Kad jednom shvatis...

hakim bej

Elita
Poruka
16.476
Kad jednom shvatis da ti je zivot otisao u k**ac:

-Napravices precizan plan, osmisliti taktiku, i ostatak zivota ces potrositi pokusavajuci da svoj zivot odatle izvadis;
-Napices se ko cep i pijan i tuzan objasnjavati sankeru sta te je zadesilo;
-Pokusavaces da prekratis muke, naravno bezuspesno jer ti je zivot u k**cu, dakle van domasaja;
-Razmisljaces kako li je tamo dospeo, i tako dostici filozofske visine;
-Otici ces u taj k**ac, naci ces zivot, i u tom k**cu proziveti zivot;

Sta, zasto, i zasto da ne?



p.s. nije smesno.
 
Kad jednom shvatis da ti je zivot otisao u k**ac:

-Napravices precizan plan, osmisliti taktiku, i ostatak zivota ces potrositi pokusavajuci da svoj zivot odatle izvadis;
-Napices se ko cep i pijan i tuzan objasnjavati sankeru sta te je zadesilo;
-Pokusavaces da prekratis muke, naravno bezuspesno jer ti je zivot u k**cu, dakle van domasaja;
-Razmisljaces kako li je tamo dospeo, i tako dostici filozofske visine;
-Otici ces u taj k**ac, naci ces zivot, i u tom k**cu proziveti zivot;

Sta, zasto, i zasto da ne?



p.s. nije smesno.

Sta, zasto, i zasto da ne?
Sve sam to već viđao ,a četvrto sam video tek površno...Mada sam nekoliko puta ozbiljno razmišljao svim tim realizovanim malim verovatnoćama
i sve više mi se čini ideja o Multisvemiru jednostavnija i funkcionalnija...
Nije mi po "ukusu" ovaj život od malih nogu jer ne mogu istovremeno biti na mnogo mesta,živeti mnoštvo života,biti na mnogim
životvornim planetama,iskusiti mnoge civilizacije,dostići božije osobine...Nisam zadovoljan ovakvim životom,ali s jednom stvari sam
prezadovoljan:što mogu o svemu tome misliti! ! !
 
Ti si, u stvari, resio jednacinu.
Nasao si nesto cime si zadovoljan. Prezadovoljan, kazes.
I mozes da dozvolis sebi da uzivas u toj jednoj stvari.
Da li se to zove starost? Zrelost? Mudrost? Iskustvo?
Ili prosto izbor?
...
Ja jos uvek vidim cetiri nepoznate.
I sto duze gledam sve sam manje siguran da li je u pitanju jednacina ili nejednacina.
 
Ne nije starost...Čak sad u poznijim godinama ni to mi ponekad nije više nešto veliko jer su
mnoge kontemplacije-kontemplacija pobledele sadržaje,a samodovoljnost misaonog procesa
nije duže održiva,kao sva ezoterija brzo gubi vitalnost... (Osim kad se lažemo i kurčimo
izmišljajući supermenske tobožnje sadržaje i modalnosti...)
Recimo,praktično biva da mi pisanje nije toliko privlačno i danima ne uzimam da dopišem
već pisano...
Mlađem mi je proces mišljenja bio važniji i uzletniji-gorljiviji-normalno...:mrgreen:
 
Kad jednom shvatis da ti je zivot otisao u k**ac:

-Napravices precizan plan, osmisliti taktiku, i ostatak zivota ces potrositi pokusavajuci da svoj zivot odatle izvadis;
-Napices se ko cep i pijan i tuzan objasnjavati sankeru sta te je zadesilo;
-Pokusavaces da prekratis muke, naravno bezuspesno jer ti je zivot u k**cu, dakle van domasaja;
-Razmisljaces kako li je tamo dospeo, i tako dostici filozofske visine;
-Otici ces u taj k**ac, naci ces zivot, i u tom k**cu proziveti zivot;

Sta, zasto, i zasto da ne?



p.s. nije smesno.

Kolega greska je u temelju - oxymoron. Onaj ko misli i shvata ne moze otici u qurac, vec ce iz bilo kakvih okolnosti izvuci nabolje za svoj zivot.
 
Kad jednom shvatis da ti je zivot otisao u k**ac:

-Napravices precizan plan, osmisliti taktiku, i ostatak zivota ces potrositi pokusavajuci da svoj zivot odatle izvadis;
-Napices se ko cep i pijan i tuzan objasnjavati sankeru sta te je zadesilo;
-Pokusavaces da prekratis muke, naravno bezuspesno jer ti je zivot u k**cu, dakle van domasaja;
-Razmisljaces kako li je tamo dospeo, i tako dostici filozofske visine;
-Otici ces u taj k**ac, naci ces zivot, i u tom k**cu proziveti zivot;

Sta, zasto, i zasto da ne?



p.s. nije smesno.

Nije.

Kad već zaključiš da ti je život otišao u k**ac, onda skupiš hrabrost i kreneš jovo-nanovo. Doduše, ne može baš "jovo-nanovo", od nulte tačke itd. Ostanu neki ožiljci. Ali, šta je duša bez ožiljaka? Praznina.
Izem ti život u stalnom analiziranju gde je bilo pogrešno skretanje.
Mora da postoji i život posle k**ca. :mrgreen:
 
Kolega greska je u temelju - oxymoron. Onaj ko misli i shvata ne moze otici u qurac, vec ce iz bilo kakvih okolnosti izvuci nabolje za svoj zivot.

Čak i kada izvučeš najbolje iz bilo kakvih okolnosti (zavisi i od kvaliteta tih okolnosti), to "najbolje" u nekom trenutku može postati prosto trpljenje. Neki eufemizam za apatiju.
A trpljenje baš nema mnogo veze sa zadovoljstvom ... ukoliko čovek nije mazohista.
 
oh oh, mandrcas:)))
i zeka je trebao da skrene levo kod abukrkija, pa se zahebo:)))
ziv covek pogresi. nekad.
ko ima dovojno uma da spozna gresku, ima sansu i da je isprave.
ne postoje ljudi kojima je zivot uvek prava linija, u vis..:)

Sklona sam da kažem da je život cikcak linija, ali u jednom trenutku može i da se prelomi i krene u mekšim skokovima.
Dok god čovek pravi sitne greške koje neće bitno uticati na kvalitet njegovog života, dotle ih neće ni primećivati. Neće ih ni spoznati, jer su relativno beznačajne.
Ali kada greške (akumulirane ili teže) počnu da mu menjaju život, on ne može da ga povrati. Takav život je već kvalitativno drugačiji od dotadašnjeg. Onda može da nastavi da živi u njemu i trpi, a može i da ga/se menja.

Šta vam je bre ljudi? Pa nismo kamenje, prirodno je da želimo da se iskoprcamo iz nečeg što nas ne zadovoljava.
 
Sklona sam da kažem da je život cikcak linija, ali u jednom trenutku može i da se prelomi i krene u mekšim skokovima.
Dok god čovek pravi sitne greške koje neće bitno uticati na kvalitet njegovog života, dotle ih neće ni primećivati. Neće ih ni spoznati, jer su relativno beznačajne.
Ali kada greške (akumulirane ili teže) počnu da mu menjaju život, on ne može da ga povrati. Takav život je već kvalitativno drugačiji od dotadašnjeg. Onda može da nastavi da živi u njemu i trpi, a može i da ga/se menja.

Šta vam je bre ljudi? Pa nismo kamenje, prirodno je da želimo da se iskoprcamo iz nečeg što nas ne zadovoljava.

Kad čovek upadne u živo blato, što se više batrga brže tone.
 
Sklona sam da kažem da je život cikcak linija, ali u jednom trenutku može i da se prelomi i krene u mekšim skokovima.
Dok god čovek pravi sitne greške koje neće bitno uticati na kvalitet njegovog života, dotle ih neće ni primećivati. Neće ih ni spoznati, jer su relativno beznačajne.
Ali kada greške (akumulirane ili teže) počnu da mu menjaju život, on ne može da ga povrati. Takav život je već kvalitativno drugačiji od dotadašnjeg. Onda može da nastavi da živi u njemu i trpi, a može i da ga/se menja.

Šta vam je bre ljudi? Pa nismo kamenje, prirodno je da želimo da se iskoprcamo iz nečeg što nas ne zadovoljava.

pa to sam i ja rekla..:lol:
 

Back
Top