Ljuta Tica
Veoma poznat
- Poruka
- 13.648
Шта ће на ово да каже @Тихи ето баш се јуче клео у "контроверзног економисту"
Шта ће рећи сви верници цркве Спутњик?
А шта тек они који цитирају остале медије (у тексту ниже обележеним дебљим и већим фонтом) означене да шире дезинформације у служби звончициног режима захваљујући којем је њуз нет постао релевантнија слика нашег живота.
Како је Бора Коњ ујахао у студију Европског парламента
Највеће дистрибутере лажних вести у Србији ЕУ стручњаци не налазе међу медијима, већ у контроверзном економисти Бранку Драгашу, опозиционару Балши Божовићу, али и јунаку с друштвених мрежа чији је псеудоним Бора Коњ
Лажне вести су специјалност политика западног Балкана – свуда су око нас и указују на „социјални и политички поремећај”. Иако у кампањи дезинформисања значајан утицај имају Русија, Кина и Турска, продуценти те представе су, ипак, домаћи и изводе је за личне потребе. Лека има и он је у рукама Европске уније, која треба да усмери пажњу на „јачање квалитета демократије и управљања”. Тако је закључено у студији „Мапирање лажних вести и дезинформација на западном Балкану”, урађеној за спољнополитички одбор Европског парламента.
Србија је, гледано диоптријом ЕУ стручњака, похвалама на рачун председника Александра Вучића и СНС-а „погоршала квалитет извештавања”, а крива је и за већину дезинформација које су у протекле две године кружиле комшилуком. Ако у том непочинству није деловала сама, пуцајући из својих таблоида, онда јој је саучесник била Русија, оличена у београдском „Спутњику”.
Рецимо, вест с овог медија да Косово неће више бити део регулаторне зоне „Eлектромреже Србије ” и текст из таблоида „Информер” о томе како косовски Албанци наводно планирају да киднапују тенисера Новака Ђоковића због изјава које је дао о Косову, део су дуготрајних кампања дезинформација „осмишљених да делегитимизују косовску државност, подрију његове односе с Европом и дестабилизују његово управљање”.
Српски и руски медији ведре и облаче у Босни и Херцеговини, где распламсавају антизападно расположење, док у Црној Гори мењају расположење бирача.
– Кампања из 2020. подстакнута је или појачана од стране „Спутњика”. Односи се на искривљене, мада не у потпуности и измишљене, оптужбе да су Црногорска православна црква и црногорска влада одузеле богомоље које припадају Српској православној цркви.
Независни посматрачи верују да је то помогло у преобраћању јавног мњења у корист победе проруске и анти-НАТО струје „За будућност Црне Горе” у августу 2020 – наводи се у анализи у којој су „Вечерње новости”, „Курир” и „Данас” препознати као српски листови повезани с партијом ЗБЦГ.
За стање на домаћем терену сами смо криви. Упркос томе што смо угостили „Спутњик”, описан као „један од централних дистрибутивних канала за транснационалне дезинформације у региону”, улога међународних актера у креирању и ширењу лажних вести овде нема значај.
Ко онда дезинформише у Србији? Бриселски стручњаци ту улогу додељују ТВ Пинк и таблоидима „Курир”, „Информер” и „Српски телеграф”, наводећи да то чине махом кроз кампање у којима клевећу опозицију, и то под покровитељством државе. Иако би се многи познаваоци српске медијске сцене сложили да провладини медији заиста имају значајан утицај на јавно мњење, битна улога приписана је и неколицини националистичких портала за које већина грађана вероватно никада није ни чула. Негативна извештавања о ЕУ, НАТО-у и Западу на бизарним интернет страницама „Националист”, „Интермагазин”, порталу „Санџачке” и сајту „Црвене беретке”, на којем се рекламирају књиге Милована Улемека Легије, можда у Србији пролазе испод мејнстрим радара, али не промичу бриселском оштром оку.
Међутим, писци овог извештаја највеће дистрибутере лажних вести у Србији не виде у медијима, већ их налазе међу појединцима - контроверзном економисти Бранку Драгашу и опозиционару Балши Божовићу.
Међу ударницима у ширењу дезинформација бриселски стручњаци наводе и Бору Коња, притом не схватајући да није реч о правом имену, већ о псеудониму фејсбук и твитер јунака.
У извештају, Бора Коњ помиње се више пута: као појединац, инфлуенсер и као медијски портпарол.
Бриселски ловци на балканске креаторе лажних вести решење, када је Србија у питању, виде у формули: појачавање притиска на владу да престане прогон независних и опозицији наклоњених новинара, разматрање рада „Спутњика”, који користи Београд као базу за дезинформационе операције у региону, и прекидање с праксом коришћења домаћих медија за дестабилизацију суседа. И онда смо на коњу
Шта ће рећи сви верници цркве Спутњик?
А шта тек они који цитирају остале медије (у тексту ниже обележеним дебљим и већим фонтом) означене да шире дезинформације у служби звончициног режима захваљујући којем је њуз нет постао релевантнија слика нашег живота.
Како је Бора Коњ ујахао у студију Европског парламента
Највеће дистрибутере лажних вести у Србији ЕУ стручњаци не налазе међу медијима, већ у контроверзном економисти Бранку Драгашу, опозиционару Балши Божовићу, али и јунаку с друштвених мрежа чији је псеудоним Бора Коњ
Лажне вести су специјалност политика западног Балкана – свуда су око нас и указују на „социјални и политички поремећај”. Иако у кампањи дезинформисања значајан утицај имају Русија, Кина и Турска, продуценти те представе су, ипак, домаћи и изводе је за личне потребе. Лека има и он је у рукама Европске уније, која треба да усмери пажњу на „јачање квалитета демократије и управљања”. Тако је закључено у студији „Мапирање лажних вести и дезинформација на западном Балкану”, урађеној за спољнополитички одбор Европског парламента.
Србија је, гледано диоптријом ЕУ стручњака, похвалама на рачун председника Александра Вучића и СНС-а „погоршала квалитет извештавања”, а крива је и за већину дезинформација које су у протекле две године кружиле комшилуком. Ако у том непочинству није деловала сама, пуцајући из својих таблоида, онда јој је саучесник била Русија, оличена у београдском „Спутњику”.
Рецимо, вест с овог медија да Косово неће више бити део регулаторне зоне „Eлектромреже Србије ” и текст из таблоида „Информер” о томе како косовски Албанци наводно планирају да киднапују тенисера Новака Ђоковића због изјава које је дао о Косову, део су дуготрајних кампања дезинформација „осмишљених да делегитимизују косовску државност, подрију његове односе с Европом и дестабилизују његово управљање”.
Српски и руски медији ведре и облаче у Босни и Херцеговини, где распламсавају антизападно расположење, док у Црној Гори мењају расположење бирача.
– Кампања из 2020. подстакнута је или појачана од стране „Спутњика”. Односи се на искривљене, мада не у потпуности и измишљене, оптужбе да су Црногорска православна црква и црногорска влада одузеле богомоље које припадају Српској православној цркви.
Независни посматрачи верују да је то помогло у преобраћању јавног мњења у корист победе проруске и анти-НАТО струје „За будућност Црне Горе” у августу 2020 – наводи се у анализи у којој су „Вечерње новости”, „Курир” и „Данас” препознати као српски листови повезани с партијом ЗБЦГ.
За стање на домаћем терену сами смо криви. Упркос томе што смо угостили „Спутњик”, описан као „један од централних дистрибутивних канала за транснационалне дезинформације у региону”, улога међународних актера у креирању и ширењу лажних вести овде нема значај.
Ко онда дезинформише у Србији? Бриселски стручњаци ту улогу додељују ТВ Пинк и таблоидима „Курир”, „Информер” и „Српски телеграф”, наводећи да то чине махом кроз кампање у којима клевећу опозицију, и то под покровитељством државе. Иако би се многи познаваоци српске медијске сцене сложили да провладини медији заиста имају значајан утицај на јавно мњење, битна улога приписана је и неколицини националистичких портала за које већина грађана вероватно никада није ни чула. Негативна извештавања о ЕУ, НАТО-у и Западу на бизарним интернет страницама „Националист”, „Интермагазин”, порталу „Санџачке” и сајту „Црвене беретке”, на којем се рекламирају књиге Милована Улемека Легије, можда у Србији пролазе испод мејнстрим радара, али не промичу бриселском оштром оку.
Међутим, писци овог извештаја највеће дистрибутере лажних вести у Србији не виде у медијима, већ их налазе међу појединцима - контроверзном економисти Бранку Драгашу и опозиционару Балши Божовићу.
Међу ударницима у ширењу дезинформација бриселски стручњаци наводе и Бору Коња, притом не схватајући да није реч о правом имену, већ о псеудониму фејсбук и твитер јунака.
У извештају, Бора Коњ помиње се више пута: као појединац, инфлуенсер и као медијски портпарол.
Бриселски ловци на балканске креаторе лажних вести решење, када је Србија у питању, виде у формули: појачавање притиска на владу да престане прогон независних и опозицији наклоњених новинара, разматрање рада „Спутњика”, који користи Београд као базу за дезинформационе операције у региону, и прекидање с праксом коришћења домаћих медија за дестабилизацију суседа. И онда смо на коњу
svinjska hunta progoni tviterasa hahaha.
