- Poruka
- 11.257
Kafana "Kod hakera"
- Začetnik teme markotesla
- Datum pokretanja
- Poruka
- 25.130
sunchaya
Buduća legenda
- Poruka
- 41.360
sunchaya
Buduća legenda
- Poruka
- 41.360
Ordinary Player
Iskusan
- Poruka
- 6.040
samo jos kada bih znao kada je to vreme pocelo,od velikog praska ,Adamove jabuke,rodjenja Hrista.....da ne obrisem neki vazan dogadjaj
- Poruka
- 11.257
Hakeri iz Bosne i Hercegovine koji žive u SAD hakirali su stranicu Stanford univerziteta, u saveznoj državi Kalifornija.
Članovi grupe BHG (Bosnian Hackers Group), kako sebe nazivaju, na stranicu pomenutog univerziteta postavili grb Republike Bosne i Hercegovine,
te kao muzičku podlogu izabrali poznatu sevdalinku "Mujo kuje konja po mjesecu".
Članovi BHC-a nisu sa servera obrisali ništa nego su se na ovaj način samo "našalili".
http://www.stanford.edu/dept/asianlang/cgi-bin/
Članovi grupe BHG (Bosnian Hackers Group), kako sebe nazivaju, na stranicu pomenutog univerziteta postavili grb Republike Bosne i Hercegovine,
te kao muzičku podlogu izabrali poznatu sevdalinku "Mujo kuje konja po mjesecu".
Članovi BHC-a nisu sa servera obrisali ništa nego su se na ovaj način samo "našalili".
http://www.stanford.edu/dept/asianlang/cgi-bin/
sunchaya
Buduća legenda
- Poruka
- 41.360
sunchaya
Buduća legenda
- Poruka
- 41.360
sunchaya
Buduća legenda
- Poruka
- 41.360
sunchaya
Buduća legenda
- Poruka
- 41.360
Prvi web site proslavio 21. rođendan
Pre 21 godine, 6. avgusta 1991, izumitelj World Wide Weba, Tim Berners-Li je objavio prvi web site na svetu iz Cernove laboratorije u švajcarskim Alpima.
Kompjuter Tima Berners-Lija sa koga je pokrenuta prva www adresa (coolcaesar/Wikimedia Commons)
Ta stranica je i danas vidljiva ovde.
Prvobitno smeštena na URL adresi http://info.cern.ch/hypertext/WWW/TheProject.html, bila je često ažurirana nakon lansiranja, pa slike prvih verzija nisu sačuvane.
Međutim, kopija iz 1992. je tu i još uvek dočekuje posetioce.
Prilično štura stranica objašnjava šta je to WWW i kako sami možete da kreirate svoj web site.
Berners-Li je radio u CERN-u kada je osmislio svetsku kompjutersku mrežu za razmenu informacija, a prvi web site je kreiran na NeXT kompjuteru, čiji je tvorac bio Stiv Džobs.
Prve dve godine stranicu su posećivali uglavnom kolege naučnici iz CERN-a a tek sa pokretanjem Mosaic web browsera 1993. internet je krenuo u ekspanziju.
Pre 21 godine, 6. avgusta 1991, izumitelj World Wide Weba, Tim Berners-Li je objavio prvi web site na svetu iz Cernove laboratorije u švajcarskim Alpima.
Kompjuter Tima Berners-Lija sa koga je pokrenuta prva www adresa (coolcaesar/Wikimedia Commons)
Ta stranica je i danas vidljiva ovde.
Prvobitno smeštena na URL adresi http://info.cern.ch/hypertext/WWW/TheProject.html, bila je često ažurirana nakon lansiranja, pa slike prvih verzija nisu sačuvane.
Međutim, kopija iz 1992. je tu i još uvek dočekuje posetioce.
Prilično štura stranica objašnjava šta je to WWW i kako sami možete da kreirate svoj web site.
Berners-Li je radio u CERN-u kada je osmislio svetsku kompjutersku mrežu za razmenu informacija, a prvi web site je kreiran na NeXT kompjuteru, čiji je tvorac bio Stiv Džobs.
Prve dve godine stranicu su posećivali uglavnom kolege naučnici iz CERN-a a tek sa pokretanjem Mosaic web browsera 1993. internet je krenuo u ekspanziju.
- Poruka
- 11.257
"Anonymous" zbog obaranja "Demonoida" pokrenuo napade...
Hakerska organizacija "Anonymous" napala je nekoliko internet stranica ukrajinskih vlasti jer su nešto ranije ugasile jednu od najčuvenijih stranica sa piratskim sadržajima od filmova do digitalnih izdanja knjiga "Demonoid".
"Anonymous" je najavio planove za napade "odgovornih za prekid u radu `Demonoida`". Na internet stranici "YouTube" objavljen je i snimak u kojem se navodi da je počela operacija "Demonoid".
List "Kiev post" potvrdio je da su internet stranice ukrajinskog Udruženja za borbu protiv piraterije, Agencije za zaštitu prava i povezanih prava te nacionalne televizije i Savjeta ukrajinskih radio emitera bile jedno vrijeme nedostupne.
Ukrajinski internet provajder "Kolo-kol" ugasio je stranicu "Demonoid" nakon što su ga kontaktirale vlasti.
SAD su prethodno navodile da je "Demonoid" jedna od najposjećenijih internet stranica sa piratskim sadržajima.
Međutim, brojni posjetioci te stranice sada su izrazili zabrinutost da bi njihove aktivnosti mogle biti dostupne vlastima.
Internet stranica nedostupna je od prošle sedmice, ali je vijest o umiješanosti vlasti pojavila se početkom sedmice u članku objavljenom u ukrajinskom dnevniku "Komersant".
List navodi da su istražioci posjetili kancelarije "Kolo-kola", kopirali podatke sa servera i zapečatile neke dijelove opreme.
"Kolo-kol" je potvrdio da su primili "nekoliko zahtjeva" vlasti ali ističe da je "odluka o prekidu ugovora sa `Demonoidom` donijeta bez učešća Ministarstva".
List je naveo i da su pripadnici ukrajinskog Odjeljenja za ekonomske prekršaje djelovali nakon što ih je kontaktirao Interpol.
"Interpol" je britanskom BBC-ju saopštio da su prenijeli zahtjev meksičkih vlasti koje su sprovodile svoju krivičnu istragu.
"Demonoid" je jedan od prvih na svijetu takozvanih torent trakera.
Stranica je osnovana 2003. godine, prije popularnih "Bittorenta", Pirate Beya" i "rutraker.org".
Hakerska organizacija "Anonymous" napala je nekoliko internet stranica ukrajinskih vlasti jer su nešto ranije ugasile jednu od najčuvenijih stranica sa piratskim sadržajima od filmova do digitalnih izdanja knjiga "Demonoid".
"Anonymous" je najavio planove za napade "odgovornih za prekid u radu `Demonoida`". Na internet stranici "YouTube" objavljen je i snimak u kojem se navodi da je počela operacija "Demonoid".
List "Kiev post" potvrdio je da su internet stranice ukrajinskog Udruženja za borbu protiv piraterije, Agencije za zaštitu prava i povezanih prava te nacionalne televizije i Savjeta ukrajinskih radio emitera bile jedno vrijeme nedostupne.
Ukrajinski internet provajder "Kolo-kol" ugasio je stranicu "Demonoid" nakon što su ga kontaktirale vlasti.
SAD su prethodno navodile da je "Demonoid" jedna od najposjećenijih internet stranica sa piratskim sadržajima.
Međutim, brojni posjetioci te stranice sada su izrazili zabrinutost da bi njihove aktivnosti mogle biti dostupne vlastima.
Internet stranica nedostupna je od prošle sedmice, ali je vijest o umiješanosti vlasti pojavila se početkom sedmice u članku objavljenom u ukrajinskom dnevniku "Komersant".
List navodi da su istražioci posjetili kancelarije "Kolo-kola", kopirali podatke sa servera i zapečatile neke dijelove opreme.
"Kolo-kol" je potvrdio da su primili "nekoliko zahtjeva" vlasti ali ističe da je "odluka o prekidu ugovora sa `Demonoidom` donijeta bez učešća Ministarstva".
List je naveo i da su pripadnici ukrajinskog Odjeljenja za ekonomske prekršaje djelovali nakon što ih je kontaktirao Interpol.
"Interpol" je britanskom BBC-ju saopštio da su prenijeli zahtjev meksičkih vlasti koje su sprovodile svoju krivičnu istragu.
"Demonoid" je jedan od prvih na svijetu takozvanih torent trakera.
Stranica je osnovana 2003. godine, prije popularnih "Bittorenta", Pirate Beya" i "rutraker.org".
sunchaya
Buduća legenda
- Poruka
- 41.360
četvrtak 9.08.2012
Google kažnjen sa 22,5 miliona dolara
Izvor: Beta
Google će platiti rekordnu kaznu od 22,5 miliona dolara zbog narušavanja privatnost korisnika tajnim praćenjem njihovih aktivnosti na internetu.
Zbog praćenja onlajn aktivnosti miliona korisnika koji koriste Appleov browser Safari, Federalna trgovinska komisija SAD danas je odredila najveću kaznu koju je ikad nametnula nekoj firmi za kršenje sporazuma.
U pogodbi u ranijem slučaju, Google je ušao u 20-godišnji sporazum sa Komisijom, kojim se između ostalog obavezao da ne dovodi korisnike u
zabludu u vezi s njihovom privatnošću na internetu.
Komisija je otvorila istragu pre šest meseci, posle otkrića istraživaca na Univerzitetu Stanford da je Google poništio Safarijeve sigurnosne mere koje sprečavaju da neko sa strane bez dozvole prati "surfovanje" po internetu.
Zaobilaženje Appleovih sigurnosnih mera u suprotnosti je s izjavom na Googleovom sajtu za pomoć korisnicima, gde se korisnici Safarija
uveravaju da ne moraju da preduzimaju dodatne mere da Google ne bi pratio njihove aktivnosti na internetu.
Ovo neslaganje između Googleovih reči i dela bilo je u žiži istrage Federalne trgovinske komisije.
Google je poništio ovu izmenu Safarija čim je zloupotreba prijavljena.
Kompanija nije priznala nikakav prekršaj u ovom slučaju.
Google kažnjen sa 22,5 miliona dolara
Izvor: Beta
Google će platiti rekordnu kaznu od 22,5 miliona dolara zbog narušavanja privatnost korisnika tajnim praćenjem njihovih aktivnosti na internetu.
Zbog praćenja onlajn aktivnosti miliona korisnika koji koriste Appleov browser Safari, Federalna trgovinska komisija SAD danas je odredila najveću kaznu koju je ikad nametnula nekoj firmi za kršenje sporazuma.
U pogodbi u ranijem slučaju, Google je ušao u 20-godišnji sporazum sa Komisijom, kojim se između ostalog obavezao da ne dovodi korisnike u
zabludu u vezi s njihovom privatnošću na internetu.
Komisija je otvorila istragu pre šest meseci, posle otkrića istraživaca na Univerzitetu Stanford da je Google poništio Safarijeve sigurnosne mere koje sprečavaju da neko sa strane bez dozvole prati "surfovanje" po internetu.
Zaobilaženje Appleovih sigurnosnih mera u suprotnosti je s izjavom na Googleovom sajtu za pomoć korisnicima, gde se korisnici Safarija
uveravaju da ne moraju da preduzimaju dodatne mere da Google ne bi pratio njihove aktivnosti na internetu.
Ovo neslaganje između Googleovih reči i dela bilo je u žiži istrage Federalne trgovinske komisije.
Google je poništio ovu izmenu Safarija čim je zloupotreba prijavljena.
Kompanija nije priznala nikakav prekršaj u ovom slučaju.
sunchaya
Buduća legenda
- Poruka
- 41.360
Doktore...
Imam jedan predlog
Da na početnoj strani pdf-a Sigurnost i zaštita napišeš VEEEEELIKIM slovima
PRE NEGO ŠTO POSTAVITE TEMU, INSTAIRAJTE http://download.cnet.com/Malwarebyt...10804572&spi=c91e30dbbf9b7cb1e2d5dd63e4ac8496
I SKENIRAJTE RAČUNAR
Imam jedan predlog
Da na početnoj strani pdf-a Sigurnost i zaštita napišeš VEEEEELIKIM slovima
PRE NEGO ŠTO POSTAVITE TEMU, INSTAIRAJTE http://download.cnet.com/Malwarebyt...10804572&spi=c91e30dbbf9b7cb1e2d5dd63e4ac8496
I SKENIRAJTE RAČUNAR
Poslednja izmena:
Agni.l33t
Zainteresovan član
- Poruka
- 451
Papa Smurf
Elita
- Poruka
- 17.385
- Poruka
- 11.257
Samsung I9300 - Galaxy S III jednako je važan za Android svijet koliko i za kompaniju Samsung.
Njegov je prethodnik veoma uspješan kada je riječ o prodaji, a ono što mnoge zanima je to da li će novi Samsungov flagship moći nastaviti istim putem uspjeha.
Sa Galaxyjem S III se čini da je sva najnovija i najnaprednija tehnologija mobilnog svijeta smještena na jednom mjestu, u samo jednom uređaju.
To je uglavnom zbog njegovog procesora sa četiri jezgra i HD ekrana, no S III ima i mnogo više za ponuditi.
Njegov je prethodnik veoma uspješan kada je riječ o prodaji, a ono što mnoge zanima je to da li će novi Samsungov flagship moći nastaviti istim putem uspjeha.
Sa Galaxyjem S III se čini da je sva najnovija i najnaprednija tehnologija mobilnog svijeta smještena na jednom mjestu, u samo jednom uređaju.
To je uglavnom zbog njegovog procesora sa četiri jezgra i HD ekrana, no S III ima i mnogo više za ponuditi.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 11.257
U Švedskoj počela prodaja nevidljive kacige za bicikliste...
Švedska kompanija Hovding je počela prodavati svoju zaštitnu kacigu za bicikliste. To je u suštini okovratnik koji se brzo pretvara u zračni jastuk u trenutku nesreće.
Kaciga koristi akcelometre i giroskope koje napaja baterija, a koji otkrivaju različite vrste nasilnih pokreta koji se događaju za vrijeme nesreće.
Nakon toga se helij upumpava u najlonski zračni jastuk, čime se stvara jedna vrsta zaštitne kapuljače koja štiti glavu.
Anna Haupt i Terese Aistinat su razvile ovu ideju tokom rada na njihovoj master tezi na švedskom Univerzitetu Lund.
Ovaj projekat su rezvijale sedam godina i za njega prikupile 10 miliona dolara. Kaciga Hovding se prodaje po cijeni od 597 dolara.
Eksperiment možete pogledati u priloženom videu.
Švedska kompanija Hovding je počela prodavati svoju zaštitnu kacigu za bicikliste. To je u suštini okovratnik koji se brzo pretvara u zračni jastuk u trenutku nesreće.
Kaciga koristi akcelometre i giroskope koje napaja baterija, a koji otkrivaju različite vrste nasilnih pokreta koji se događaju za vrijeme nesreće.
Nakon toga se helij upumpava u najlonski zračni jastuk, čime se stvara jedna vrsta zaštitne kapuljače koja štiti glavu.
Anna Haupt i Terese Aistinat su razvile ovu ideju tokom rada na njihovoj master tezi na švedskom Univerzitetu Lund.
Ovaj projekat su rezvijale sedam godina i za njega prikupile 10 miliona dolara. Kaciga Hovding se prodaje po cijeni od 597 dolara.
Eksperiment možete pogledati u priloženom videu.
Papa Smurf
Elita
- Poruka
- 17.385
Papa Smurf
Elita
- Poruka
- 17.385
Papa Smurf
Elita
- Poruka
- 17.385
sunchaya
Buduća legenda
- Poruka
- 41.360
Papa Smurf
Elita
- Poruka
- 17.385
Аристократа
Poznat
- Poruka
- 7.101
Ок, не знам где да питам, па ми ово делује као место где могу.
Овако, занима ме да ли постоји нека могућност да се преко facebook-a уђе на нечији history? Рецимо сад ја имам нечију шифру и маил коју ми је та особа дала и рецимо желео бих да уђем у његову историју шта је радио на интернету како бих нешто проверио. Можда је глупо питање, ал ме чисто занима, а и питам из своје безедности ако ми неко сутра хакује фејсбуку.
Овако, занима ме да ли постоји нека могућност да се преко facebook-a уђе на нечији history? Рецимо сад ја имам нечију шифру и маил коју ми је та особа дала и рецимо желео бих да уђем у његову историју шта је радио на интернету како бих нешто проверио. Можда је глупо питање, ал ме чисто занима, а и питам из своје безедности ако ми неко сутра хакује фејсбуку.
gost 287618
Zainteresovan član
- Poruka
- 218
Prilikom otvaranja novog gmail naloga...
- Poruka
- 11.257
Ako imaš šifru za fb i email onda samo tu historiju i možeš pogledati...
