Kljucno je prestati opterecivati se time, i prihvatiti sebe.
Posto sam i ja poprilicno introvertan, a i anksiozan, znam koliko je tesko biti introvertna osoba nekada.
Evo sto se tice skole, oduvek sam bio odlican djak iz senke, nikakva posebna aktivnost, ali maksimalna posvecenost poslu, i u mom odeljenju najbolji ucenici su upravo bili oni intorvertni cudaci sa kojima se niko nije druzio, niti koji su hteli da se druze, dok smo se mi medjusobno odlicno slagali i razumeli.
Ima poslova za introvertne osobe, ja se recimo bavim programiranjem, mada i to nekada zahteva komunikaciju sa drugima, i neke medjuljudske vestine, ali u sustini je samostalna aktivnost.
Da drustvo forsira ekstravertne osobe, to se slazem sa tobom, jer uvek mi mrak padne na oci kada cujem ono, a sto je i glavno pitanje medju mladima, "gde izlazis, imas devojku, gde ces na more, gde ces za Novu"?
Sto se suprotnog pola tice i zabavljanja, e tu i ne cveta cvece bas, introvernost nosi sa sobom odredjenu dozu samoce, koja ume da preraste u usamljenost.
Upoznao sam razne relativno introvertne devojke, i relativno dobro smo se slagali psihicki, mada na kraju su ipak imale one crte ekstravertnosti u sebi, zelele su vise, uzbudjenja, provoda, nekog zabavnijeg. Sta ces kada ne vole weltschmerz. Mada ima dosta introvertnih devojaka (sada zavisi kako se gleda na to, sirok pojam, po mojim kriterujumima malo), ali kao i momci, one imaju problem koje im drustvo namece, provod, decko, veze i sl, tako da se i one kao i drugi prilagodjavaju tome, jer usamljenost koja ide uz introvertnost je teska nekada. A realno, malo je i tesko upoznati introvertne devojke, ima onih koje ne vole bas da izlaze toliko, to je valjda introvertno, mozda na internetu se mogu upoznati ili u biblioteci, ali one "cudakinje" koje ne mare ni 2% za izlaske, veze i sl, pa mozda malo teze. Ne pise ljudima na celu ja sam introvert, a i zavisi koju dozu introvertnosti trazimo. Licno, obozavam introvertne ljude, mozda jer sam sam takav, posebno ako su komunikativni ili ako imamo ista interesovanja. I mala je greska reci, introvertni ljudi su stidljivi, ne nuzno, vec pricaju kao navijeni jedino o temama koje ih istinski zanimaju.
Introverzija nije poremecaj, ali ga mozda tako drustvo gleda, jer introvernost moze, ne znaci da ce naravno, da preraste u anksioznost ili fobiju, opet sve to zavisi od "kolicine" introvernosti.
Kako vaspitati decu introverte? Ne gledati ih kao cudake. Znam gomilu adolescenata koji gaje prezir prema roditeljima jer misle da su cudni ili nesto, jer ne vole da se druze, ne jure veze i sl. Iz licnog, a i iz iskustva drugih znam da se introvertni ljudi druze, i socijalizuju ali pod uslovima koji njima odgovaraju. Tako da, neki introvert mozda nece ici na zurku, ili pak na promociju neke knjige (dok ce neki introverti ici), ali ce se rado druziti ako neko ponudi sedaljku, ili sta znam, gledanje omiljenog filma, serije, igranje omiljene igrice, sta ko voli, sa ljudima koji su slicni njemu/njoj. Znaci ne forsirati decu da se druze, ne vikati na njih ako ne zele, oni rade sta zele, sta ih cini srecnim i to treba postovati, a svoje drustvo ce naci po potrebi, iako zna da bude pomalo tesko. Takodje, izbegavati ono poredjenje, "a kako on moze, a ti ne mozes, sto si takav, sta nije u redu sa tobom". Meni su neki rodjaci rekli da sam lud, tj. nenormalan jer sam takav kakav jesam, a to moze debelo unistiti samopouzdanje. Opet, decu treba uciti samostalnosti, da imaju dozu samopouzdanja i da ne zavise od roditelja kao i od misljenja vrsnjaka.
Znaci, postovati dete, ne forsirati ga, ako ne zeli, ne kritikovati ga sto je takvo kakvo je, ne vredjati ga i ne porediti sa drugima, i uciti ga samostalnosti i samopouzdanju.
