Ја ћу да ти објасним :
Колоритност нашег менталитета потиче од васпитања у појединим крајевима
где Срби живе.
У Ужичком крају
када за столом седи цела породица
или породица са гостима ( рецимо слава је или нешто слично )
и прича се,
и најмлађи ( испод 10 година старости !) ако има неки став изнесе га
и нико га не исмева нити ућуткује "док старији причају".
Напротив, бива подржан !
Контра томе у Лици
када у истоветној ситуацији млађи проговори
моментално бива поцењен, ућуткан (" Ћути ти, шта ти знаш "),
и може сматрати да је добро прошао
ако не добије и ћушку !
Као резултат тога имамо Ужичане који су сигурни у себе
и сматрају се "паметњаковићима"
и Личане који себе и друге сматрају за "небитне", "малене" и сл.
и склони су да у старијим годинама "буду у праву" и кад нису !
Одлични примери за то су филмови "Ужичка република"
( онај мали "паметњаковић" у пекари ),
и Кустин филм "Сећаш ли се Доли Бел"
где отац има недодирљиву улогу у породици.
( босански и лички менталитет су истоветни по овом питању )
