Хоћете моју тужну причу?

Вероватно је разлог што сам расла сама, гутала сам књиге, дечје одељење у библиотеци ишчитала и прерасла а нису ме пуштали код ,,великих" па сам узимала од пријатеља мојих родитеља шта год да су имали.
Више сам књига заборавила него што нормални људи прочитају.
Онда сам одрасла, одлучила да прочитам бар по једну од сваког нобеловца, када ми се допадне онда прочитам још коју, а од појединих и све. И сад јасно видим да никада нећу успети све да прочитам, бирам оно што је опстало кроз време, ако књиге препоручују особе које ми делују занимљиво.
Не занимају ме корице, ни писмо, ни старост књиге.
Куповала сам по бувљаку по пун ранац књига...већину сам прочитала, неке чекају, некима се враћам као да тражим себе од онда кад сам први пут читала.