Kafić Кафана код два бела голуба

  • Začetnik teme Začetnik teme acabg
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
1000035012.jpg
 
Замисли идеш тако са слушалицама закачите човек теби испадне једна и после идеш као тајни агент
Руски шпијун
Организација блокадера.
Финансијер.
...чек да погледам Информер
 
ovo se ne odnosi na reefera-svilenoga
stoga , nek izbegava da procita tekst
jer bo ima da place i place i jos ce i u gace..

Od Tanjug forever :
Ne diraj generaciju rođenu od 1945. do 1965.
Ozbiljno. To nije samo razdoblje — to je posebna vrsta preživljavanja.
Do pete godine već su znali čitati majčino raspoloženje po zvuku lonca na šporetu.
Sa sedam su imali ključ oko vrata i jasnu poruku:
"Ručak je u frižideru, podgrej ga."
Sa 9. su znali napraviti doručak bez recepta, a s 10 su bežali od nečijeg psa s kantom na glavi i kolenima koja su svedočila o ratovima po livadama.
Cele dane provodili su napolju.
Bez mobilnog. Bez Wi-Fi-ja. Bez nadzora.
Zamena za to? Livade, potoci, bare i povratak kući u mraku s kolenima koja su izgledala kao karta bojišta.
I preživeli su.
Kolena su se lečila listom kupusa, a kad bi bolelo, čulo se:
"Nije puklo — ne boli."
Jeli su hleb, mast i alevu papriku, pili vodu iz creva za zalivanje, s tolikim brojem mikroba da bi i današnji probiotici kapitulirali.
Alergije? Nepoznat pojam.
Znali su barem petnaest načina kako da skinu mrlje od trave, krvi, ulja, močvare i mastila — jer se kući moralo doći "čist".
To nije sve.
Prošli su kroz sve faze tehnološke tranzicije:
– tranzistorski radio,
– crno-beli televizor,
– VHS videorekordere,
– kasete, Walkmane,
– CD-ove i diskete, danas imaju hiljade pesama na dlanu — i svejedno im fali šum stare kasete.
Kad su dobili vozačku, putovali su celom državom — bez hotela, klime i GPS-a.
Samo karta u kaseti kola, sendvič od jaja u gepeku i osmeh na licu.
Bez Google Translatea. Bez rominga. Bez filtera.
S instinktom i zdravim razumom.
To je poslednja generacija koja pamti svet bez interneta.
Bez stalne komunikacije. Bez punjača.
Znaju razliku između čekanja u redu i instantnog klika.
Imali su sveske s receptima, a ne aplikacije.
Rođendani su se slavili skromno — ili se zaboravlalo na njih.
To su ljudi koji:
– sve popravljaju izolir-trakom, ekserom, glinicom i šrafcigerom,
– imali su jedan TV kanal — i nije im bilo dosadno,
– znali su da “prelistaj” nije pokret prsta, nego okretanje telefonskog imenika,
– i verovali: ako se ne javiš na telefon — znači da si živ, pa ćeš se javiti kad stigneš.
Oni imaju imunitet iz doba nestašica, reflekse sa uluce i strpljenje odgojeno čekanjem u redu za mleko i hleb. To su posljednje prave nindže.
Spremni na sve.
Ne diraj tu generaciju.
Videla je više, preživela dublje, osećala jače.
I možda još uvek u džepu nose peppermint bombone starije od tvojih diploma.
Preživeli su detinjstvo bez autosedišta, bez kaciga i bez kreme za sunčanje.
U školu su išli bez laptopa.
Mladost su proživeli bez skrolanja i selfija.
Bez aplikacija za smirenje — jer su imali karakter.
I ne traže odgovore na Googleu.
Jer nose znanje u sebi.
I uprkos svemu — imaju više stvarnih uspomena nego ti digitalnih slika u oblaku.
Zato kad pogledaš nekoga ko je rođen između 1945. i 1965., ne vidiš samo godine.
Vidiš školu života bez premca.
Generaciju koja nije imala sve — ali je znala ceniti svaku sitnicu.
I zato još uvek stoji čvrsto, dok mnogi drugi tek traže tlo pod nogama. 🍀❤️
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top