Како да направите свој економски систем

[Родитељ Три]

Сигурно се питате како да направите свој економски систем.
На овој теми ћемо вам то егзактно и објаснити.
Свако може да направи успешан економски систем, потребно је само мало теорије и неколико основних организација.

 

[Родитељ Три]

Прво мало теорије:
Прво дефинишете економски субјекат и економски објекат.
Економски субјекат представљају предузећа и појединци.
Економски објекат представљају роба и услуге.

Затим дефинишете квалитативну и кванитативну страну економског субјекта и објекта:
1.Квалитативна страна економског субјекта је:име, жиг, патент, пројекат, дизајн, софтвер, физичка локација..
2.Квантитативна страна економског субјекта је новац у валути.
3.Квалитативна страна економског објекта је материјална појава робе или услуге.
4.Квантитативна страна економског објекта је вредност изражена у цени.

 

[Родитељ Три]

То смо дакле дефинисали.
Сада ћемо описати за све њих четири врсте организације којима се они стварају:
1.Организација која ствара квалитативну страну економског субјекта.
(на пример прави софтвер који није ни роба ни услуга, или ствара дизајн итд..)
2. Организација која ствара квантитативну страну економског субјекта.
То је удружење потрошача које је валута.
Стварање квантитативне стране је стварање објективне стране, објективизација.
Дакле то је објективизација економскох субјекта, којим се ствара систем рачуна – валута, и новац на рачунима који је управо та квантитативна страна економског субјекта.
3. Организација која ствара квалитативну страну економског објекта.
То је класично предузеће или појединац који праве робу или услугу.
4. Организација која ствара квантитативну страну економског објекта.
То је друга врста објективизације, објективизација економског објекта, којим настаје квантитативна страна економског објекта, односно његова објективна страна –вредност изражена у цени.
То је тржиште.Та организација се зове тржиште, на њему настаје цена (објективизију се економски објекти).

 

[Родитељ Три]

Дакле дефинисали смо све четири организације које постоје у економији.

Треба још рећи да је неопходна организација за заштиту квалитативне стране економског субјекта, а то је привредни регистар, завод за интелектуалну својину, катастар физичких локација(тако би требао да се зове) итд..

Још да напоменемо да је вредност тродимензионална, чини је трошак, цена и корисност, и све три димензије су разичите.У размени сви добијају, свако даје мање а добија више, продавац добија разлику између трошка и цене, а купац разлику између цене и корисности.

Још да додамо да је рад радника само услуга на тржишту,и да има свој трошак, цену и корисност, и да сваки радник има своју добит, као и сваки економски субјекат.Другим речима рад није никакав „извор вредности“.

Да додамо и да је свака хартија од вредности заправо рачун посебене валуте са правном интервенцијом.

Пошто сте то све сазнали, не постоји ништа више на свету што вас може спречити да направите свој економски систем.

 

[webmen]

Kad sve znas nadam se da si ti najbogatiji covek Evrope , i ako mozes pozajmi nama koji dinar.

 

[Родитељ Три]

Kad sve znas nadam se da si ti najbogatiji covek Evrope , i ako mozes pozajmi nama koji dinar.

Паре се, као што ти пише у упутству праве колективно, привреда је друштвена по дефиницији.
А ја стварно немам паре, што је срамота човечанства, које и није низашта(никад ни било).

 

[Родитељ Три]

1.Квалитативна страна економског субјекта је:име, жиг, патент, пројекат, дизајн, софтвер, физичка локација..

Треба додати и да је рачун (на коме је новац) који је у поседу економског субјекта такође део квалитативне стране економског субјекта.

Из тога произилази да је организовање система рачуна, односно валуте, право економских субјеката, јер је рачун квалитативни део економског субекта.

Из тога произилази да долази ново доба човечанства, и да садашњи владари света, могу да га дувају.

 

[Родитељ Три]

1.Квалитативна страна економског субјекта је:име, жиг, патент, пројекат, дизајн, софтвер, физичка локација..

Овде уместо "софтвер" треба да стоји "код"(уопште), наравно онај који је заштићен ауторским правима.(али и онај који није)

 

[Родитељ Три]

Прво дефинишете економски субјекат и економски објекат.
Економски субјекат представљају предузећа и појединци.
Економски објекат представљају роба и услуге.

Економски субјекат је пардигма тражње, зато дефинишемо квалитативну и квантитативну страну тражње.
Понуда је парадигма економског објекта, зато дефинишемо квалитативну и квантитативну страну понуде.

 

[AleksaJ]

Има један на Политици .. зове сам сбе Mystik+ ( познатији као Конфузик-)

Он шта је на Политици .. Ви сте на економији...

Јесте ли ви изгубљен сијамски близанац од поменутога ?

 

[AleksaJ]

То смо дакле дефинисали.
Сада ћемо описати за све њих четири врсте организације којима се они стварају:
1.Организација која ствара квалитативну страну економског субјекта.
(на пример прави софтвер који није ни роба ни услуга, или ствара дизајн итд..)
2. Организација која ствара квантитативну страну економског субјекта.
То је удружење потрошача које је валута.
Стварање квантитативне стране је стварање објективне стране, објективизација.
Дакле то је објективизација економскох субјекта, којим се ствара систем рачуна – валута, и новац на рачунима који је управо та квантитативна страна економског субјекта.
3. Организација која ствара квалитативну страну економског објекта.
То је класично предузеће или појединац који праве робу или услугу.
4. Организација која ствара квантитативну страну економског објекта.
То је друга врста објективизације, објективизација економског објекта, којим настаје квантитативна страна економског објекта, односно његова објективна страна –вредност изражена у цени.
То је тржиште.Та организација се зове тржиште, на њему настаје цена (објективизију се економски објекти).

Какво је ово франкештајнско касапљење политичке економије дијалектичкога материјализма .....?

Кажу да још није пронажен Омов закон .. па ако может емолим пронађите га ....

 

[Родитељ Три]

Какво је ово франкештајнско касапљење политичке економије дијалектичкога материјализма .....?

Кажу да још није пронажен Омов закон .. па ако может емолим пронађите га ....

Ви непате појма о економији, а ово Вам је прилика да практично научите све.

 

[AleksaJ]

Ви непате појма о економији, а ово Вам је прилика да практично научите све.

Хоћете рећи ВАМА је прилка да теоријски презентирате ....

 

[Родитељ Три]

Не заборавите да свако данас може да направи свој економски систем.
Само прочитајте уводне уписе.

 

[hakim bej]

 

[Родитељ Три]

Предузеће је организација на страни понуде.
Ја овде причам и о организацијама на страни тражње, а то су валута и тржиште.

Дакле, да би направио цео економски систем треба направити све четири организације из уводних уписа.

 

[franak]

Сигурно се питате како да направите свој економски систем.
На овој теми ћемо вам то егзактно и објаснити.
Свако може да направи успешан економски систем, потребно је само мало теорије и неколико основних организација.

Davno to tvrdim,ali u Srbiji to nije popularno -raditi i zaraditi.

 

[hakim bej]

Parafraziraću:
Imaš četiri čoveka u vozu. Jedan gleda natpise "zabranjeno naginjanje kroz prozor", taj je Administrator.
Drugi gleda tehniku, ugao, nagib, brzinu, proračunava inerciju... to je Proizvođač. Tehničar.
Treći gleda u budućnost, kroz prozor, gde će voz stići, šta će tamo naći, šta čeka u budućnosti.... Vizionar.
Četvrti gleda prvu trojicu, on je integrator, nalazi način da prvu trojicu, različite, koja se ne razumeju, poveže u celinu.
Bez te četiri komponente ne možeš doći do bilo kog cilja.

 

[AleksaJ]

Parafraziraću:
Imaš četiri čoveka u vozu. Jedan gleda natpise "zabranjeno naginjanje kroz prozor", taj je Administrator.
Drugi gleda tehniku, ugao, nagib, brzinu, proračunava inerciju... to je Proizvođač. Tehničar.
Treći gleda u budućnost, kroz prozor, gde će voz stići, šta će tamo naći, šta čeka u budućnosti.... Vizionar.
Četvrti gleda prvu trojicu, on je integrator, nalazi način da prvu trojicu, različite, koja se ne razumeju, poveže u celinu.
Bez te četiri komponente ne možeš doći do bilo kog cilja.

Админстратор гура све кроз прозор....
Произвожач по инерцији шљема и забушава
Визионар је упо у бунар и не гледа у звезде и како да избауља јер је сломио врат
Интегратор ради на томе да систем баш такав какав је остане да би на свету само интегратори остали

 

[Родитељ Три]

Предузеће је организација на страни понуде.
Ја овде причам и о организацијама на страни тражње, а то су валута и тржиште.

Дакле, да би направио цео економски систем треба направити све четири организације из уводних уписа.

Можда није лоше рећи више о организовању на страни тражње будући да његова природа није позитивистичка и многима делује опскурно и неспонтано.

Апсолутно је неопходно да те две организације буду формалне и теоријски и практично.

Да прво кажемо нешто о валути, а после и о тржишту.

Валута је систем рачуна.
Постоји систем рачуна у коме се мењају власници рачуна а износ на рачуну је фиксан(папирни и ковани новац..),
и систем рачуна у коме су власници рачуна фиксирани а износи на ручунима се мењају(књиговодствени новац).

Битно је нагласити да је у првом систему систематичност на страни власника рачуна па је име система рачуна битно, односно битан је назив валуте.
У другом систему систематичност је на страни износа на рачуну па назив валуте није битан.
То је основа на којој се приватне књиговодствене валуте лажно представљају као национална (папирна, кована) валута..

 

[Родитељ Три]

Можда није лоше рећи више о организовању на страни тражње будући да његова природа није позитивистичка и многима делује опскурно и неспонтано.

Апсолутно је неопходно да те две организације буду формалне и теоријски и практично.

Један од разлога зашто је неопходно да се тржиште и теоријски и практично прихвати као формална организација је и оно што се дешава на интернету.

Интернет сајтови су на страни понуде, дакле субјекти који стварају квалитативну страну понуде, односно објекта.
Организовање на страни тражње којим настаје квантитивна страна тих објеката није формално дефинисано.
Наиме, сајт је по природи ствари изложен.
Али да ли је то тако?
Неопходно је знати његову тачну адресу у потпуности да би му приступили.
Дакле то излагање је упитно.

Тако су настали интернет претраживачи који заправо стварају тржиште као организацију на интернету.
И сада ја постављам питање: да ли је то легално?
То није легално него је намерно недефинисано, да би било легално.
Дакле, ако признамо тржиште као формалну организацију онда она не може бити приватна, јер парадигма приватног власништва дефинисана је само за организације на страни понуде а не и за организације на страни тражње.

Зато не сме(не може у име разума) постојати приватна валута и приватно тржиште.

Интернет претраживачи креирају базу података која се претражује, коју попуњавају сајтови.
А та база података мора бити јавна, јавно добро под контролом независне комисије, јер то је тржиште као организација.

Дакле, сами сајтови, као субјекти, попуњавају базу података а не претраживач.Шта нам то показује?
Показује нам да организације на страни тражње стварно постоје и да их креирају сами субјекти.

Дакле, ако претраживач пружа корисницима услугу, као економски субјекат, он је тиме на страни понуде.
(а заправо ни то није тачно, јер нико не жели претрагу по томе ко је више платио него по вредности коју сам корисник најчешће не зна, што зачи да претраживач није у суштини пружалац услуге него креатор система вредности, дакле није у суштини на страни понуде него тражње!)

База података на основу које се врши претрага а коју креирају сами сајтови, као што сам рекао, мора бити јавно добро, на коме претраживачи врше претрагу.

Данас имамо ситуацију у којој претраживач кога су креирале политичке организације(нпр. држава, посредно наравно) има своју приватну базу података
која је у ствари тржиште.
То је ненормално и против тога се треба борити!

 

[igi192]

Један од разлога зашто је неопходно да се тржиште и теоријски и практично прихвати као формална организација је и оно што се дешава на интернету.

Интернет сајтови су на страни понуде, дакле субјекти који стварају квалитативну страну понуде, односно објекта.
Организовање на страни тражње којим настаје квантитивна страна тих објеката није формално дефинисано.
Наиме, сајт је по природи ствари изложен.
Али да ли је то тако?
Неопходно је знати његову тачну адресу у потпуности да би му приступили.
Дакле то излагање је упитно.

Тако су настали интернет претраживачи који заправо стварају тржиште као организацију на интернету.
И сада ја постављам питање: да ли је то легално?
То није легално него је намерно недефинисано, да би било легално.
Дакле, ако признамо тржиште као формалну организацију онда она не може бити приватна, јер парадигма приватног власништва дефинисана је само за организације на страни понуде а не и за организације на страни тражње.

Зато не сме(не може у име разума) постојати приватна валута и приватно тржиште.

Интернет претраживачи креирају базу података која се претражује, коју попуњавају сајтови.
А та база података мора бити јавна, јавно добро под контролом независне комисије, јер то је тржиште као организација.

Дакле, сами сајтови, као субјекти, попуњавају базу података а не претраживач.Шта нам то показује?
Показује нам да организације на страни тражње стварно постоје и да их креирају сами субјекти.

Дакле, ако претраживач пружа корисницима услугу, као економски субјекат, он је тиме на страни понуде.
(а заправо ни то није тачно, јер нико не жели претрагу по томе ко је више платио него по вредности коју сам корисник најчешће не зна, што зачи да претраживач није у суштини пружалац услуге него креатор система вредности, дакле није у суштини на страни понуде него тражње!)

База података на основу које се врши претрага а коју креирају сами сајтови, као што сам рекао, мора бити јавно добро, на коме претраживачи врше претрагу.

Данас имамо ситуацију у којој претраживач кога су креирале политичке организације(нпр. држава, посредно наравно) има своју приватну базу података
која је у ствари тржиште.
То је ненормално и против тога се треба борити!

.. Tebi ovde Google smeta kao nekom ko želi da izađe na tržište i ti bi to rasprsio na atome na 100tine trazilica koje su pod kontrolom, nekog "nezavisnog" organa koji je opet pod kontrolom nekog.
.. Goggle je koristan bas ovakav kakav jeste jer gađa preko 90% onoga što ti je potrebno, što je jako korisno nekom ko je tek izašao na tržište .. Ne plaća se sve postoji nešto i što se zove SEO i sto te stavlja visoko na strani br 1.. Tačnije b4 bez da te bilo šta košta samo .. Ti kao neko nov na tržištu imaš šansu da od dana 1 stupis u kontakt sa misterijama bilo gde na ovoj planeti i budeš jednak sa nekim ko je u poslu bio 20-30g i da ga rusis cenama ili kvalitetom
Google je aukcija i niko ne sedi 24/7 kao br 1 tu se vrše rotacije gde svi idu gore dole .. Ja plaćam ca 1k erva Google mesečno i mislim da ne postoji bolji način na koji bi potrošio tih 1k a koji bi mi doneo više.. To je danas pod moranjem ako hoćeš da se razvija..

Postoje i druge stranice, udruženja, forumu aukcije, zašto koristiti Google.. Problem je što bi vi da uđete u Norveško tržište i stupite u kontakt sa njihovim potrošačima koji plaćaju 1 krastavac 4evra ali to nebi da platite 10c da vas neko dovede do tog potrošača.. ..

 

[Родитељ Три]

.. Tebi ovde Google smeta kao nekom ko želi da izađe na tržište i ti bi to rasprsio na atome na 100tine trazilica koje su pod kontrolom, nekog "nezavisnog" organa koji je opet pod kontrolom nekog.
.. Goggle je koristan bas ovakav kakav jeste jer gađa preko 90% onoga što ti je potrebno, što je jako korisno nekom ko je tek izašao na tržište .. Ne plaća se sve postoji nešto i što se zove SEO i sto te stavlja visoko na strani br 1.. Tačnije b4 bez da te bilo šta košta samo .. Ti kao neko nov na tržištu imaš šansu da od dana 1 stupis u kontakt sa misterijama bilo gde na ovoj planeti i budeš jednak sa nekim ko je u poslu bio 20-30g i da ga rusis cenama ili kvalitetom
Google je aukcija i niko ne sedi 24/7 kao br 1 tu se vrše rotacije gde svi idu gore dole .. Ja plaćam ca 1k erva Google mesečno i mislim da ne postoji bolji način na koji bi potrošio tih 1k a koji bi mi doneo više.. To je danas pod moranjem ako hoćeš da se razvija..

Postoje i druge stranice, udruženja, forumu aukcije, zašto koristiti Google.. Problem je što bi vi da uđete u Norveško tržište i stupite u kontakt sa njihovim potrošačima koji plaćaju 1 krastavac 4evra ali to nebi da platite 10c da vas neko dovede do tog potrošača.. ..

Смета ми свака организација којој корисници сами стварају сву вредност, а они нека се препознају.
То нису организације на страни понуде него организације на страни тражње.
То се дешава чак и у супермаркетима где произвођачи сами ређају производе на рафове(да би се видели).

Да ли си прочитао уводни пост?
Описано је да у економији постоје четири облика организовања.
А данас је формално прихваћен само један - предузеће.
То је погрешно јер морају формално да буду прихваћена сва четири.

Хоћемо можда и интернет да приватизујемо?
И ту свако прави свој сајт али без система интернета нису повезани.
Можда телекомуникационим компанијама које могу да буду (и јесу) монополи треба да припадну и сви сајтови?
Они само (још) купе и сервере и то је то.

 

[igi192]

Da ti pravo kažem nisam čitao ti ideš od kolektiva ja od individue i njegove vrednosti, slobode i tu se već razilszimo .. Upravo ti zagovaras monopol svojim tezama jer izostavljaš čoveka na vlasti kao sebično, pohlepno biće
Google je srušio više monopola nego sve države ovog sveta zajedno i ako je on sam jedan od najvecih tehnološkij monopola današnjice .. Internet je slobodan posrednik koji nosi informacije nije to moraš da platiš

 

[Родитељ Три]

Да кажемо нешто о вредности као квантитативној страни понуде, односно квантитативној страни економског објекта.

Субјекат није позитивистичка категорија.
Насупрот томе објекат узимамо као позитивистичку категорију.
Тако и вредност схватамо као позитивистичку категорију.

Насупрот томе новац, као квантитативну страну субјекта не узмамо као позитивистичку категорију.

Зашто се онда каже да "новац има вредност" да "вреди или невреди"?
Новац једне валуте може бити у функцији робе када се излаже(нуди) у систему друге валуте.
Тада новац те валуте није на страни тражње него понуде, а новац валуте у чијем се систему излаже први новац је на страни тражње.

Дакле новац који се нуди је роба, и његову јединицу валуте вреднујемо(ценимо) другом валутом.
У том смисли новац може да има вредност, и то само у некој другој валути.

Иначе категорија вредности, као што смо рекли, везана је искључиво за економски објекат(као његова квантитативна страна),
и не може се везати за новац.
Дакле, новац нема вредност, вредност имају само роба и услуге.