Evo,cuj direktno iskustvo...ja sam naucio relativno kasno da plivam, tacnije, u drugoj srednje. Imao sam bas prilican strah od duboke vode, dakle, ne vode, vec cinjenice da vise ne mogu da dohvatim dno i sve je proslo vrlo lagano. Naucio sam uz loptu (verovao ili ne) da plivam, nikakav drug ili drugarica ili tzv. ucitelji. Nisam se puno udaljavao od obale i sve vreme sam plivao uz loptu (probaj slobodno,jednostavno ne mozes tako da potones) i posle izvsnog vremena sam shvatio rad nogu, ruku i disanja i sve je eto odjednom postalo rutina. Jednostavno, sve vreme sam bio koncentrisan i pazljiv da ne preteram jer ipak nisam bio plivac. I zaista, neverovatno je koliko nedostatak panike i straha znace u svemu tome. A ja sam eto uspeo potpuno da ih savladam. E sad, mozda ovo deluje malo nesvakidasnje,ali ja ne vidim na koji drugi nacin moze da se nauci plivanje a da se ne ide na casove ukoliko ti ne mozes da se oslobodis. Mislim ipak da sam imao srece i da sam redak slucaj jer ako ti je strah od vode jako ukorenjen onda bolje nemoj da testiras sebe i da pokusavas misleci da ces to 100% da prebrodis. Jednostavno, ako te panika uhvati pri prvom udaljavanju to moze da bude fatalno...I jos nesto,ja se vode nisam plasio i obozavam je, ali eto, kao klincu su mi izbacivali vodu iz pluca pa jedno vreme uopste nisam zeleo da imam kontakt sa morem ili rekom. Tako da, mislim da sam imao malu prednost u odnosu na tebe, naravno, samo ako imas strah od vode. U svakom slucaju,bez junacenja i ovih gluposti MA TI TO ZNAS. To je najveca greska koju mozes sebi da uradis. Poz.
)))))))))
