комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Newsweek istražuje: Kako je srpska desnica postala kec u rukavu vlasti?
Male su šanse da se uoči izbora ujedini tzv. desni ili, kako sebe vole da zovu, patriotski blok
U vreme Slobodana Miloševića sve je, na prvi pogled, bilo kristalno jasno: svi koji nisu bili za SPS predstavljali su desnicu. Od 2000. pod desnicom su se ovde uglavnom podrazumevali ekstremi, dok Brisel gotovo isključivo srpsku desnicu određuje kao evroskeptičnu i prorusku.
U savremenom političkom životu Srbije ekstremna desnica i desnica su, ipak, dobar saveznik „evropejskih“ vlasti. Vanredni izbori su raspisani i ne treba sumnjati da će Vučić znati da iskoristi situaciju: glasove će mu obezbediti, s jedne strane, insistiranje na naciji i nacionalnim vrednostima; s druge - evropske integracije i snovi o bogatoj Srbiji. Paradoksalno? Ne. Miks leve desnice i desne levice njegov je kec u rukavu, dok sa neskrivenim zadovoljstvom posmatra batrganje podeljene, ujedinjeno razjedinjene demokratske opozicije.
Аko za SNS tvrdi da nije desničarska stranka, Vučić, na zadovoljstvo Brisela, zastupa najdesniju ekonomsku i inu politiku. S druge strane, recimo, Dveri se sagledavaju kao prava desničarska stranka uz više nego jasan socijal-demokratski ekonomski program! Takvo dvojstvo, uostalom, priznaje i sam Boško Obradović, lider Dveri: „Ako su desničarske ideje delovanje u interesu krupnog kapitala, izrabljivanje radnika i seljaka, sprovođenje neoliberalne ekonomske doktrine - Dveri nisu desnica. Ali, ako se desnica ogleda kroz očuvanje vere, kulture, tradicije, identiteta ili vojske, jesu. Isti slučaj je i sa levicom. Ako su 2016 levičarske ideje građanska solidarnost, socijalna odgovornost - Dveri su levica.“ Nisu, kaže, ako podrazumeva totalitarizam i diktaturu.
E, u tom grmu i leži zec! Kako politička jednakost nije stvar političke moći (nju ima Vučić), već političkog položaja, živi bili pa videli: desnica će se, dakle, na proleće ponovo naći u skupštinskim klupama.
Nema veze što domaći „veliki desničari“ nemaju realan nacionalni program. Uostalom, kome je danas to potrebno?! Vučiću svakako nije, nije ni Briselu, jer je odluka o izborima doneta, kako to lepo objašnjava nekadašnji američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri, „zato što vlast mora da donese teške i nepopularne mere“. Sa današnjim desničarima u parlamentu, što podrazumeva manjak demokrata koji su protiv svega i svačega, sve će teći kao po loju. Dok se većina građana osvesti, rečeni posao će biti završen.
Male su šanse da se uoči izbora ujedini tzv. desni ili, kako sebe vole da zovu, patriotski blok
U vreme Slobodana Miloševića sve je, na prvi pogled, bilo kristalno jasno: svi koji nisu bili za SPS predstavljali su desnicu. Od 2000. pod desnicom su se ovde uglavnom podrazumevali ekstremi, dok Brisel gotovo isključivo srpsku desnicu određuje kao evroskeptičnu i prorusku.
U savremenom političkom životu Srbije ekstremna desnica i desnica su, ipak, dobar saveznik „evropejskih“ vlasti. Vanredni izbori su raspisani i ne treba sumnjati da će Vučić znati da iskoristi situaciju: glasove će mu obezbediti, s jedne strane, insistiranje na naciji i nacionalnim vrednostima; s druge - evropske integracije i snovi o bogatoj Srbiji. Paradoksalno? Ne. Miks leve desnice i desne levice njegov je kec u rukavu, dok sa neskrivenim zadovoljstvom posmatra batrganje podeljene, ujedinjeno razjedinjene demokratske opozicije.
Аko za SNS tvrdi da nije desničarska stranka, Vučić, na zadovoljstvo Brisela, zastupa najdesniju ekonomsku i inu politiku. S druge strane, recimo, Dveri se sagledavaju kao prava desničarska stranka uz više nego jasan socijal-demokratski ekonomski program! Takvo dvojstvo, uostalom, priznaje i sam Boško Obradović, lider Dveri: „Ako su desničarske ideje delovanje u interesu krupnog kapitala, izrabljivanje radnika i seljaka, sprovođenje neoliberalne ekonomske doktrine - Dveri nisu desnica. Ali, ako se desnica ogleda kroz očuvanje vere, kulture, tradicije, identiteta ili vojske, jesu. Isti slučaj je i sa levicom. Ako su 2016 levičarske ideje građanska solidarnost, socijalna odgovornost - Dveri su levica.“ Nisu, kaže, ako podrazumeva totalitarizam i diktaturu.
E, u tom grmu i leži zec! Kako politička jednakost nije stvar političke moći (nju ima Vučić), već političkog položaja, živi bili pa videli: desnica će se, dakle, na proleće ponovo naći u skupštinskim klupama.
Nema veze što domaći „veliki desničari“ nemaju realan nacionalni program. Uostalom, kome je danas to potrebno?! Vučiću svakako nije, nije ni Briselu, jer je odluka o izborima doneta, kako to lepo objašnjava nekadašnji američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri, „zato što vlast mora da donese teške i nepopularne mere“. Sa današnjim desničarima u parlamentu, što podrazumeva manjak demokrata koji su protiv svega i svačega, sve će teći kao po loju. Dok se većina građana osvesti, rečeni posao će biti završen.
Poslednja izmena:
