Kako da joj pomognem

[Debela Berta]

Taman sam pomislila da je malo bolje a ona danas užas.

 

[candle]

Ne vredi, ne mozes joj pomoci jer ma sta pricala i radila ona ce barem minut pred spavanje biti sama sa sobom i tada ce lavina da krene...mora sama da se izbori..ne teraj je medju ljude, na aktivnosti, meni je to mnogo smetalo i sada mi jos uvek smeta, jednostavno ne mogu da se nateram da prodjem kroz grad...ne volim da srecem ljude, ne volim da mi neko dodje, prosto drhtim, jer tada sam svesnija svoje samoce. Pomoglo mi je kada mi neko prica o njemu, o nekim davnim dogadjajima, volim da slusam o njemu, da pricam, da se prisecam, sve, samo da ne pominju da ga nema.....i nece ga vise nikada biti. Pitaj sta god mogu da ti pomognem tu sam. Drzim vam palceve i nazalost znam kako joj je, mora biti svesna da ce jos dugo duuuugo da boli.

 

[Svan]

Ne postoji pravilo, za sve. Neke stvari se rade u hodu i stvar su licnog osecaja. U ovom slucaju, ukoliko zaista zelis da joj pomognes, jedino na cemu treba da insistiras je da si ti tu, za nju. U situaciji kada joj se prica, ili jednostavno u drustvu, cuti, place...I zivi svoj zivot, svaki dan koji prode, ne vraca se.

 

[Debela Berta]

To sam primetila. Nažalost tačno na sedam dana smo imale ispit i morala je da izadje iz kuće. Posvadjala se sa svim i svakim koga je srela usput od konduktera do profesorke. Upravo sam završila razgovor sa njom i neće čak ni kod mene da dodje i sama kaže da ne želi da sreće ljude ni poznate ni nepoznate.
Kad pričamo o njemu to mi je baš frka. Jednom sam tako pomenula neku smešnu situaciju sa njim a ona se rasplakala. Plašim se da šta god spomenem može da shvati i na ovaj i onaj način i da joj bude još gore.

 

[intra]

A šta misliš da potražite pomoć u nekom savjetovalištu?

 

[Debela Berta]

joj i to smo radile ali je bilo užasno. Pošto je student mora da ide na polikliniku a ko je imao iskustva sa njima zna kakvo je stanje.Da bi otišla negde drugde oni moraju da joj daju uput a oni naravno neće. Pritom ne zakazuju nego dodješ i čekaš. Ona je u takvom stanju sedela dva i po sata u čekaonici.
Verovali ili ne tamo joj je psiholoshkinja ili kako se već kaže rekla da je on svesno () izabrao čim je seo na motor. Izašla je posle pola sata i neće više da ide, naravno.

 

[intra]

Vidi možda je neka fora sa šok terapijom, šta da ti kažem i kod nas ne prođe sezona da ne pogine strašno puno motociklista. Možda joj ti malo i otežavaš ako je stalno "pritiskaš" da izađe vani (za posao mislim da je ok) pošto imaš malu bebu možda da je malo zaokupiš da je pripazi dok ti "ne odeš da nešto obaviš" šta ja znam ja bih vjerovatno posegao za alkoholom i sl. Kod nas ima i nekih savjetovališta na volonterskoj osnovi.

 

[parka]

Berta, ne vodi je u studentsku... Nije šok terapija nego su one loši lekari.
I nemoj da se brineš zato što je rasplačeš nekom pričom. To što ona nije u suzama ne znači da je ne boli. Suze leče.

 

[Debela Berta]

To sam ukapirala za studentsku i sama sam imala loša iskustva.
Hvala vam svima, zlatni ste, puno mi znači da mi neko pomogne jer ja stvarno nemam predstavu kako da se postavim.

 

[zlatna koka]

Pomoglo mi je kada mi neko prica o njemu, o nekim davnim dogadjajima, volim da slusam o njemu, da pricam, da se prisecam, sve, samo da ne pominju da ga nema.....i nece ga vise nikada biti.

Upravo ovo sam i ja napisala u svecicinoj temi. Meni i dan danas pomaze kada pricam o ocu. Pricajte o njemu, o svemu i svacemu i neka place. Meni je vise smetalo kad ljudi nisu hteli da pricaju o njemu jer se ja odmah rastuzim ili pocnem da placem, a meni je posle toga uvek bilo za mrvicu lakse. Nemoj da joj bude neprijatno sto prica o njemu misleci da ti je dosadilo to njeno jadikovanje i pricanje iste price po milioniti put. Nemoras da je tesis, samo je slusaj i slobodno je podsecaj na lepe trenutke koje su proveli. Samo tako ce sve to proci malo brze.