Потсетила си ме на једну Немицу која се удавала за милионере, проводила у браку са њима годину-две, а онда би они на волшебан начин умирали.
Наравно, доказа да је убијала мужеве није било. али нашао се један проницљиви чика полицајац који је опако сумњао на то да се она, у најмању руку, бави неким враџбинама.
Онда ју је једном, пресрео, насамо разуме се и онако људски, човечно, молећиво је приупитао да му ода тајну- како? Он ЗНА! Али не зна како?
Онда му је она рекла, с обзиром да није било сведока, да је само проматрала шта њени мужеви, због својих болести не смеју да једу.
А знате оно правило- све што је забрањено, то је најслађе.
Уствари, она им је као добра супруга само излазила у сусрет жељама по питању хране.
И тако их је, полако сређивала, једног по једног...а ко не би доброј домаћици оставио своје милионе??