 

[proka]

bravoooo
predivna tema
jel ima još priča sa putešestvija?
ja sam odmah dobio želju da krenem na put !!

 

[Lorelajn]

bravoooo
predivna tema
jel ima još priča sa putešestvija?
ja sam odmah dobio želju da krenem na put !!

bice

 

[Lorelajn]

Nepal, čudesna zemlja

Putovanje koje je na mene ostavilo dubok trag...
Znate kada kažu da male stvari čine čoveka srećnim!? Ja sam do te spoznaje došla na Nepalu.

Slećemo u Katmandu, glavni grad Nepala i, posle carinskih procedura i popunjavanja formulara za vizu, srećemo se sa haosom na ulicama. Vodič nas zaskače i stavlja nam oglrlice od cveća na grudi, uz dobrodošlicu u njegovu zemlju. Na putovanje sam krenula sa dva jako dobra druga i sa dvojicom kolega koje u tom momentu znam samo iz mejlova, a koji će nam na ovom putovanju, a i posle, ostati dobri i dragi prijatelji.

Kažu da je Nepal počeo da se otvara prema svetu tek 1950. kada su iz svih krajeva sveta krenuli pohodi na Himalaje.

Šta očekujete kada kažete glavni grad?

Prvo što vas zatekne u Katmanduu je brdo prašine na ulicama. Tek nakon dva dana sam stavila hiruršku masku preko lica i pod njom koračala ulicama (što je normalno); do tada sam brdo prašine pojela, a zatim iskašljavala i izbacivala kroz nos.

 

[Lorelajn]

Katmandu se nalazi u kotlini na 1 450 metara nadmorske visine, a okružuju ga najviši vrhovi sveta, što ne dozvoljava da se prašina digne i ode iz kotline. Međutim, situaciju sa prašinom dodatno začine i automobili, autobusi i stari kamioni na ulicama koje su u velikoj meri ostale bez asfalta pa oni ogromnu količinu prašine dižu u vazduh.

Nepal je novcem siromašna država, svega drugog ima u izobilju. Nepalci tvrde da je njihova nacionalna karakteristika jako hrabro srce.

Na Nepalu higijena je na veoma niskoj lestvici. Ko me poznaje, dobro zna koje i kakve probleme je to meni pravilo.

Sva sreća pa sam ponela svoju posteljinu, alkohol i asepsol za čišćenje. Posle Nepala, problemi sa higijenom i čistoćom u mojoj glavi su malo popustili. Jedan: nula za mene.

 

[Lorelajn]

Da se vratimo na ono što još možete videti u Katmanduu.

U gradu se nalazi jedna od najvećih budističkih stupa na svetu (stupa je vrsta monumentalne budističke relikvije). Na sve četiri strane tornja koji se uzdižu iznad stupe naslikane su oči Bude. Između očiju je naslikan nepalski broj jedan kao simbol jedinstva, a iznad očiju je treće oko koje je simbol za mudrost.

Oko stupe se vijore šarene budističke molitvene zastave koje vetrom nose molitve ispisane na njima i štite od zlih duhova. Zastave su sačinjene od pet boja: plave, crvene, bele, žute i zelene.

 

[Lorelajn]

Da se vratimo na ono što još možete videti u Katmanduu.

U gradu se nalazi jedna od najvećih budističkih stupa na svetu (stupa je vrsta monumentalne budističke relikvije). Na sve četiri strane tornja koji se uzdižu iznad stupe naslikane su oči Bude. Između očiju je naslikan nepalski broj jedan kao simbol jedinstva, a iznad očiju je treće oko koje je simbol za mudrost.

Oko stupe se vijore šarene budističke molitvene zastave koje vetrom nose molitve ispisane na njima i štite od zlih duhova. Zastave su sačinjene od pet boja: plave, crvene, bele, žute i zelene.

 

[Lorelajn]

Moram da vam se požalim šta me je najviše mučilo na Nepalu. Stepenice! Svuda stepenice i penjanje! Ne, ne možete da shvatite koliko stepenica. Tako je bilo i kada smo otišli do budističkog hrama majmuna, Svajambunat, koji se nalazi na jednom od brda blizu centra grada. Pretpostavljate da se do hrama penje i da ima hiljade stepenika do vrha, a usput, dok se penjete, na vas skaču majmuni, pokušavaju da vam otmu hranu, rance, foto-aparate.

Foto: Ivana Kovačević, privatna arhiva​

Bili smo smešteni u srcu grada, nekadašnjem hipi delu Tamelu, u kome smo provodili najveći deo slobodnog vremena.Tamelu čini nekoliko ulica prepunih šarenih radnji, ukusne ulične klope i interesantnih barova. Inače, hipici su šezdesetih godina dolazili za Nepal, ovde im je bilo dopusteno da žive život kakav žele.

Foto: Ivana Kovačević, privatna arhiva​

Sve je veoma jeftino, za život nije potrebno mnogo, a do “trave” i ostalih opijata se lako dolazilo.

Nedaleko odatle pronašli smo „Baštu snova“. Kada zakoračite u nju, prašina, gužva, sirene automobila i haos na ulicama nestaju. U predivnoj bašti vladaju red i mir. Možete da šetate, da se izležavate ili da klopate, no za svoeto vreme udišete neki drugi vazduh i opet dišete punim plućima.

Jela su im uglavnom ljuta, pa morate da im naglasite da ne zaljute kao što znaju. Everest, domaće pivo, ocenili smo kao dobro i koristili ga u razumnim količinama da speremo prašinu iz grla. Inače, alkohol za razliku od svega ostalog nije jeftin. Nacionalno jelo je momo, liči na raviole koje pune mesom ili povrćem i stvarno je za svaku preporuku. Takođe, jako su mi se dopale ćuftice u nekom slatko- kiselom crvenom sosu.

Nepalska hrana je uglavnom vegetarijanska, jako je ukusna i zasiti. Naravno, sigurna stvar je i nan sa belim lukom. Ishrana se uglavnom bazira na pirinču, jede se rukama i ne koristi se viljuška. Pirinač je u Nepalu svetinja. Više od 80% Nepalaca živi na selu i bavi se poljoprivredom. U zemlji gde je polovina stanovništva nepismena, gde se živi s manje od dva dolara dnevno, glavni je problem kako preživeti.

Na Nepalu nećete moći da idete u standarni šoping ali zato možete da pazarite najbolju pašminu.

Prvo edukacija. Pašmina se izrađuje od brdske koze koja je slična jaku, samo je sitnija. Živi iznad 4 000 m. Nije svaka koza pašmina, čak iako pase na toj visini. Prava pašmina za jednu noć reši prehladu, ako se obmota oko glave. Izrađuje se od poddlake. Što je tanja, to je skuplja. I, ako je prava, može proći kroz prsten, bez obzira na veličinu. Cenkanje se podrazumeva

 

[Lorelajn]

Da li treba da napomenem da sam ja kao jedino žensko u našoj skupini pazarila za nas petoro više nego što smo planirali. Sve boje smo poneli kući, mada, one prirodne, nebojene, pokazale su se kao najbolje. Verovatno smo manje naselje u Beogradu snabdeli pašminama koje smo poneli kući za poklone.

Takođe, šoping se oteo kontroli kada smo nabasali na medicinske preparate Himalaya herbals. Paste za zube, lekovi za sve i svašta, sirupi, kreme… Tri kilograma svih preparata sam ponela za Srbiju, 60 i kusur bočica kojekakvih suplemenata. Ne, nisam sve kupila odjednom. Počelo je tako što sam kupila sirup za iskašljavanje da mi pomogne da savladam prašinu koja mi se nakupila u plućima, a kada sam shvatila koliko je delotvoran, šoping je mogao da počne. Inače, pored apoteke ih možete naći i u maloprodajnim radnjicama široke potrošnje.

Katmandu ima tri trga jer obuhvata još dva grada, Patan i Bhaktapur. Svi imaju staru palatu, trg i mnoštvo hramova.

Bhaktapur je zapravo grad za sebe. Lavalja vrata, Zlatna kapija, Galerija umetnosti i Nijatapola hram su nas ostavili bez daha.

Foto: Ivana Kovačević, privatna arhiva​

Trg Durbar. Ima više hramova nego kuća i više bogova nego ljudi. Nalazi se pod zaštitom Uneska.

Patan je centar budističke i hinduističke kulture zajedno, u njemu se nalazi više od 1 200 spomenika. Ovde su pagode po hramovima sa erotskim prikazima izrezbarene u drvetu.

Foto: Ivana Kovačević, privatna arhiva​

Inače, naš nepalski vodič je uspeo da nam organizuje da malim avionom preletimo iznad vrhova Himalaja, jednog jutra u pet, kada je vreme bilo lepo…

 

[Lorelajn]

Osećaj? Neverovatan.

Foto: Ivana Kovačević, privatna arhiva​

Imali smo malih problema sa vodičem: šta god da smo pitali dobili smo odgovor koji je on smatrao da će nas zadovoljiti. Navešću vam kasnije par primera.

Ostavljamo Katmandu iza sebe i krećemo ka nacionlalnom parku Pokhara koji se nalazi 207 kilometara zapadno od glavnog grada. Bus kojim smo putovali klasifikovan je kao turistički, inače izgleda kao bus firme “Krstić” iz “Ko to tamo peva”.

Foto: Ivana Kovačević, privatna arhiva​

Usput smo sretali lokalne autobuse u kojima ne postoji prazan prostor, svaki santimetar autobusa je popunjen. A kada više nema mesta u autobusu, na krovu pored prtljaga koji je vezan kanapima ima mesta za sedenje. Lokalcima to ne predstavlja problem, važno je da se prevezu do željenog odredišta.

Mislite da im smeta to što se guraju, što ih ima više od sto u jednom autobusu? Jok, mašu vam i smeše se, a vi se ozbiljno zapitate da li je za sreću stvarno potrebno malo.

Inače, na putu jedva mogu da se mimoiđu vozila, pa zbog toga put traje u proseku oko sedam sati. To je uzak planinski put pun rupa, koji nažalost ne možete ni da prespavate nego ste osuđeni da sve snimite i propratite.

Stižemo kasno uveče u Pokharu i ostavljamo razgledanje mesta za jutro.

Grad se nalazi naslonjen na jezero, miran, tih, ušuškan. Glavna ulica uz jezero, krcata je kafićima, restorancčićima, hostelima, prodavnicama opreme za alpinističko planinarenje i turističkim agencijama koje vam nude šerpase koji će sa vama se popeti do Anapurne vrha na 8 091 m nadmorske visine ili nekog nižeg vrha ako želite.

Po podne rezervišem masažu i ležem da još malo odmorim dok joj ne dođe vreme. Međutim, iz dremke me trgne zvonjava telefona. Na drugoj vezi je Nepalka koja mi objašnjava da je vreme za masažu pomereno i da moram odmah da dođem. Ustajem, besna, i krećem ka masažnoj sobi kad, na drugoj terasi, moji prijatelji umiru od smeha i zajebancije kako su me nasamarili.

Na ovom putovanju jedna od čari u kojima smo uživali je bilo nasamari druga svog. Masaža nije bila prijatna, devojčica je imala najviše metar i po i 40 kilograma ali je bila toliko jaka da može volu rep da iščupa. Iako sam kukala da me boli i da prestane, ona je samo ponavljala da sam platila i da je to njen posao. Leđa su me bolela narednih deset dana.

Sećate da sam vam rekla da nam je vodič ugađao i govorio samo ono što je on smatrao da nas čini srećnim? Tako je bilo i tog jutra kada smo u četiri sata, po mrklom mraku, krenuli da se penjemo na Pagodu Svetski mir, hram posvećen Budi koji su Japanci sagradili kao simbol mira i prijateljstva među narodima, a koji je smešten na vrhu obližnjeg brda s kojeg se odlično vide vrhovi Himalaja.

Na moje pitanje da li treba da obujem patike za planinarenje i da li je težak uspon, rekao mi je da je to samo šetnja i da će obične patike poslužiti. Meni je bilo teško, a moji prijatelji, da mi pomognu, uzeli su iz mog ranca sve stvari koje su mi bile teške da bih se lakše popela. Međutim, uzeli su i vodu, a odmakli prilično jer sam ja spora i uglavnom ne žurim.

 

[Lorelajn]

Uspon većim delom prolazi kroz šumu, a problem predstavlja slabo obeležena staza. Inat me je naterao da se popnem, na zadnjem usponu koji ima million stepenika do vrha sam već bila toliko ljutita da sam počela da se derem i da urlam na sve živo i neživo. Međutim uspela sam da se popnem tačno u momentu kada je svanulo pa sam brzo sve zaboravila i uživala u pogledu na Himalaje koji su nam bili kao na dlanu. Popili smo čaj od đumbira i meda i krenuli niz drugu stanu planine koja je bila opet do dna u stepenicama. Nije lako ni kada silazite pošto su stepenice nejednake veličine, najčešće po njima ima mahovine ili lišća. Zagarantovano, bez problema jedan pogrešan korak i letite ka jezeru.

Jezero smo prešli čamcem i brzo se opet našli u gradu.

Foto: Ivana Kovačević, privatna arhiva​

Sutradan smo se penjali do vidikovca Sarangkot, nasuprot Pagodi, uspon traje oko četiri sata. Usput srećete puno dece koja vas pozdravljaju. Mi smo im davali bombone, sugerisali su nam da ih ponesemo jer ćemo ih do vrha dosta sretati.

Dogovor je bio da se popnemo do visoravni gde ćemo se paraglajdingom spustiti do jezera, međutim izgubili smo se i popeli do najviše tačke pa onda opet uz moje gunđanje i puno znoja silazili do tačke gde paraglajderi kreću. Pogled na jezero i grad je bio fantastičan.

Foto: Ivana Kovačević, privatna arhiva​

Uživali smo u Pokhari, ali vreme je bilo za polazak ka sledećoj destinaciji. Nagarkot, mesto koje se nalazi istočno od Katmandua i koji ima najbolji pogled na Mont Everest ukoliko je vreme lepo i nema oblaka. U putu smo promenili plan jer smo se informisali da se na granici sa Tibetom nalazi Last resort kamp u kome se sa žičanog mosta koji se ljulja sa visine od 160 metara skače bandži džamp i sving. Pošto naš drug voli ekstremne sportove odlučili smo da idemo.

Ostajemo jedan dan u Nagarkotu i pre petlova, ujutru dolazi po nas kombi koji smo organizovali da nas prebaci do granice sa Tibetom. Komforan je i, iako je put loš, uspela sam da odremam. Ipak, na svakih par kilometara nas zaustavljaju da nas pretresaju i pregledaju kombi da li slučajno nešto švercujemo za Tibet.

Foto: Ivana Kovačević, privatna arhiva​

Stižemo na odredište. Međutim, kada sam ugledala most sa kog treba da skačemo, zaledila sam se od straha i počela da kukam. Očigedno ne suptilno, pošto je i vozač koji, naravno, ne zna naš jezik, razumeo o čemu se radi i počeo da se smeje.

 

[Lorelajn]

Kamp se nalazi na drugom kraju mosta, a tokom prepodneva most je zatvoren zbog skokova. Sačekali smo da jedna grupa završi pa su nas pustili da priđemo. Ja sa sve koferom na točkiće po žičanom mostu, još malo smeha prisutnih, a ja postajem, najblaže rečeno, blago ljuta. Prelazimo most, stižemo na recepciju i ja tražim sobu za nas petoro koju smo preko neta rezervisali. Recepcioner me gleda i ne veruje: “Rezervisali ste šator, mi sobe nemamo”.

Iznenađenje! Kamp se nalazi u džungli na kaskadama i opet stepenice do našeg šatora. Ipak, ovo nam je bio najpristojniji smeštaj, čist, lep, uredan. Brzo sam spustila loptu.

Sa nama u kampu puno turista, ljudi željnih avanture. Sutra ujutru krećemo i mi da skačemo, to jest momci kreću da skaču, ja se ne usuđujem, glumim moralnu podršku i držim kameru da sve snimim i ovekovečim.

Kada je prvi skočio, čekala sam više od pola sata da se popne i najzad stiže zadihan i mokar. Skačem uzbuđena oko njega da čujem kako je bilo, na šta dobijam odgovor “Dobro je da nisi skočila, ubila bi nas, do gore su stepenice i lipsanje je”. E, da jednom ja donesem pravu odluku.

Foto: Ivana Kovačević, privatna arhiva​

Na naše iznenađenje kamp ima bazenčić, sa izvorskom vodom koja je ledena ali prija, da malo regenerišemo mišiće.

Sutradan odlazimo u šetnju po kanjonu. Dobijamo opremu i kanapom se spuštamo niz nekolicinu vodopada koji nas okružuju. Uživanje, adrenalin, dobar osećaj. Ali nisam računala da me danas čekaju one stepenice koje sam juče izbegla i da, kada se spustimo, opet moramo da se popnemo. Jedva sam se popela, skoro više od sat vremena iza njih, ali uspela sam. Sva sreća pa su mi dozovljavali da kukam.

Uživamo u večeri, u šatoru pričamo jos dugo u noć i sumiramo utiske a onda jutro i odlazak na aerodrom. Devet sati leta i kod kuće smo.

Nepal me je stvarno promenio, nabolje. Putovanje koje mi vraća osmeh na lice svaki put kada pomislim na njega, slike u glavi koje ostaju za čitav zivot.

Mesto gde će vas fascinirati i prljavština, gde ćete ostati nemi pred prirodom i hramovima, gde ćete udisati najprašnjaviji i najčistiji vazduh na svetu, gde ćete otkriti šta sve možete, iako uz malo kukanja.

Nepal, mesto gde će vam priroda i ljudi podariti najlepši osećaj na svetu: slobodu!

 

[Lorelajn]