Kafana kod knjiškog moljca

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Usred bela dana, na krovu jedne pravoslavne krstarovske građevine sedi grupica protestanata i prstima jede gov(prelom teksta)eđi gulaš.
Odjednom, najstariji od njih radosno vrisnu i izvadi iz gulaša mesnatu goveđu kost. Pala mu je na pamet fantastična ideja - da kost oglođe kol'ko je oglođe i da zafrljači sve to s krova na ulicu, pa da vidi šta će od toga ispasti.
Drugi iz grupice protestanata, koji je izdaleka ličio na žensko, brzo ukapiravši ideju prvog, dovrši svoju sitnokrupnu porciju goveđeg gulaša, išmrknu nos pa, polizavši prste stade da posmatra radosnog tvorca FI.

Ali pažnja grupice protestanata nije više bila zaokupljena eksperimentom s bačenom koskom. Na krovu gde su sedeli - izdvajali su se vidno stariji tvorac FI i drugi, sitnokrupan, koji je izdaleka ličio na žensko - desio se događaj koji nije mogao ostati neprimećen.
Kućepaziteljka, koju su zbog gracioznog stila pravoslavni ukućani zvali Ketvumen, pričvršćivala je za oluk dugačku motku s izbledelom zastavom,
Protestanti su pitali Ketvumen:
- Šta to znači? - a Ketvumen im radosna odgovorila:
- To znači da je u Krstarovu praznik!

- A kakav to praznik, Kućepaziteljko? - molećivoradoznalim glasićima uglas upitaše protestanti.
- Takav praznik da je naš voljeni maestro napisao novu poemu! - odgovori Ketvumen.
A protestanti postiđeni sopstvenim neznanjem, ispariše u vazduhu.

Poenta:
Ispalo je da je sfera subjektivnosti koja svoj izraz nalazi u KNJIŽEVNOM PUČU,
mnogo nestabilnija, dinamičnija i konfliktnija nego što se moglo naslutiti pre
Frojdovo-Kojatkinovog otkrića krstarovskog libida (ribolovačkolovačkih nagona) koji kad je uskraćen može dovesti
do težih neuroza, psihoza i ostalih sitnokrupnih lomova, a koji se iskazuje na različite
načine i često biva maskiran kao društveno-krstarovski korisna kafanska aktivnost.
 
Poslednja izmena:
Sitnokrupna sede u radnu fotelju i momentalno zaspa sedeći. Zaspa sedeći, a nakon nekoliko sati se probudi ležeći u mrtvačkom sanduku. Sitnokrupna odmah shvati da leži u mrtvačkom sanduku. Jeziv strah obuze Sitnokrupnu. Zamagljenim očima ona pogleda unaokolo, i svuda, gde god da baci pogled, vidi samo cveće:
cveće u korpama, bukete cveća sa trakom, vence od cveća i rasuto cveće.

- Sahranjuju me! - pomisli s užasom Sitnokrupna i odjednom se oseti ponosna što nju, tako beznačajnu naučnu radnicu, jedan Forumaš sahranjuje tako pompezno i bogato, s tolikom količinom cveća.

Cveće zla
Obožavam te

Obožavam te kao nebo noću,
O posudo tuge, tu tvoju mirnoću


Ljubim te sve više što mi bežiš dalje
Čak i kada mislim da te tama šalje


Da bi ironično razmak povećala
Što ga je do neba već priroda dala.


U divljem naletu nasrćem i skačem
I k’o crv lešinu ne bih dao jačem!


I meni je mila u očaju slepom,
Čak i ta hladnoća što te čini lepom.

Bodler
 
Da ne otvaram novu temu, ova je verovatno najposećenija. Zna li ko kako funkcionišu autorska prava za stara izdanja? Recimo, ako imam knjigu koja je izdata 1938. ili 1978, da li je dozvoljeno distribuirati kopiju? Trajanje autorskih prava je vremenski ograničeno, ne znam samo koliko bi to moglo da traje. Ogroman deo izdanja iz zlatnog doba knjige kod nas verovatno nikad više neće biti štampan, ne znam koga zakon efektivno zaista štiti za takva izdanja (na primer, "Žerminal", Prosveta, 1939). Zna li ko šta o ovome?
 
Verbal_Kint:
Da ne otvaram novu temu, ova je verovatno najposećenija. Zna li ko kako funkcionišu autorska prava za stara izdanja? Recimo, ako imam knjigu koja je izdata 1938. ili 1978, da li je dozvoljeno distribuirati kopiju? Trajanje autorskih prava je vremenski ograničeno, ne znam samo koliko bi to moglo da traje. Ogroman deo izdanja iz zlatnog doba knjige kod nas verovatno nikad više neće biti štampan, ne znam koga zakon efektivno zaista štiti za takva izdanja (na primer, "Žerminal", Prosveta, 1939). Zna li ko šta o ovome?
Kliknite za proširenje...

Koliko znam, 70 godina poslije smrti autora njegova djela postaju javna svojina, znači da ih je dozvoljeno objavljivati bez plaćanja naknade nasljednicima ili drugima vlasnicima prava. Ko je sve do tada knjigu objavljivao, nije važno. Ne znam detalje, ali može taj zakon (o autorskim i srodnim pravima) da se izgugla.
Nisam sasvim siguran, ali mislim da se i prevodilac tretira kao autor. Zato neki naši izdavači kad objavljuju ovu kiosk klasiku obično izmisle ime prevodioca (ili ga uopšte ne potpišu), a zapravo prepišu neki prevod od ranije.
 
U međuvremenu pročitah zakon o autorskim pravima. 70 godina od smrti autora ili koautora (prevodilac je takođe autor) ili 70 godina od posthumnog prvog izdavanja dela koje nije ranije objavljivano ili čiji autor nije poznat

- - - - - - - - - -

quentin:
Zato neki naši izdavači kad objavljuju ovu kiosk klasiku obično izmisle ime prevodioca (ili ga uopšte ne potpišu), a zapravo prepišu neki prevod od ranije.
Kliknite za proširenje...

Streljati. Pritom me više nervira narušavanje moralnog, no autorskog prava. To što praunuk neće dobiti neku kintu i nije neka šteta.
 
bas je zivahno sada u knjizevnoj kafani odkada ne pisu nepozeljni :lol:
skoro, pa ko klub knjizevnika :malav:
uzgred, kad smo kod istog, zasto svi hvalospevisu hranu i ambijent tamo? meni je hrana u najbolje slucaju prosecna, a ambijent mi se bas ne da da "osetim"
ili mozda naidjem uvek kad je mrtvacko vece, sta li
 
krasuljak:
A ja mislila da pravi boemi (kako doživljavam književnike) sede u pravim kafanama, ne u virtuelnim...:malav:
Kliknite za proširenje...

Tamo se napiju, pa odu kući da pišu. Neverovatno je koliko se u alkoholnoj izmaglici krije ideja i motivisanosti da se ista napiše; veliki procenat tih ideja se ujutro zaboravi, ako se ne počne odmah pisati, a često se ne može zarad lelujanja tastature. Drugo, pijanom svašta nešto odvlači pažnju, pa ode ideja i motivisanost u duboke ponore obliviona :)
 
Džek svih zanata:
Tamo se napiju, pa odu kući da pišu. Neverovatno je koliko se u alkoholnoj izmaglici krije ideja i motivisanosti da se ista napiše; veliki procenat tih ideja se ujutro zaboravi, ako se ne počne odmah pisati, a često se ne može zarad lelujanja tastature. Drugo, pijanom svašta nešto odvlači pažnju, pa ode ideja i motivisanost u duboke ponore obliviona :)
Kliknite za proširenje...

Bila sam pripita dva puta u životu, i mrzim stanje pijanstva
Koliko se sećam, tada sam bila sposobna samo da pevam i kikoćem se. :zblesav:
 
QkzJavg.png
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top