Kada roditelji postanu stari i bolesni...

[spark]

Pišem iz veoma lične perspektive.
Znam da ću jednog dana i sam biti star i bolestan, ipak nailazim na vrstu emotivne ucene kod jednog od mojih roditelja!
Kao da nikad nisam dovoljno brižan, kako nisam sveprisutan, i upućen u zdravstvene probleme.
Pa je odjednom to postalo merilo moje ljubavi prema roditelju.
Verovato ste imali takve situacije, kada šta god uradili ili pričali uvek se sve svodi na to koliki je pritisak, puls, šećer, gvožđe, itd.
Kao da nemam svojih problema, kao da nemamo mi decu, nego samo oni. (nas jel)
Neznam, dilema je sledeća:
Svađati se, napadati u nadi da ćete dopreti do neke svesti da se svet ne vrti oko njih. (Probao i ništa)
ili,
Čutati, slušati, klimati glavom, biti "dobar" sin ili ćerka jel?

Pa ajde ako neko ima neku ideju dajte da čujemo.

 

[Ona Marge]

Svi to imamo...gledaj i pamti...pa nemoj isto to da radiš svojoj deci.

 

[jelenced]

moji sacekali da napokon ostanem trudna da me dokrajce ... jedno po jedno ....

 

[zendeli]

Pišem iz veoma lične perspektive.
Znam da ću jednog dana i sam biti star i bolestan, ipak nailazim na vrstu emotivne ucene kod jednog od mojih roditelja!
Kao da nikad nisam dovoljno brižan, kako nisam sveprisutan, i upućen u zdravstvene probleme.
Pa je odjednom to postalo merilo moje ljubavi prema roditelju.
Verovato ste imali takve situacije, kada šta god uradili ili pričali uvek se sve svodi na to koliki je pritisak, puls, šećer, gvožđe, itd.
Kao da nemam svojih problema, kao da nemamo mi decu, nego samo oni. (nas jel)
Neznam, dilema je sledeća:
Svađati se, napadati u nadi da ćete dopreti do neke svesti da se svet ne vrti oko njih. (Probao i ništa)
ili,
Čutati, slušati, klimati glavom, biti "dobar" sin ili ćerka jel?

Pa ajde ako neko ima neku ideju dajte da čujemo.

ja vise nemam roditelje,na zalost.majku nisam imala prilike ikad da cujem da joj sta treba,bila je jako dobra i jako jaka zena i umrla relativo rano i iznenada.
otac mi je zivio 83 godine,nikad nista specijalno nije trazio osim kad je osjetio da je kraj da ga ne ostavim u bolnici da umre.tad mi je to bilo u redu,ne bih ga ni sama ostavila tamo,ali sad kad razmisljam o tom,a razmisljam sve cesce jer mi je na rukama umro,ja to ikad od svoje djece ne bih trazila,jer evo ja se godinu ne mogu oporaviti od te scene umiranja.
htjedoh reci,ne treba cutati i biti dobar ukoliko ce te to pretjerano poremetiti u zivotu.treba im pomoci,ali ukoliko postanu sebicni treba misliti na sebe i na svoju djecu.

 

[nikodija]

Djeca uce na primjeru roditelja, ako gledaju da mi pomazemo svojim roditeljima jednog dana kada i nama zatreba pomoc ili saosjecanje velika je vjerovatnoca da cemo ih i dobiti, ako je djete ceo zivot gledao sebicnog roditelja koji samo na sebe misli, vjerovatno ce jednog dana reci pa i ti nisi brinuo o svojim roditeljima sta hoces od mene.....

 

[zendeli]

Djeca uce na primjeru roditelja, ako gledaju da mi pomazemo svojim roditeljima jednog dana kada i nama zatreba pomoc ili saosjecanje velika je vjerovatnoca da cemo ih i dobiti, ako je djete ceo zivot gledao sebicnog roditelja koji samo na sebe misli, vjerovatno ce jednog dana reci pa i ti nisi brinuo o svojim roditeljima sta hoces od mene.....

u pravu si.

 

[Regina Mills]

Mene su baba i deda odgajili, pa sam se ja brinula o njima kada su ostarili, a da mi niko nije trazio (pogotovo ne oni). To je doslo nekako normalno i spontano.

 

[kanarinka]

Mene su baba i deda odgajili, pa sam se ja brinula o njima kada su ostarili, a da mi niko nije trazio (pogotovo ne oni). To je doslo nekako normalno i spontano.

Svako treba da dobije po zasluzi.

 

[TinkerBellx]

Pišem iz veoma lične perspektive.
Znam da ću jednog dana i sam biti star i bolestan, ipak nailazim na vrstu emotivne ucene kod jednog od mojih roditelja!
Kao da nikad nisam dovoljno brižan, kako nisam sveprisutan, i upućen u zdravstvene probleme.
Pa je odjednom to postalo merilo moje ljubavi prema roditelju.
Verovato ste imali takve situacije, kada šta god uradili ili pričali uvek se sve svodi na to koliki je pritisak, puls, šećer, gvožđe, itd.
Kao da nemam svojih problema, kao da nemamo mi decu, nego samo oni. (nas jel)
Neznam, dilema je sledeća:
Svađati se, napadati u nadi da ćete dopreti do neke svesti da se svet ne vrti oko njih. (Probao i ništa)
ili,
Čutati, slušati, klimati glavom, biti "dobar" sin ili ćerka jel?

Pa ajde ako neko ima neku ideju dajte da čujemo.

Ćutiš, slušaš, klimaš glavom i radiš po svom...i zapamtiš sve i nadaš se da nećeš biti takav svojoj djeci. Te emotivne ucjene i meni smetaju, ali prihvaćam da su stari i da im je potrebna pažnja.
Sve nas čeka starost i ne znamo šta nam ona nosi. Da mogu birati, ne bih željela ovisiti o djeci....
Prirodno mi je da preuzmem brigu o roditeljima, svojim i muževim, prihvaćam to kao moralnu obavezu i znam da ću nastojati da im starost bude što dostojanstvenija i ljepša.

- - - - - - - - - -

Svako treba da dobije po zasluzi.

Da je po tom pravilu, neki ljudi ne bi zaslužili ni da ih pogledam, a kamo li da se brinem o njima...ali tješim se da sam bolji čovjek od njih.

 

[kanarinka]

- - - - - - - - - -



Da je po tom pravilu, neki ljudi ne bi zaslužili ni da ih pogledam, a kamo li da se brinem o njima...ali tješim se da sam bolji čovjek od njih.

Zavisi iz kog ugla gledas te si ili bolji ili naivni covek.

 

[TinkerBellx]

Zavisi iz kog ugla gledas te si ili bolji ili naivni covek.

Znaš kako kažu: dobar i lud su braća... pa makar bila i budala, bar će mi savjest biti mirna.

 

[jana3]

Roditelji mojih roditelja nikad nista nisu trazili niti ocekivali od dece, moji roditelji nikad nista ne traze od nas a ni ja od svoje dece. Valjda je to model ponasanja koji se usvaja generacijama.

Moja prijateljica trosi pola ionako bedne plate odlazeci raznim privatnim lekarima trazeci lek za oca kojeg zaboga boli noga a lekari svi redom nepismeni i neznalice. Kad mi govori o tome samo cutim. Ne mogu da kazem sta mislim, bilo bi joj teze. Ona cuti trpi i ubedjuje sebe da tako mora a osecam da zna koliko nije u pravu.
.

 

[Џорџи]

Pišem iz veoma lične perspektive.
Znam da ću jednog dana i sam biti star i bolestan, ipak nailazim na vrstu emotivne ucene kod jednog od mojih roditelja!
Kao da nikad nisam dovoljno brižan, kako nisam sveprisutan, i upućen u zdravstvene probleme.
Pa je odjednom to postalo merilo moje ljubavi prema roditelju.
Verovato ste imali takve situacije, kada šta god uradili ili pričali uvek se sve svodi na to koliki je pritisak, puls, šećer, gvožđe, itd.
Kao da nemam svojih problema, kao da nemamo mi decu, nego samo oni. (nas jel)
Neznam, dilema je sledeća:
Svađati se, napadati u nadi da ćete dopreti do neke svesti da se svet ne vrti oko njih. (Probao i ništa)
ili,
Čutati, slušati, klimati glavom, biti "dobar" sin ili ćerka jel?

Pa ajde ako neko ima neku ideju dajte da čujemo.

ja odgovorno tvrdim da necu biti sebicni zadrti matorac kao vecina,jer se usput vidi ko sta zahteva od drugih,koliko daje i ocekuje zauzvrat,po licnom primeru se gadim tog prebacivanja i ocekivanja od dece da im pruze materijalno i paznju i to od dece ne bih ocekivao

 

[greba]

Svi to imamo...gledaj i pamti...pa nemoj isto to da radiš svojoj deci.

e bas to sam i rekla svom detetu...`ako ikad primetis da se ponasam kao oni-pljuni me iz cuga`
moji,a i neki stari ljudi koje znam,su vrlo,vrlo sebicni.njihov moto je `ja-pa svi ostali`.

odvratno

 

[kanarinka]

Znaš kako kažu: dobar i lud su braća... pa makar bila i budala, bar će mi savjest biti mirna.

Nije mi namera da tebe licno uvredim,samo iz licnog iskustva kazem,da mi nije bas bio ni dobar osecaj da sam budala.Zato i kazem-od sad svako po zasluzi dobice moju paznju.

 

[spark]

Ovako,
Ispratio sam Oca pre dobrih 10 godina, i on je bio poput nekih, onih ljudi koji se bore do kraja, i ne traže posebnu pažnju.
Temu nisam započeo sa ciljem da opravdam nečiji ili svoj nemar za roditelje.
Polazna ideja je bila da je sve, pa i odnos sa roditeljima složeniji, ja recimo ne stižem dovoljno (čitati: onoliko koliko bih voleo) ni sa svojom decom da provedim vreme. (moje obaveze, njihove obaveze)
A kamoli da u celom ringišpilu, budem tu kad treba svojoj majci.
Iako pokušavam da budem tu, da pozivam redovno, posećujem, nekako mi se uvek nabaci kako ja sad imam svoj život i svoje obaveze, te nemam vremena za staru majku.
Mislim da sam se odlučio da ćutke prihvatam kritiku, i da koliko god me to pogađalo, ostanem miran.
Jer svađom ništa baš ne rešavam.

Znamo da uloženo u decu ne može da se vrati, i ne treba ni pokušavati. Ta energija treba da se prenosi sa mojih roditelja meni, sa mene na moju decu, i dalje već.
Treba biti zahvalan, i treba biti svestan ovoga jer kako neko reče, i mi ćemo biti jednog dana, možda sami, možda teški sebi i drugima. To se ne bira!
To se jednostavno desi.

Hvala na vašim razmišljanjima i iskustvima.

 

[nikodija]

Ovako,
Ispratio sam Oca pre dobrih 10 godina, i on je bio poput nekih, onih ljudi koji se bore do kraja, i ne traže posebnu pažnju.
Temu nisam započeo sa ciljem da opravdam nečiji ili svoj nemar za roditelje.
Polazna ideja je bila da je sve, pa i odnos sa roditeljima složeniji, ja recimo ne stižem dovoljno (čitati: onoliko koliko bih voleo) ni sa svojom decom da provedim vreme. (moje obaveze, njihove obaveze)
A kamoli da u celom ringišpilu, budem tu kad treba svojoj majci.Iako pokušavam da budem tu, da pozivam redovno, posećujem, nekako mi se uvek nabaci kako ja sad imam svoj život i svoje obaveze, te nemam vremena za staru majku.
Mislim da sam se odlučio da ćutke prihvatam kritiku, i da koliko god me to pogađalo, ostanem miran.
Jer svađom ništa baš ne rešavam.

Znamo da uloženo u decu ne može da se vrati, i ne treba ni pokušavati. Ta energija treba da se prenosi sa mojih roditelja meni, sa mene na moju decu, i dalje već.
Treba biti zahvalan, i treba biti svestan ovoga jer kako neko reče, i mi ćemo biti jednog dana, možda sami, možda teški sebi i drugima. To se ne bira!
To se jednostavno desi.

Hvala na vašim razmišljanjima i iskustvima.

Svi se mi osjecamo tako, izgubljeni izmedju zelja i mogucnosti, dan ima 24 h a to je pramalo da se bude bodar zaposleni ( jer poslodavac ocekuje da se radi min 9-10 h -a povremeno i duze) dolazi se kuci gdje cekaju djeca, kuca, spremanje obroka, higijena, roditelji, prijatelji .....
Poneka se osjecam kao zongler na zici koji ce svakog trenutka da padne... trci se, zuri se... zavrsavaju se obaveze... radi se nesto i sto se ne mora ako ce to nekom ko nam znaci izmamiti osmjeh... radi se i nesto sto se mora a poneka se i ne zeli jer smo vaspitani da tako treba....

 

[Ribar]

htjedoh reci,ne treba cutati i biti dobar ukoliko ce te to pretjerano poremetiti u zivotu.treba im pomoci,ali ukoliko postanu sebicni treba misliti na sebe i na svoju djecu.

Roditelji znaju da budu veoma sebični i u toj sebičnosti veoma bezobrazni!
Verovatno sam najstariji na forumu (1943.!) pa je jasno da nisam subjektivan.
Upravo je zato zendeli u pravu!
Deca treba da imaju svoj život a ne da budu robovi roditelja!

 

[nikoneko]

Ne bih da se na ovo gleda kao na odgovor postavljaču teme ili bilo kome od vas ,ovo je samo moje mišljenje
Djeca treba da imaju svoj život naravno ,ali ne treba da zaborave roditelje i kažu ma ima rodbine dole već će se neko pobrinuti za njih .
Pa čija su moji roditelji odgovornost nego moja ,ko treba da ih vozi doktoru kad ih zaboli nešto komšija?
Jeste ,zna da bude frustrirajuće ostarili su ali treba imati malo i razumjevanja .
Za mene porodica je stub svega a znam koliko su se toga odricali zbog mene pogotovo dok je bio ovde rat a ja nažalost u njemu .
I naravno kad se dvoje uzmu, da stvaraju svoju porodicu ali nisi panj ,nisi nastao /la u kupusu ,mi srbi puno seremo o patriotizmu ,otadžbini a pogledajte koliko je staračkih domaćinstava koji niti mogu otići do doktora niti ih ko ima odvesti i po Srbiji i Srpskoj .

 

[zendeli]

Ne bih da se na ovo gleda kao na odgovor postavljaču teme ili bilo kome od vas ,ovo je samo moje mišljenje
Djeca treba da imaju svoj život naravno ,ali ne treba da zaborave roditelje i kažu ma ima rodbine dole već će se neko pobrinuti za njih .
Pa čija su moji roditelji odgovornost nego moja ,ko treba da ih vozi doktoru kad ih zaboli nešto komšija?
Jeste ,zna da bude frustrirajuće ostarili su ali treba imati malo i razumjevanja .
Za mene porodica je stub svega a znam koliko su se toga odricali zbog mene pogotovo dok je bio ovde rat a ja nažalost u njemu .
I naravno kad se dvoje uzmu, da stvaraju svoju porodicu ali nisi panj ,nisi nastao /la u kupusu ,mi srbi puno seremo o patriotizmu ,otadžbini a pogledajte koliko je staračkih domaćinstava koji niti mogu otići do doktora niti ih ko ima odvesti i po Srbiji i Srpskoj .

niko normalan nece ostaviti roditelje da se muce i da budu briga nekom drugom.ali moras priznati da ima jako sebicnih starih ljudi koji ne vide da su im djeca puna obaveza i koji ih maltretiraju za svaki sitnicu.treba dati onoliko koliko mozes.imam primjer u porodici,moja rodjaka je citav zivot provela pazeci sebicne starce(baka,djed,otac)ostala je sama zato sto oni je li nisu mogli da zive bez nje a ona nije bila dovoljno jaka da se izbori za svoj zivot.sad je ona u ozbiljnim godinama,nema djecu,muza..sama...na tu vrstu sebicnosti mislim,na patolosku(po meni) vezanost za djecu i ne dozvoljavanje da zive svoj zivot.

 

[jelenced]

http://www.theguardian.com/lifeands...roz-chast-gallery#/?picture=439323420&index=0

 

[Earring]

e sad, teska mi je ova tema, ali je u svemu tesko biti pametan
mislim da nas ipak sila jaca od nas samih vezuje da roditeljima pomognemo koliko god mozemo
ako na zalost neko ima takve roditelje koji ga odvlace od njegovog zivota bolesnom vezanoscu i trazenjem stalne paznje, tu ipak mora da se postavi granica

moj otac je umro sa nepunih 60, i ja nisam bila tu da mu pomognem, bile su majka i sestra
sada kad imam samo majku, mnogo vise se brinem i mislim da se strahovito plasim za nju, narocito zato sto mi nije blizu

iskreno verujem da su ovakvi extremi od roditelja retkost, moja iskustva su da roditelji gledaju da ne smetaju deci cak i kada im nesto stvarno fali....
a ni to nije dobro...

 

[Ribar]

mnogo vise se brinem i mislim da se strahovito plasim za nju, narocito zato sto mi nije blizu

iskreno verujem da su ovakvi extremi od roditelja retkost, moja iskustva su da roditelji gledaju da ne smetaju deci cak i kada im nesto stvarno fali....
a ni to nije dobro...

Nažalost, nisi u pravu! I sasvim bi drukčije razmišljala da ste blizu.
Opisani, sebični roditelji su gotovo normalna pojava. Veoma su retki oni drugi.
Mnogi toga nisu svesni jer postoji strahovit pritisak društva da je normalno trpeti svoje roditelje. Tvrdim da to nije normalno!
U svakom slučaju ne bih želeo da me moja deca trpe.

 

[kasandra bre]

Nisam bila u prilici da brinem o roditeljima, oboje su umrli ono što se kaže s nogu, nisu (dugo) bolovali, neke uobičajene boljke vezane za te godine tako da nemam lično iskustvo.
Jedino što osećam neku vrstu griže savesti da sam im mogla biti bliža nego što jesam, živela sam na izvesnoj udaljenosti od njih i sad mi je žao što ih nisam više zvala ili ih češće posećivala dok su bili živi. To je nešto što se ne može promeniti.

Trebalo bi više da cenimo trenutke provedene s njima jer su oni u suštini usamljeni, uvek željni pažnje kao i deca. Kažu da oni dolazeći u te godine starosti se emotivno vraćaju na nivo deteta. Nemojte da jednog dana zažalite što niste postupili drugačije. Bilo bi idealno da svi mogu u takvim situacijama priuštiti smeštaj u gerontološkom centru koji će udovoljiti svim potrebama ostarelih roditelja, na deci neka bude ako naravno osećaju potrebu da nazovu ili ih posete.

Ovo pišem zato što eventualno, jednog dana, ako me smrt ne odnese kao moje roditelje, odem u jednu takvu ustanovu, imam mušku decu koja već sada ne mare puno za svoju porodicu osim na rečima, ne očekujem da se založe u takvoj situaciji ni oni ni njihove porodice.

 

[blizance]

niko normalan nece ostaviti roditelje da se muce i da budu briga nekom drugom.ali moras priznati da ima jako sebicnih starih ljudi koji ne vide da su im djeca puna obaveza i koji ih maltretiraju za svaki sitnicu.treba dati onoliko koliko mozes.imam primjer u porodici,moja rodjaka je citav zivot provela pazeci sebicne starce(baka,djed,otac)ostala je sama zato sto oni je li nisu mogli da zive bez nje a ona nije bila dovoljno jaka da se izbori za svoj zivot.sad je ona u ozbiljnim godinama,nema djecu,muza..sama...na tu vrstu sebicnosti mislim,na patolosku(po meni) vezanost za djecu i ne dozvoljavanje da zive svoj zivot.

Moj otac je umro u 49oj godini,zdrav i prav...tek onako...iznenada,srce...Njegov otac je ziveo 75-76 godina a majka 82 godine.Baba i deda su sahranili bolesnu cerku kad joj je bilo 45 godina a baba je sahranila oboje dece.Necu komentarisati babu i dedu kao roditelje ali tek...na sahrani mog oca od 49godina,nejgova majka a moja baba je imala oko 72godine
otrcala je kod svog lekara i trazila lekove za visok pritisak da joj se ne daj boze slucajno nebi nesto lose dogodilooo...Ej,na sahrani svog sina...a predhodno sahranila cerku...Ima li ovde komentara?Sin je bio zrtva svojih roditelja i bolesne sestre,kako fizicki i obavezama tako najvise i najteze emotivna zrtva cije srce nije izdrzalo velike tuge i zivotne nepravde.

Dakle,treba uciniti sve da se starim i bolesnim roditeljima pomogne ali posle izvesnog vremena ipak staviti sebe na prvo mesto.
Ovih meseci ja upravo ucim kako to da primenim u svom zivotu.