Ma ne kukam ja vise za njom,prihvatio sam cinjenicu da nema od toga nista,mene brine sto ne mogu ni jednu drugu da zavolim posle nje.Cak sam postao i bezobrazan prema drugim devojkama,neke stvari im radim i ako nisu zasluzile.Valjda zato sto me je ona povredila i sto sam ljut na nju pa iskaljujem bes na druge ili necu da dozvolim da me ni jedna vise na takav nacin povredi??? Ne znam sta je od ta dva,zbunjen sam.
Познат ми је тај случај. После једне везе, девојку коју сам баш волео, била ми је прва, дуго смо били заједно, годину и по дана, много сам се разочарао да сам буквално постао асексуалан, ниједна ми се није допадала, жене ми постале гадне, није хтео ни да се дигне (сем ујутру), морао си да га шамараш чисто да дође мало крви у њега. Постао сам и пробирач, почео да тражим савршену. Ни дан данас нисам нешто поптуно за женске, ваљда је то оставило дубок траг на мени, неку врсту трауме јер сам је много волео, ал био глуп, тврдоглав, напоран и плус што сам конзервативан и волим да доминиран и наређујем.
Шта знам, по мени није све у тој љубави, те везе прођу, права љубав долази, барем кажу, са венчањем ако си изабрао ону коју сматраш да ти одговара. Пробај да мање волиш себе, већина проблема долази одатле. Почни са том девојком да будеш романтичан нпр., мало јој се отвори, шта знам, усмери пажњу на њу, ако не можеш онда на нешто друго, на посао, хоби, студирање, шта већ, испразни негде агресивност, спорт, теретана, опусти се једноставно, избаци све то из главе.
Приметио сам да тих 3 месеца увек падне тешко на људе, кад се ту прекине веза, оставља неке последице. Знам неке такве, који су се после 3 месеца разочарали. Вероватно је то јер су ту уништава сама заљубљеност, њен врхунац. Можда је ниси баш волео, него си био заљубљен у њу, а то није исто. Деда и баба живе по 30 година у браку, и воле се, али нису заљубљени ко тинејџери. Гаје поштовање једно према другом, осећају шта други осећа, као једно су. Заљубљеност је само полазна тачка.