Kako jednostavno razumeti kvantnu mehaniku?

[Mijance]

Može li pojašnjenje za nas sa jeftinijim ulaznicama?

To mi je i namera, da nađemo pojašnjenje eksperimenta koji dokazuje stvarnost kvantne fizike. A stvarnost je da čestica, dok je u stanju ,,talasa verovatnoće", nema određena svojstva, to jest ne postoje informacije o čestici, na kojoj je poziciji, koji joj je smer spina itd. Tek kada detektujemo česticu, tada ona zadobija ta svojstva.

Ajnštajn nije hteo da čuje za to, iz petnih žila se trudio da opovrgne tu teoriju. Predložio je misleni eksperiment koji je mnoge doveo u nedoumicu. Naime, možemo iz jednog atoma izbaciti dve čestice, takoreći ,,leđa od leđa" u suprotne pravce, koje moraju imati povezana svojstva, u smislu da se te dve čestice ponašaju kao povezani par.

Na primer, kao par rukavica, čestice moraju imati jedna levi a druga desni spin. Ajnštajn je ukazao na to, tvrdeći da su čestice morale imati određena svojstva tokom udaljavanja, jer u suprotnom bi morala postojati neka sablasna veza među njima, da kada detektujemo svojstvo jedne čestice, tada to važi i za drugu česticu.

Kvantna fizika je dosledno tvrdila da je baš takva stvarnost, da postoji trenutna veza među česticama bez obzira na udaljenost. Konačno se to dokazalo eksperimentom koji je osmislio Džon Bel, a sproveo Alen Aspekt i drugi. Taj eksperiment je u suštini jednostavan, ali nije ga lako razumeti, a cilj ove teme je da to pojasnimo.

 

[teletabis56]

To mi je i namera, da nađemo pojašnjenje eksperimenta koji dokazuje stvarnost kvantne fizike. A stvarnost je da čestica, dok je u stanju ,,talasa verovatnoće", nema određena svojstva, to jest ne postoje informacije o čestici, na kojoj je poziciji, koji joj je smer spina itd. Tek kada detektujemo česticu, tada ona zadobija ta svojstva.

Ajnštajn nije hteo da čuje za to, iz petnih žila se trudio da opovrgne tu teoriju. Predložio je misleni eksperiment koji je mnoge doveo u nedoumicu. Naime, možemo iz jednog atoma izbaciti dve čestice, takoreći ,,leđa od leđa" u suprotne pravce, koje moraju imati povezana svojstva, u smislu da se te dve čestice ponašaju kao povezani par.

Na primer, kao par rukavica, čestice moraju imati jedna levi a druga desni spin. Ajnštajn je ukazao na to, tvrdeći da su čestice morale imati određena svojstva tokom udaljavanja, jer u suprotnom bi morala postojati neka sablasna veza među njima, da kada detektujemo svojstvo jedne čestice, tada to važi i za drugu česticu.

Kvantna fizika je dosledno tvrdila da je baš takva stvarnost, da postoji trenutna veza među česticama bez obzira na udaljenost. Konačno se to dokazalo eksperimentom koji je osmislio Džon Bel, a sproveo Alen Aspekt i drugi. Taj eksperiment je u suštini jednostavan, ali nije ga lako razumeti, a cilj ove teme je da to pojasnimo.

Kvantna fizika je "dokazala" da se može vratiti u prošlost (samo što to niko živi ne može zaista i da vidi), da je moguća teleportacija na kvantnom nivou (samo što to niko živi ne može zaista i da vidi), da je moguće mnogo šta (samo što to niko živi ne može zaista i da vidi).

 

[AleksaJ]

Postoji naučni eksperiment koji dokazuje stvarnost kvantne fizike, gde su prostor i vreme gotovo isključene kategorije, koje nastaju upravo dinamikom ostvarenja svojstava kvantnih čestica. Ta svojstva su kvantne informacije, što izgleda kao da se našim postojanjem upravlja iz nekog drugog bezvremenog i besprostornog postojanja. To fizičari nazivaju simuliranim univerzumom, što je ideja za film Matriks itsl.

Dve stvari su ovde ključne, prva je da postoji nekakav izbor koji iz neodređenosti ostvaruje neki fizički proces, i drugo, da taj izbor deluje trenutno po čitavom kosmosu. Da je ovo stvarnost, pokazuje eksperiment sa prepletenim česticama, koji je osmislio Džon Bel, a ostvario Alen Aspekt. Taj eksperiment je zaista jednostavno razumeti za upućene naučnike, ali kako da to pojednostavimo za svakoga?

Reč je o statističkom metodu oko čega se svi slažemo. Na primer, uvek su jednake šanse za obe strane novčića, tako da svako dobija 50% u ukupnom rezultatu kao zakon verovatnoće. Ali kada kvantna fizika predvidi da će takav zakon biti prekršen ako odbacimo stvarnost kvantne fizike, onda moramo da odbacimo negiranje te stvarnosti ukoliko eksperiment pokaže rezultat predviđen kvantnom mehanikom.

Pitanje je kako objasniti taj eksperiment da bi mogli lakše da ga razumemo? Postoji knjiga od Brajana Grina gde je on opisao taj eksperiment kroz priču o Molderu i Skali koji proveravaju tu čudnu situaciju. Zanimljiva je priča, ali opet teška za prostije razumevanje. Bilo bi dobro da se ta stvar dosta bolje pojednostavi, jer živimo u doba takve naučne realnosti i nije dobro da budemo u zaostatku i neznanju.

У тексту се види стварно неразумевање квантне физике односно узрока и последице.

'Избор' који наводно 'постоји' је у ствари само 'уплитање'.. односно посматрање.... Процесе са малим енергијама какви су квантни

неможете посматрати , а да не утичете.

Узмите пример Сунце .. оно није квантно .... ту је ... без сумње....Довољно да отворите очи.... Кад ставите руку испред нећезте видети

али чете и даље осећати топлоту ....

Али електрони .. фотони.. још боље... јер су мањи.. Да бисте ТАЧНО зналу где су МОРАТЕ их натерати да смање енерегетску вредност

која је њиховога реда величине . Зато вам се причињава да 'вољом' 'бирате'

Друго ... 'Тренутно делује у целом космосу '... Смешно.. Делује тамо тачно где 'бирате' да 'утичете' односно гледате

 

[AleksaJ]

To mi je i namera, da nađemo pojašnjenje eksperimenta koji dokazuje stvarnost kvantne fizike. A stvarnost je da čestica, dok je u stanju ,,talasa verovatnoće", nema određena svojstva, to jest ne postoje informacije o čestici, na kojoj je poziciji, koji joj je smer spina itd. Tek kada detektujemo česticu, tada ona zadobija ta svojstva.

Ajnštajn nije hteo da čuje za to, iz petnih žila se trudio da opovrgne tu teoriju. Predložio je misleni eksperiment koji je mnoge doveo u nedoumicu. Naime, možemo iz jednog atoma izbaciti dve čestice, takoreći ,,leđa od leđa" u suprotne pravce, koje moraju imati povezana svojstva, u smislu da se te dve čestice ponašaju kao povezani par.

Na primer, kao par rukavica, čestice moraju imati jedna levi a druga desni spin. Ajnštajn je ukazao na to, tvrdeći da su čestice morale imati određena svojstva tokom udaljavanja, jer u suprotnom bi morala postojati neka sablasna veza među njima, da kada detektujemo svojstvo jedne čestice, tada to važi i za drugu česticu.

Kvantna fizika je dosledno tvrdila da je baš takva stvarnost, da postoji trenutna veza među česticama bez obzira na udaljenost. Konačno se to dokazalo eksperimentom koji je osmislio Džon Bel, a sproveo Alen Aspekt i drugi. Taj eksperiment je u suštini jednostavan, ali nije ga lako razumeti, a cilj ove teme je da to pojasnimo.

апропо entanglement particles ... ЈЕДИНИ доказ су математичк еједначине .... досад