Kada ste počeli da gledate filmove?

[goxy]

I ovo je obeležilo moje detinjstvo...
Nezaboravna špica i muzika...Kao i priče...

 

[gost 243178]

Sad sam setila kako sam se izbezumila kada sam videla Excalibur - film je iz '81, znači imala sam 10-12 godina



Sva ona zelena boja, Merlin, oklopi, strahovita muzika - ludilo! Ja sam u stvari godinama bolovala od tog filma. Čista magija. Više ga ni ne gledam, za svaki slučaj.

 

[cole1]

interesovanje za filmove sam dobio kao jako mlad mislim da sam imao 9 godina sa tatom naravno svako drugo vece od 9 ili 8 smo gledali fimove tad su bili popularni video rekorderi cesto smo stavili da nam se snjima neki film koji se pustao oko 4 ujutru pa ga sledece vecu gledamo oko 9 najveci utisak su na mene ostavljali horor filmovi naj poznatiji je bio noc vestica sad retko gledam horor filmove sad me najvise zanimaju triler filmovi eto toliko od mene

 

[Lucky girl]

Vidim ovde su vecinu navukli ocevi na gledanje filmova i sa mnom je slucaj isti takav da mi nije bilo tate ne bih zavolela horore,trilere,akcije,sve ostalo sam vremenom....isto smo non stop preko video-rekordera snimali filmove,pa ih gledali vecinski petkom i subotom uvece...Obozavala sam Svarcenegera i nije bio nijedan njegov film koji sam propustila,neki sam cak gledala i po 10ak puta zbog njega Tako da mogu reci da sam vec sa nekih 5-6 pocela da gledam filmove,a onako da im se ozbiljno posvetim i da postanem bas filmofil je pocelo sa nekih 16-17....Samo tada nazalost nisam mogla da ih gledam ( odnosno skidam ) u toj meri kao poslednjih godina,zbog Dial up-a Inace sam obozavala kao klinka film the poltergeist i tada sam ga makar 5-6 puta gledala,ali se secam da sam posle uvek imala traume

 

[codger]

Hair je prvi film kojeg se secam iz najranijeg detinjstva negde u 6-toj godini.Tih godina izbor filmova je bio mali King Kong,Tarzan,Robin Hood,more kaubojskih i partizanskih filmova iz ponude domace televizije.Nesto zanimljivo u tom uzrastu me nije interesovalo bilo je dosta dobrih serija Den vita stenen,Worzel Gummidge i dr.

 

[Exaybachay]

film mog detinjstva... preveden kod nas kao Velika Avantura -

ko god da je gledao ovaj film, nije ga zaboravio... one nase partizanske... Eskadrile, qrtzi palci... sve je isparilo... ali ovo ostaje....

 

[Aquamarin17]

Da i ja nesto napisem, i probam se sjetiti detalja iz djetinjstva vezano za filmove.. U najranijem djetinjstvu gledao sam sa ukucanima uglavnom filmove sa ratnom tematikom domace produkcije.. Partizanska eskadrila, Igmanski mars, Valter brani Sarajevo, Desant na Drvar, Orlovi rano lete. Prvi film u bioskopu "25.Maj" u Podgorici, odgledao sam sa starijom sestrom - Hajde da se volimo, 1987. Nesto kasnije, u doba kada su bile popularne videoteke i iznajmljivanje video-plejera, sa starijim bratom i njegovim drustvom smo gledali Most na rijeci Kvaj.. i cuveni zvizduk iz tog filma.. Oni su bili pristalice borilackih, U zmajevom gnijezdu, Na zmajevom Putu, Najbolji medju najboljima.. sto mene nije mnogo zanimalo ali sam ih uredno odgledao. Posteri filma Top Gun su prekrili sve zidove jedne sobe i naravno film ponavljan 100 puta. U periodu od 1993. do 1996. cesto sam samostalno gledao filmove, u novogodisnjoj noci 1993. emitovan je film TRKAC, arnold svarceneger.. zatim dodje ona sa jedne strane glupa Palma, ali zbog reemitovanja filmova na teritoriji Crne Gore, bila je odlicna za nas filmofile ili nas filmofile juniore tada. Londonski most, jako napet horor.. za jednog 11-godisnjaka. Olaksanje je dolazilo sa Sam u kuci 1. i 2. dio, Policijska akademija, Zauvijek mlad. Serija Beverli Hills, Brendon i Brenda mi nisu bili zanimljivi koliko mrsava plavusica, Keli Tejlor (Jennie Garth), koja je odigrala zapazenu ulogu u razvoju moje sexualnosti Neizostavni Mad Max i Pomahnitali voz. Zatim opet bioskop "Kultura" kojeg takodje nema vise, domaci film Podzemlje, neka kasna projekcija 22:30h.. Sjutradan film Sudija Dred.. Takodje, iz novogodisnje kolekcije Smrtonosno oruzje i Povratak u buducnost, E.T. Onda sticajem okolnosti par godina oskudnog fimskog zivota, izuzetak su bioskopske projekcija Titanika, i one dvije sestre blizanke pjegave.. narandzaste.. film se zove Klopka za roditelje. Nekako su uletjeli i Ljudi u crnom, Nemoguca misija, Dan nezavisnosti, Armagedon. Pocetkom novog milenijuma i sa mojim punoljetstvom dosli su malo drugaciji zanrovi.. Magnolija i Sirom zatvorenih ociju. I dolazi 2003. i film Regrut, (Al Pacino i Kolin Farel), koji je pomogao da pronadjem "svoj zanr" i da definisem svoj filmski ukus. Nakon njega redjali su se, obratite paznju - Bornova trilogija, good shepherd, the departed, the breach, munich, syriana, spy game, the saint, shooter, the sentinel, first target, the body of lies, vantage point, duplicity, salt, game of death, echelon conspiracy, the ghost writter, the law abiding citizen, hanna, the debt, the mechanic, killer elite, tinker tailor soldier spy.. Ovo je isjecak najboljih spijunskih filmova.. Zasto bas taj zanr, zato sto je u sustini vaznije ono sto se desava iza scene, i cuvena recenica iz Regruta, "nothing is what it seems" (nista nije kao sto izgleda). Osim toga, filmovi koji su ostavili dubok trag su V for Vendeta, Fatalna zena, Matrix, SAW..

 

[Nora Barnacle]

Prvi film koga se sećam je Annie (1982).

U to vreme, sredinom osamdesetih, obavezni deo programa su bili ti dečji filmovi i mjuziklići. U stvari, ne znam da li su bili samo filmovi za decu, jer se iz tog vremena sećam i Breakfast at Tiffany's i nekih italijanskih filmova (kad sam ih kasnije gledala, delovali su mi poznato, ali nikad nisam uspela da saznam šta sam gledala).
Prvi koji sam gledala u bioskopu (u prvom osnovne, neko grupno ne znam šta) je Rambo III Ni dan danji nisam u stanju da gledam akcije i za to krivim one koji su osmislili takav program za decu

Jedno vreme sam služila kao izgovor svojoj tetki da izađe sa dečkom i baš puno puta sam išla u bioskop...dok je nisam odrukala da često gledam iste filmove i to sama.

Posle toga je bio Art, Studio B, pa i Politika. U međuvremenu sam saznala i za Kinoteku (ali nikako ne mogu da se setim šta sam, kad i s kim prvo gledala tamo, ali se sećam šta sam i s kim gledala drugi put - jer mi je film bio manje važan od ostalog), Fest (na kome sam prvi put gledala Linča, Eraserhead) i tako to...ko i svi iz te generacije.

 

[bezibre!]

nije da se baš smatram filmofilom, no
od kad sam uveo internet
recimo od 2004-5 (II godina)
ono u smislu kolekcija i praćenja noviteta
na vhs/dvd ako sam odgledao 10 filmova
i ono na TV sporadično
razvoja nema

 

[jelkica7]

Ne mogu izdvojiti neki određeni trenutak, bilo kakvo upečatljivo iskustvo koje me je uvuklo u svet filma. Verovatno sam u bioskop prvi put otišla sa bakom, kao devojčica od pet, šest godina. U svakom slučaju tog odlaska se dosta dobro sećam. Bio je poseban zbog toga što smo nakon prve projekcije krišom ostale u sali i odgledale film i po drugi put. Gledale smo "Hajdi", jednom kao baka i unuka, a odmah zatim i kao okoreli kriminalci. Samog filma se danas uopšte ne sećam. Ne bih mogla da se zakunem ni da li je bio igrani ili animirani. A to dosta govori o nepouzdanosti mojih sećanja. No, i pre i nakon te "Hajdi" sasvim sigurno sam gledala druge filmove. Dečije, ali i ozbiljne filmove barabar sa njima. Mislim da je moja jedina bioskopska avantura u svet odraslih bila "Moja Afrika", koju sam odgledala sa mamom. Film mi je bio suviše dugačak, imala sam oko šest ili sedam godina, htela sam da se iskobeljam iz bioskopa, i još uvek nisam postala filmofil. Iako trtljam o bioskopima, ja sam, zapravo, u mnogo većoj meri dete televizijskog programa. Nisam poznavalac istorije filma, niti baratam terminima filmske kritike, ali ako sam iole izgradila svoj filmski ukus, to je stoga što sam odmalena bila izložena najrazličitijim uticajima koji su dalje produbljivali moju dečiju radiznalost i navodili me da istražujem filmski svet. Za to imam da zahvalim svima koji su odlučivali o uređivanju filmskog programa RTB-a. Nekih filmova se sećam dobro, a neki me proganjaju kao fragmenti, koje verovatno nikada neću uspeti da povežem sa konkretnim naslovima. Češki ili poljski jezik, crno-bela slika, frizerski salon, možda berbernica, čovek, njegov brat, neka žena, kiša... Film kog se, međutim, odlično sećam, jeste "Gori moja gospođice". Tada nisam znala da se taj film tako zove, i šta uopšte zna dete ko je Miloš Forman, i šta je satira, ali sam znala da je sve što gledam užasno smešno i zabavno. Baš kao i Tatijev film "Moj ujak". Najdivniji film na svetu mi je bio "Praznik u Rimu". Nisu me privlačili samo zabavni filmovi. Sećam se i emisije "Kino oko", i filma "Životinjska farma". E, taj je sasvim sigurno bio animirani, a sa starijim bratom sam vodila razgovor o tome o čemu se u tom filmu zapravo radi, baš kao i oni ljudi u studiju. Sećam se filma o Odiseju, jer sam bila navučena na grčke mitove. Sećam se "Maratonca" i, da, imam strah od zubara. Sećam se krvavog bifteka iz "Gladi", strašnijeg od bilo kog vampira. Sećam se "Rajanove ćerke" i scene šišanja, mada nisam baš kapirala zbog čega se to ponižavanje odvija. I sećam se još mnogo toga iz perioda kada sam imala osam, devet, deset godina. Nisam ja kao dete kapirala mnogo toga, ali pretpostavljam da to i nije važno, neka filmska magija je tada očito počela da deluje na mene.

 

[jelen.co]

Krajem prošlog veka.

 

[Pantelić Nebojša]

Poceo da gledam filmove pre nego sto sam se rodio, oduvek filmofil.

 

[goxy]

Prvi film koga se sećam je Annie (1982).

U to vreme, sredinom osamdesetih, obavezni deo programa su bili ti dečji filmovi i mjuziklići. U stvari, ne znam da li su bili samo filmovi za decu, jer se iz tog vremena sećam i Breakfast at Tiffany's i nekih italijanskih filmova (kad sam ih kasnije gledala, delovali su mi poznato, ali nikad nisam uspela da saznam šta sam gledala).
Prvi koji sam gledala u bioskopu (u prvom osnovne, neko grupno ne znam šta) je Rambo III Ni dan danji nisam u stanju da gledam akcije i za to krivim one koji su osmislili takav program za decu

Jedno vreme sam služila kao izgovor svojoj tetki da izađe sa dečkom i baš puno puta sam išla u bioskop...dok je nisam odrukala da često gledam iste filmove i to sama.

Posle toga je bio Art, Studio B, pa i Politika. U međuvremenu sam saznala i za Kinoteku (ali nikako ne mogu da se setim šta sam, kad i s kim prvo gledala tamo, ali se sećam šta sam i s kim gledala drugi put - jer mi je film bio manje važan od ostalog), Fest (na kome sam prvi put gledala Linča, Eraserhead) i tako to...ko i svi iz te generacije.

Đesi đejms barnakl???

 

[Skeeter]

Poceo da gledam filmove pre nego sto sam se rodio, oduvek filmofil.

uh dobroe nije o seksu... bilo bi prije filmova.

 

[момоа]

Tako što sam bio introventni cudak kome se nije svidjao realan svet pa je odlučio da živi u iluzornom u koji će bezati tako što će gledati filmove. Prvo su to bili uglavnom horori, akcioni ili triler-misterije,a vremenom se prešlo i na ove ozbiljnije.

 

[LedeniBGD]

Bilo je to davno u jednom zemlji seljaka na brdovitom Balkanu kad sam bio u vrticu, najplodnijoj dobi proucavanja i razjasnjavanja psihoanaliticke teorije, za vrijeme mucne i cudnovate falicke faze (kod Pavla Milekica "heteroerotske") kad sam se rugao djevojcicama zbog nedostatka penisa sto je kod njih izazivalo iznenadjenje, odvratnost, stah od nedostatka, unutrasnju uznemirenost zbog nejasnog definisanja da li se radi o necem normalnom, inferiornosti, ljubomori i jednostavnoj zelji da postanu muskaraci, a u meni perverzan osjecaj superiornosti.
Zbog toga sam ih stalno cupao za kosu pred zabezeknutim vaspitacicama, pa je mama odlucila da me odvede kod djecjeg psihologa. Seanse su bile gubljenje vremene zbog toga sto sam redovno razbucao sve igracke dok je ova pila kavu non-stop. Uplakana mama je trazila pomoc na sve moguce nacine, cak ni salijevanje strave u susjednom selu nije pomoglo da obuzda moju averziju prema autoritetu koju mu je ostavila i amanet ranija analna faza psiholoskog sazrijeavanja (plus, tvrdicluk, sadisticka agresija, destruktivne teznje, itd.) uz novostecene karakteristike (posesivnost, egocentrizam, rivalstvo medju djecom istom i suprotnog pola, posebice konflikt sa djevojcicama, budjenje izrazito narcisticke faze, duboko vezivanje za majku)..
Jednog dana, mama me posalje kod komsije Mile koji je bio elektricar, da popravi nesto kod kuce, a on je odmarao u dnevnom boravku i gledao film. Nikada necu zaboraviti sljedecu sliku koja se duboko urezala u mom mladalackom i neiskusnom mozgu dok su se kroz prozor stidljivo pomaljale jesenje boje pozlacenih proplanaka i blago rumenog lisca. Bio je to Bunjuelov (i Dalijev) "Andaluzijski pas", cuvena scena rezanja oka (nesto kasnije sam saznao da je koristeno kravlje oko), upravo ovaj epizoda je uticala na formiranje odlucujucih zivotnih stavova uz toleranciju i ljubav prema bliznjem svom, a sami "postofrojdisti" su pisali da za vrijeme ove faze (teznja ka identifikaciji sa roditeljima i ambivalentna osjecanja) gorenavedeni konflikti prouzrokuju mnoge osobine u ponasanju koje i sama psihoanaliticka teorija smatra znacajnim za razvoj trajnih osobina licnosti. Bunuel bio oaza koja me je spasila od sigurnog soc-realistickog ludila. Nakon toga, jos za vrijeme vrtica, stotine i stotine provedenih sati sa Godardom (koji me je bukvalno lijecio od klinicke depresije, pojavila se tamo oko 6. godine), Rohmerom, Kubrickom, Eisensteinom i ostalim velikanima sedme umjetnosti. Dok su ostala djeca citala "Druzbu Pere Kvrzice" i Kusanovog "Zagonetnog djecaka", te tupo posmatrala ekran televizije koji je prikazivao "Jelenka" i "Smogovce", satima sam se druzio sa clancima iz Cahiers du cinema, britkim i slikovitim kritikama Pauline Kael...
Mama je odjednom postala sva zadovoljna jer je primijetila ocigledan pomak sto se tice moje zdravstvene situacije, a komsije Mile je u moju cast ponekad ceremonijalno pustao stare "loops" u kojima je glumio glavom i bradom John Holmes. Bio je to veoma srecan period mog djetinjstva zato sto sam zavolio nesto toliko raskosno i veleumno...

Један јако леп опис одрастања у она "луда" а опет дивна времена једног дечака.

 

[Џорџи]

Ko mali normalno