Od svih osobina koju imam ili nemam, to je jedina za koju sam najzahvalnija na tom Bozijem daru sto mi dade: INAT do zadnjeg molekula, do poslednje peruske na trtici, do poslednjeg eritrocita, na granici ludosti. Inat u svhu prezivljavanja i opstanka. Inat za zivot , U inat...zivot...Iz inata ludost i snaga i hrabrost i rushenje zidova, lichnih okova, nametnutih prepreka. Imam utisak da sam se saplela i od pupchanu vrpcu kad sam se radjala i da sam u inat toj nekoj cvornatoj kanapchini shto me cimala i vezala i izashla napolje na svetlo da vidim ko je i shta je i shto mi staje na put bez potrebe. A da ne govorim o preprekama kroz zivot. Da nije gospodina inata , ne bih znala da mogu, ne bih ni probala. Ne bih mogla nishta. Mozak mi je jako prost i jednostavan sa nekoliko komandi koje momentalno izvlace iz letargije i navlache jurishni oklop za borbu sa vetrenjachama. Brzinom transformersa, menja se sve u sekundi...percepcija situacije...u inat zivim...nemam osecaj da treba, da neshto vredi, da mi je neshto potrebno, da mora , zao mi je shto mi fali blazeni osecaj zelje za nekim ,,pobedama " radi sopstvene sujete ili kvazivaznosti. Da nije gospodina inata , najradije bih bila Ferdinand koji sedi ispod drveta i mirishe cvece...ali moje cvece bi pochupali Divljaci samo da se nasmeju, te ne bih imala shanse ni da ga prismrdim. ...Te jednostavne komande mogu biti :
1. da je neko dovoljno dobar, te cu biti na njegovoj strani sve da i komadi Planete pochnu da otpadaju , a da ne govorim o ljudima
2. da me neko dovoljno izazove , uvrijedi, ponizi, potcijeni ili bez razloga , ikakvog razloga umesto da se skloni usporava mi putanju i onemogucava napredak , da me natera da odustanem ili poverujem da ne mogu...
3. ako fale pomenuti faktori mogu i sebe da smestim u situacije da propadam do blata, strpljivo da se punim i chekam da se nakupi kumulativna energija dok mi se zichice ne uheftaju u glavi da padne roletna pred ochi ,,A SAD JE DOSTA " , ni ja ne znam tad shta sve mogu , jer tad gospodin inat machem probada azdaje -strahove , karakondzulu -neveru, zaslepljuje veshticu - zebnju od poraza, zaslepljuje visinu i chvrstinu prepreka i dopushta volji da rashiri krila slobodno...a zna se da volja zna da pomera planine...da me umota i zashtiti od loshih energija...i ne dozvoli da propadnem...
To je moj najdrazi , moj najmiliji inat, kojeg ne bih menjala ni za shta na svetu.
A one sitne inatice ko koga zove, u inat necu sto mi neko kaze, to su smejurije , koje ne bih ni stavljala u folder ovog primarnog , nasushnog inata za prezivljavanje. To su za mene izvitoperene iverke - inatici , kvaziinatici i budalashtine.
...ni riba, ni devica..
