Kako je Beograd prešao put od ‘konjskog’ do modernih tramvaja

[Nina]

Prvi tramvaj u Srbiji krenuo je sa beogradskog Kalemegdana 14. oktobra davne 1892. godine, sa glavnim odredištem na Trgu Slavija, a umesto današnjih električnih motora sa mnoštvom konjskih snaga, vukle su ga dve – sa grivom i kopitima.Manje od dve godine kasnije, Beograd je dobio i električne tramvaje, a već 1905. konjska vuča potpuno je zamenjena pogonom na struju.

Beogradskim šinama su se tokom 20. veka šepurili „Nemci, Francuzi i Čehoslovaci“, koji su putnike prevozili uglavnom do današnjih centralnih beogradskih naselja, a 1984. godine prvi tramvaj krenuo je sa Kalemegdana, prešao reku i po prvi put zveckanje šina začulo se i na Novom Beogradu.

Ukupan broj tramvaja i tramvajskih vagona u Beogradu danas je 231, većina je stigla iz Španije i Švajcarske, a danas saobraćaju na 12 tramvajskih linija, pokazuju podaci Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP).

„Varoška železnica“ na liniji Kalemegdan – Slavija svečano je puštena u promet 14. oktobra 1892.
Tramvajska tura bila je dugačka 2.300 metara, vodila je od Kalemegdana, Ulicom Vase Čarapića do tadašnjeg Pozorišnog trga (današnji Trg Republike), da bi potom kroz Knez Mihailovu ulicu i preko Terazija išla do Slavije.Na toj liniji vozilo je osam tramvaja s konjskom vučom, koji su saobraćali na 10 do 12 minuta, opisuju iz GSP Beograd u monografiji.

 

[Nina]

 

[Nina]

Nedugo posle prve linije proradila je i druga.
Bila je dugačka dva kilometra i vodila je od Slavije, Ulicom kralja Milana do nekadašnje Oficirske kasine (danas Studentski kulturni centar).Tramvaj je zatim skretao u današnju Resavsku ulicu, potom u Nemanjinu, kojom je spuštao do Železničke stanice i dalje do Savskog pristaništa.

Zbog velikog uspona u Nemanjinoj ulici ovom linijom su saobraćala tri tramvaja sa dvostrukim konjskim zapregama.
Treća tramvajska pruga otvorena je dva meseca kasnije i vodila je od Terazija, preko današnjeg Bulevara kralja Aleksandra (tadašnje Fišeklijske ulice) i Ruzveltove ulice do Novog groblja.
Pored tramvaja za putnike, bilo je predviđeno da ovu liniju koriste i specijalni tramvaji za pogrebne sprovode.

 

[Nina]

 

[Nina]

Godinu dana posle uvođenja prvog tramvaja na konjsku vuču, Beograd je dobio električnu centralu na Dorćolu,
što je bio prvi korak ka uvođenju električne rasvete i tramvaja na isti takav pogon.

Već 1894. završena je tramvajska pruga između Terazija i Topčidera, koja je bila dugačka šest kilometara
i prolazila je ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana, kao i preko Mostarske petlje.

Prvi električni tramvaj prošao je ovom prugom 5. juna 1894, a ubrzo je broj tramvajskih kola koja su saobraćala tom linijom porastao na šest.U novembru iste godine električni tramvaj počeo je da vozi i od Dušanove ulice na Dorćolu do Savskog pristaništa, ubrzo posle toga i do Slavije.

Te godine puštena je u rad i tramvajska linija Žagubica – Električna centrala na Dorćolu.
Sa izgradnjom ovih pruga završen je prvi deo programa uspostavljanja tramvajskog saobraćaja u Beogradu.

 

[Nina]

 

[Nina]

Usledio je zastoj u razvoju tramvajskog saobraćaja do 1903, kada su poslovi izgradnje infrastrukture povereni Belgijskom anonimnom društvu.U naredne dve godine svi „konjski“ tramvaji zamenjeni su električnim, tramvajske linije u Beogradu su prilagođene upotrebi strujnog pogona, a 1906. izgrađena je i nova linija, koja se prostirala od današnjeg Trga republike (tadašnjeg Kolarca), preko Svetogorske ulice do Tašmajdana.

Dve decenije posle uvođenja prve i sedam godina nakon elektrifikacije poslednje tramvajske linije, u Beogradu je 1912. bilo osam linija, 24 tramvajskih motornih kola i 12 prikolica, a grad su presecale tramvajske šine dugačke ukupno 21,6 kilometara.

Uoči i tokom Prvog svetskog rata u Beogradu, razvoj tramvajske infrastrukture je zaustavljen, a 1919. iz ruku Belgijanaca prešao je u nadležnost gradskih vlasti.

Krajem 1932. grad je imao 13 linija i 65,5 kilometara tramvajske pruge, a građani su mogli tramvajem do Voždovca, Senjaka, Dedinja ili Čukarice.Beograd je u periodu između dva rata raspolagao sa 81 motornim tramvajskim kolima i 42 prikolice.
Najveći deo njih bio je nemačke i čehoslovačke proizvodnje iz fabrika Škoda i Simens.

 

[Nina]

 

[Nina]

Posle Drugog svetskog rata tramvajski vozni park Beograda bio je „zastareo“, sa vozilima nabavljenim između 1923. i 1940, a samo 40 odsto je bilo u funkciji, opisano je u publikaciji GSP-a iz 2002. godine.Posleratni oporavak obeležilo je uvođenje trolejbusa 1947. godine, koji je funkcionisao poput tramvaja, ali je imao točkove i kretao se po putu, a ne po šinama.

Gradska vlast je 1952. kupila pet PCC tramvaja iz Belgije, što je bila prva nabavka tramvaja posle rata.
Od 1960. godine počelo je „najveće obnavljanje voznog parka“ GSP-a u posleratnom periodu, a prvoj polovini sedme decenije 20. veka kupljeno je više tramvaja nego za prethodnih 25 godina.U srpsku prestonicu je potom stiglo 18 motornih tramvaja PCC II i osam marke Breda“ III, što je omogućilo starim Simens tramvajima, koji su više od 40 godina prevozili Beograđane, da odu u penziju.

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

Tokom poslednje dve decenije 20. veka beogradskim šinama dominirali su tramvaji Tatra iz Čehoslovačke, a u tom periodu kupljeno je ukupno 195 ovih tramvaja.Jedno vreme ovo je bio jedini tip tramvaja koji se mogao videti u Beogradu.Pored novih vozila, Beograd je tokom 1980-ih dobio i novu vezu između starog i novog dela grada – 30. avgusta 1984. godine proradila je linija između Kalemegdana i Novog Beograda.

Sa novim vekom u Beograd su stigli i novi tramvaji, ovoga puta iz Švajcarske.
U periodu od 2001. do 2016, Švajcarski državni sekretarijat za ekonomske poslove (SECO) donirao je Beogradu 113 vozila (65 tramvaja i 48 prikolica) marke Divag, koji su iz Bazela stigli u srpsku prestonicu.

 

[Nina]

 

[Nina]

Godine 2012. u Beograd je stiglo 30 Španaca, kako ih meštani nazivaju u žargonu.
Sve do 2025. godine, kada je nabavljeno 25 novih tramvaja iz Turske, što je i poslednji korak u modernizaciji tramvajskog saobraćaja u Beogradu.

 

[Nina]

 

[Nina]

Gde su se pojavili prvi tramvaji u svetu?

Prvi tramvaj na konjsku vuču u svetu dobio je Svonsi, danas jedan od najvećih gradova Velsa.
Pruga Mambls izgrađena je tokom 1804. i 1805, a već 1807. prvi putnici vozili su se tramvajima kroz grad.

Ubrzo je tramvaj stigao i u Sjedinjene Američke Države, a prvi gradovi u kojima je zaživeo bili su Njujork (1832) i Nju Orleans (1835).
Francuska prestonica Pariz dobio je prvi tramvaj u kontinentalnom delu Evrope 1839.

Sredinom 19. veka tada nova tehnologija stigla je i na druge kontinente: u egipatskoj Aleksandriji tramvaj se pojavio 1850, u čileanskoj prestonici Santijagu osam godina kasnije, australijski grad Sidnej dobio je tramvaj 1860, dok je u Džakarti u Indoneziji prva tramvajska linija proradila 1869.

Električni tramvaj izumeo je ruski pronalazač Fjodor Pirotski u Sankt Peterburgu 1880, a osnovni principi tehnologije koju je osmislio koriste se i danas.
Prva redovna linija tramvaja na električni pogon počela je sa radom 1881. u Lihterfeldeu, predgrađu nemačke prestonice Berlina.

Prvi tramvaj u Srbiji krenuo je sa beogradskog Kalemegdana 1892. godine

 

[Skafander]

Jadni konji ikad inače. Bilo koja životinja.
Što ljude ne jašu i ne muče? Inače tramvaji na struju su super jer ne zagađuju.

 

[Umri_muski]

Ako sacekas opet ce konji da voze tramvaje......

 

[lukabeograd]

Jadni konji ikad inače. Bilo koja životinja.
Što ljude ne jašu i ne muče? Inače tramvaji na struju su super jer ne zagađuju.

Zato je vozac 6-8 sati dnevno u faradejevom kavezu, narusi zdravlje sebi opasno...