Zavisi i sta je luzer, a najgore je kada covek sebe smatra luzerom. Svakom se desi kiks u zivotu, neko ne zavrsi faks, neko ispadne sa budzeta, neko izgubi posao, to su sve ljudski problemi i niko zbog toga nije luzer niti manje vredna osoba.
Sto se deljenja "luzerstva" tice sa drugima mislim da to nije dobro sa svakim. Uzmimo za primer nekog ko ima psihicki problem, u losem je raspolozenju danima, razocaran, patetican skoro.
Zamislimo da upoznamo takvu osobu, koja je uvek mracna, koja ne zeli da se pokrene jer ne vidi zasto. Jednostavno takva osoba odbija ljude u sebe u velikoj meri. Tako i ovo, "ja sam luzer, nisam nista uradio sa svojim zivotom" nekako moze delovati drugima pateticno, a ljudi smo takvi da ne volimo da nam neko mraci i da nas vuce sa sobom na dno. Takve stvari su po mom misljenju za neki uzi krug ljudi, tipa ako je neko razocaran jer nema posla, nema zenu, decu, razveden je, ok je pricati o tome, izneti svoje sumnje, strahove u nekom krugu prijatelja i bliskih ljudi, ali ovako, svakome, ne ide, tj. odbija obicno.
