Још једна Кафкина приповетка под називом: „Извештај академији“ ослања се на нит повучену у Метаморфози. Док Метаморфоза описује борбу елан витала против материје, слободе против нужности где је циљ достићи слободу упркос свој нужности овога света или циљ ослободити елан витал, доћи до спасења и просветљења у метафизичком смислу. Са друге стране, Извештај академији описује исту ситуацију али лажни пут ка ослобођењу.
Ради се о мајмуну који се преобразио у човека и који описује ту своју трансформацију од хватања у џунгли Африке, затварања у кавез на броду где налази да је изгубио слободу и да мора нешто учинити да до слободе дође.
Временом схвата да до слободе може доћи једино ако се прилагоди људима, ако их опонаша и постане један од њих. Тако почиње са мукотрпним учењем при чему му најтеже пада да опонаша алкохоличара итд. Да би на крају коначно говорио са позиције човека који има свој посао, уред, па чак и кућног љубимца шимпанзу.
Многи су се ломили одгонетајући ову Кафкину приповетку али она је јасна. Она се наставља на Метаморфозу само што сада описује лажни човеков пут ка ослобођењу на коме нема воље, већ само опонашања. Човек заправо невољно опонаша друге стичући своја звања кроз живот све тежећи том „идеалу“ у коме неко постаје „успешан“ у животу.
Али, то је лажан пут. Такав човек мисли да је успео а заправо је далеко од ослобођења.
То је мајмун који глуми човека а и даље је мајмун. Од еволуционе степенице није се удаљио ни за корак.
Дуг је пут од животињског до човечјег а многи мисле да су дошли до краја тог пута, иако нису заправо ни кренули. О томе Кафка говори.
Ради се о мајмуну који се преобразио у човека и који описује ту своју трансформацију од хватања у џунгли Африке, затварања у кавез на броду где налази да је изгубио слободу и да мора нешто учинити да до слободе дође.
Временом схвата да до слободе може доћи једино ако се прилагоди људима, ако их опонаша и постане један од њих. Тако почиње са мукотрпним учењем при чему му најтеже пада да опонаша алкохоличара итд. Да би на крају коначно говорио са позиције човека који има свој посао, уред, па чак и кућног љубимца шимпанзу.
Многи су се ломили одгонетајући ову Кафкину приповетку али она је јасна. Она се наставља на Метаморфозу само што сада описује лажни човеков пут ка ослобођењу на коме нема воље, већ само опонашања. Човек заправо невољно опонаша друге стичући своја звања кроз живот све тежећи том „идеалу“ у коме неко постаје „успешан“ у животу.
Али, то је лажан пут. Такав човек мисли да је успео а заправо је далеко од ослобођења.
То је мајмун који глуми човека а и даље је мајмун. Од еволуционе степенице није се удаљио ни за корак.
Дуг је пут од животињског до човечјег а многи мисле да су дошли до краја тог пута, иако нису заправо ни кренули. О томе Кафка говори.
Poslednja izmena:
