Агарта
Poznat
- Poruka
- 8.355
Прво да подсетим да је Милован Ђилас (не мешати са оним фашистом, расистом и платаноубицом) некакав узор тзв. Друге Србије, уопште "грађанистичке јавности", као некакав антитоталистички борац, против комунизма, касније ваљда и национализма - а знамо добро да су се исти референти за ОНО & ДСЗ прекомандовали из једног у друго (наравно и треће, па има СНС неке чланове...).
Тако је барокни Теофил Панчић једном писао како је ето са'рана Леке Ранковића била вансеријски догађај, претеча "догађања народа", и то све не због онога што је Лека говорио, већ ваљда шта је радио, и шта малограђани очекују да би радио... При том не примећујући како и он глорификује митског Ђиласа (ал' не екс-градоначелника, Теофил још ни Бориса није прежалио) због своје слике о њему, и што је био дисидент... али шта је овај радио?!
Наречени Борис има своје презиме а друг Милован је побио неке Тадиће. И заклао немачког војника, масакрирао Талијане и свиме се тиме хвалио крајем седамдесетих прошлог века (давно било, ал' је од рата доста прошло, а овај се није оладио) у интервјуу америчком новинару. Објавио Недељник, а Теофилу некако промакло, баш се питам зашто...
Кад ево, "либерални Данас", како му тепају, објавио је тај интервју, и Ђиласово објашњење. Ово друго сам имао прилике да читам.
Ђилас се правда "жаром борбе", а не револуционарним страстима, и начелно је у праву. При томе не мисли на жар појединачне битке, пуцњаве, него вођења рата уопште. Италијани су чинили неке злочине, а како би се препали да виде тела својих сабораца како плове Неретвом испод славног моста, мало потонолог касније у војевању много мање славном од партизанског...
Коректно, нема шта. Већ омогу да замислим официра ВРС који каже како је било сасвим легитимно да масакрира зенге или зелене беретке и пошаље их низ Сану, па њихови камарати да их виде. Што да не, и то је рат. Исто би могло важити за протеривање несрба, јербо јесу непријатељски борци били из те популације, у случају диверзија тамо би имали јатаке, и сл. Протеривали су и радили горе ствари и нехрватима, немуслиманима и тако то (итт).
Кад смо код пресуде смрти стрељањем породици Тадић, друг Милован вели да је то компликованије. Онда тврди да је револуција метафизика, и дрито одлеће до еволијанских висина. Па да, Евола је говорио о метафизици рата. Мада не знам шта би рекао на преке судове и пасја гробља по Црној Гори. Аргументација друга Милована, чувеног дисидента и узора либералнијим Србима дата 1981. (после смрти ЈБТ) ми делује као нешто што би се могло свидети Калајићу, Селићу и тако тим "нацошима" - мада не бих рекао да би им се свидело и ШТА тај полузаборављени Ђилас правда.
Ја се расписах, ал' мислим да је корисно, с обзиром на нечије лицемерје (које се види и спроћу односа неких, не свих, спроћу Гаврила Принципа, рецимо - част другарици Биљани Србљановић, која је некођ била националиста).
пс. Има још нешто - цитат: "Све то ме доводи до закључка да осуда није начин да се учи из историје, већ покушај да се разуме." Па лепо, нека друг Теофил послуша свог узора и крене да вежба разумевање Карађића & Младића, мећимо...
Тако је барокни Теофил Панчић једном писао како је ето са'рана Леке Ранковића била вансеријски догађај, претеча "догађања народа", и то све не због онога што је Лека говорио, већ ваљда шта је радио, и шта малограђани очекују да би радио... При том не примећујући како и он глорификује митског Ђиласа (ал' не екс-градоначелника, Теофил још ни Бориса није прежалио) због своје слике о њему, и што је био дисидент... али шта је овај радио?!
Наречени Борис има своје презиме а друг Милован је побио неке Тадиће. И заклао немачког војника, масакрирао Талијане и свиме се тиме хвалио крајем седамдесетих прошлог века (давно било, ал' је од рата доста прошло, а овај се није оладио) у интервјуу америчком новинару. Објавио Недељник, а Теофилу некако промакло, баш се питам зашто...
Кад ево, "либерални Данас", како му тепају, објавио је тај интервју, и Ђиласово објашњење. Ово друго сам имао прилике да читам.
Ђилас се правда "жаром борбе", а не револуционарним страстима, и начелно је у праву. При томе не мисли на жар појединачне битке, пуцњаве, него вођења рата уопште. Италијани су чинили неке злочине, а како би се препали да виде тела својих сабораца како плове Неретвом испод славног моста, мало потонолог касније у војевању много мање славном од партизанског...
Коректно, нема шта. Већ омогу да замислим официра ВРС који каже како је било сасвим легитимно да масакрира зенге или зелене беретке и пошаље их низ Сану, па њихови камарати да их виде. Што да не, и то је рат. Исто би могло важити за протеривање несрба, јербо јесу непријатељски борци били из те популације, у случају диверзија тамо би имали јатаке, и сл. Протеривали су и радили горе ствари и нехрватима, немуслиманима и тако то (итт).
Кад смо код пресуде смрти стрељањем породици Тадић, друг Милован вели да је то компликованије. Онда тврди да је револуција метафизика, и дрито одлеће до еволијанских висина. Па да, Евола је говорио о метафизици рата. Мада не знам шта би рекао на преке судове и пасја гробља по Црној Гори. Аргументација друга Милована, чувеног дисидента и узора либералнијим Србима дата 1981. (после смрти ЈБТ) ми делује као нешто што би се могло свидети Калајићу, Селићу и тако тим "нацошима" - мада не бих рекао да би им се свидело и ШТА тај полузаборављени Ђилас правда.
Ја се расписах, ал' мислим да је корисно, с обзиром на нечије лицемерје (које се види и спроћу односа неких, не свих, спроћу Гаврила Принципа, рецимо - част другарици Биљани Србљановић, која је некођ била националиста).
пс. Има још нешто - цитат: "Све то ме доводи до закључка да осуда није начин да се учи из историје, већ покушај да се разуме." Па лепо, нека друг Теофил послуша свог узора и крене да вежба разумевање Карађића & Младића, мећимо...
