(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
KAD TIŠINA GOVORI
REDAK GOST
Spava mi se.....pauza.....
San na oči ne dolazi
baš je redak gost
a i kad dodje
sve u neko nevreme
kad mu nije vreme
kao sad.....
San.....ili spavanje
spavanje....
san mi ne treba
jer budna sanjam
i ne progovaram
Tiho u sebi
sanja mi duša
samo sklopim oči
ma tren je dovoljan
da odem u san
i prekinem dan
tako budna
o čem sanjam
neću reći
jer san će mi tad uteći.
ČUVAJMO
Čovek nije put
da po njemu rasipamo
reči kao kamenje
Čovek nije jama
pa da ga zatrpavamo
rečima
Čovek nije bačva
pa da ga punimo rečima
dok ne počne da preliva
Čovek nije smetlište
da na njega odlažemo
reči koje nam na um padnu
Čovek nije komad mesa
pa da ga tranžiramo
rečima kako želimo
Čuvajmo reči da kažemo
tačno ono što osećamo
ili hoćemo izreći
najbolje je zajedno
naravno ako može
a ne može uvek,
a ne samo da bilo šta kažemo
jer nema boljeg izgovarača nereči
do onoga koji kaže mnogo
nepotrebnih reči
zato što se medju mnoštvom
lako provuku i lažne
a ne samo istinite i važne.
TREBA - NE TREBA
Ponekad se pitam
šta bi se to zbilo
kad me ne bi bilo
šta bi se dogodilo?
Kad me ne bi bilo
malo bi se tuge
oko nekih ljudi svilo
pa bi prošlo i to
tako i treba
Kad me ne bi bilo
malo bi osmeh nečiji zastao
pa bi onda svoj put nastavio
tako i treba
Što neće ova tišina da me pokrije
u nju da se sakrijem
kao u toplo ćebe uvijem
i......da me nema
ali tako ne treba
zato toga i nema.
TAMO GDE ŽIVE
Tamo gde žive vera i nevera
tamo gde žive ljubav i neljubav
deleći stan u istoj duši
tamo se zida a ne ruši.
Ako veru hraniš
nevera gladuje
ako ljubav hraniš
neljubav gladuje
Vera od nevere otima
ljubav od neljubavi uzima
jedini lek da duši ne bude zima
jedini način da srce zažagori
da reči ponovo počne da zbori.
Jedino tako otvaraš vrata
jedino tako duša ne beži
jedino tako nevera ne reži
jedino tako strah se skloni
i duša duši prikloni.
Jedno drugo jede
jače se slabijim hrani
jedno umire a drugo se radja
odvajkada u prirodi je tako
tako, a ne naopako.
ZAKOPČAJ
Tišina.....u meni
probija se kroz buku oko mene
smetaju mi glasovi
smeta mi njihov smeh
smetam sama sebi
smetaju mi reči
od mene me kriju
drugom otkriju
zakopčaj svoje reči
ogrni bundu od tišine
sakri se u tmine
greške ne pravi
misli saberi u glavi
osmeh kući ostavi
u bezreči zakorači
i tugu nikad ne svlači
strah prigrli jer on te štiti
ne veruj......
nestani......
u sopstvenoj tišini
NEMAM ŠTA DATI
Živim u tišini
nema nikoga
nema ničega
samo ja
i muzika
napokon.......
Uspavljuje me
kao dadilja
tiho tonem
u tugu......
samo moju
Reči.....
moje šapuću
ruke su mi teške
jedva ovo kucam
Bezgalsne misli
vuku se dušom
kao prebijene mačke
kao smrznuti vrapci
na porušenim crepovima
kao seoski džukci
cunjaju po sokacima duše
umorna sam......jako...
teturaju mi ruke po tastaturi
tuga.....i beznadje
svuda oko mene
problemi, muke....tudje
gledaju me i ne trepću
spodobe života
uzeše mi svu snagu
tišina po meni hoda
tišina moja i tišina njina
život se vuče kao psina
mrcina.....teška mu sudba
i gladi puna
srce mi podstiče buna
al' razum ne da
nema mi ko dati mir
zatvorene duše oko mene
same u sebe gledaju nemo
kažu da vide a ne vide
kažu da znaju a ne znaju
kažu da su tu a nisu
Ne....nemam šta više dati
dok prolaze ovog dana
tužni sati
PS Inače sam dobro
фолираш се!
знамј да ниси сама - остављени градски пас
овај свет баш није мали
