U Beograd sam dosao iz jednog manjeg grada u centralnoj Srbiji, gde nisam imao skoro nikakvih problema u odnosima sa devojkama, imao sam i krace i duze veze i imam stvarno lepih iskustava, verovatno iz razloga sto se tamo ljudi uglavnom znaju. Medjutim, prelaskom u Beograd, ja vec vise od godinu dana ne mogu da upoznam neku normalnu devojku i ostvarim normalnu vezu cak i sa devojkama koje nisu rodjene Beogradjanke. Kada upoznam neku devojku u gradu ili preko Facebook-a i kada izadjemo, pricamo o svemu, budem i duhovit i utvrdimo da imamo zajednicka interesovanja., na kraju se i poljubimo a kada ih sutradan nazovem i predlozim im da se opet vidimo, one iznalaze razne izgovore i izbegavaju susret sa mnom. Napominjem da nisam ruzan tip, visok sam preko 180cm, nisam celav i debeo, uredan sam i lepo se oblacim, pametan sam i mogu da pricam o svemu i svacemu i znam da deo toga iskoristim i za zavodjenje. Ipak i pored svega toga, uspeh mi uvek izostane, jer dobijam utisak da treba da budem nesto sto ja nisam, tipa nekog muvatora i zezatora sa dobrom zvakom ,,koji skida zvezde s neba i obecava kule i gradove”. Neke devojke su mi rekle da sam previse ozbiljan i da ne bi imale o cemu sa mnom da pricaju. Pitam se o cemu bi to devojke iz Beograda pricale sa deckom i sta ocekuju od tipova sa kojima su a da im ne bude dosadno. Molim vas pomozite mi jer ne znam vise kako treba da se postavim, dali da budem ono sto jesam i da glumim ono sto prirodno nisam i budem los momak koji ih tera u p…. m……. u startu.
Nemam nameru nikoga da uvredim, time sto sam naveo niske, celave i debele tipove ali cinjenica je da oni, nazalost, nisu na ceni kod riba, osim ako nemaju mnogo kesa.
