Да кажемо нешто о вредности као квантитативној страни понуде, односно квантитативној страни економског објекта.
Субјекат није позитивистичка категорија.
Насупрот томе објекат узимамо као позитивистичку категорију.
Тако и вредност схватамо као позитивистичку категорију.
Насупрот томе новац, као квантитативну страну субјекта не узмамо као позитивистичку категорију.
Зашто се онда каже да "новац има вредност" да "вреди или невреди"?
Новац једне валуте може бити у функцији робе када се излаже(нуди) у систему друге валуте.
Тада новац те валуте није на страни тражње него понуде, а новац валуте у чијем се систему излаже први новац је на страни тражње.
Дакле новац који се нуди је роба, и његову јединицу валуте вреднујемо(ценимо) другом валутом.
У том смисли новац може да има вредност, и то само у некој другој валути.
Иначе категорија вредности, као што смо рекли, везана је искључиво за економски објекат(као његова квантитативна страна),
и не може се везати за новац.
Дакле, новац нема вредност, вредност имају само роба и услуге.
Требало би још нешто да кажемо и о валути.
Јединицом валуте меримо и количину новца и количину вредности(робе, услуга).
Дакле, није истина да "новцем меримо вредност".
Али,
пошто прво настаје новац па тек онда цене, валуту дефинишемо као систем рачуна,
дакле на страни новца, односно тражње, а не на страни вредности(робе и услуга), односно понуде.
Валута дакле настаје стварањем система рачуна, што се зове организовање на страни тражње.
Тако насталом валутом, њеном јединицом, меримо - односно изражавамо, и количину новца и количину вредности - односно цену.
(Глупи људи то не могу да схвате зато што новац није позитивистичка категорија.)
Боље је да не знате на ком је нивоу данашња економска наука, какви су ставови такозваних професора на такозваним универзитетима и какве изјаве поводом новца дају такозване централне банке.
Срамота је сувише блага реч, у питању су
идиоти и најгори шљам.
А ја се питам готово поетски:
"какву будућност има шљам?"
