Kad ja radim i zarađujem, CEO SVET ide napred!

[KOLEGA IVAN]

Постоји теза да ми радимо за плату и да је сврха нашег рада само плата. Али то није потпуно тачно. Шта радиш са том платом? Па не носиш паре у гроб него их трошиш, плаћаш, купујеш и на тај начин подстичеш већу производњу, промет, обрт робе и услуга и развијаш нашу и светску економију. Према томе, крајњи циљ нашег рада је покретање светске економије и повећање стопе националног и глобалног економског развоја.

А наравно, на страну то кад радиш оно што волиш, да уживаш, да се добро осећаш...То је друга тема.

А да није тако као што кажем, не би код мене лично долазио радник Телекома (тачније Теледиректа) да ме убеђује да купим Телеком Бокс пакет тј. интернет, ТВ...Дошао ми је на кућну адресу. Не би код вас лично стављали оне силне летке и рекламе у поштанске сандучиће, не би вам долазили на кућну адресу и врата стана да вам нуде разне производе и не би вас звали телефоном. Да Вестерн Јунион не зависи од мене, не би мени лично давали на улици маркетиншку лепезу. Не кажем ја, наравно, да све те фирме зависе само од мене и да ће Телеком да пропадне ако ја не купим тај Бокс пакет од њих, али сви ти трговински ланци који нам убацују рекламе у сандучиће и све те фирме зависе од СВИХ НАС купаца, потрошача, и наше куповине, јер да није нас и те куповине, те фирме не би ни постојале а фабрике би могле да се затворе. А сви они даље покрећу ланац развоја светске економије.

 

[radeta62]

Meni dosadise ne znam sta da radim, ako nastave ovako prijavicu ih za mobing policiji.

 

[KOLEGA IVAN]

Мобинг ти је само на радном месту.

 

[radeta62]

Мобинг ти је само на радном месту.

Ometaju me dok radim.

 

[KOLEGA IVAN]

Ometaju me dok radim.

Не схваташ ме. Пријаву за мобинг можеш да поднесеш САМО против колеге, надређеног или послодавца који те малтретира на радном месту а не и против фирме која те зове док радиш. Против њих можеш да поднесеш приватну пријаву због узнемиравања или тако нешто.

 

[radeta62]

Prijavicu ih policiji pa neka ih oni teraju po sluzbenoj duznosti.

 

[KOLEGA IVAN]

Можда ово може да ти помогне за фиксни телефон а за посао, не знам.

Uređaj za zaštitu od neželjenih telefonskih poziva

Oblast pronalaska - proizvoda: Elektrotehnika&Elektronika&Telekomunikacije

Preduzeće - Institucija(naziv): "-"

Autor-i(ime): Džuteski Ranko dipl.inž. ; Rogović Radenko dipl.inž.

Adresa, Ulica i broj: Partizanske Avijacije 31
Grad: Beograd, Novi Beograd
Poštanski broj: 11070
Država: Srbija

Telefon: 011 301 55 95 ; Mob: 064 288 83 68 ; 064 610 62 19
Fax: 011 319 17 44
E-mail: ddranko@ptt.yu

Vrsta inventivnog rešenja:
• mali patent

Registracija patenta - inovacije: Kod Zavoda za intelektualnu svojinu SCG

Kratak opis patenta -inovacije:


• Želite da Vaš fiksni telefon ne bude dostupan svakom: nepoželjeni sagovornici, uporni prodavci razne robe, marketinške agencije, političke partije, banke, telefonski manijaci...

• Samo oni kojima su poznate četiri dodatne cifre mogu dospeti do Vas
Klikni na sliku radi uvećanja

Posedovanjem Select Call-a uspostavljanje veze sa vlasnikom je moguće ako se posle pozvanog broja i primljenog kratkog tonskog signala
unese i vlasnikova cčetvoro-cifrena šifra. Ukoliko je unošenje šifre ispravno telefon će zazvoniti i veza će biti uspostavljena.
U slucaju unošenja pogrešne šifre Select Call obaveštava da je poziv odbijen.

Uređaj se napaja preko adaptera mrežnog napona 220V~/ 12V=. Ukoliko nestane mrežni napon ili se isključi adapter mrežnog napona,
uređaj automatski prosleduje sve pozive bez provere šifre. Odabirom jedne od ovih opcija vlasniku se pruža mogućnost da u skladu sa
sopstvenim potrebama i željama bude dostupan svima, ili samo onima koji poseduju šifru.

Instalisanjem Select Call uređaja njegov vlasnik i dalje može zvati bez ograničenja. Upis i promena šifre se vrši pomocu tastature lokalnog
telefona na koji je uredaj Select Call priključen, pod uslovom da ima tonsko biranje. Ovaj kućni uređaj se postavlja između telefonske
centrale i standardnog telefonskog aparata i jednostavno se montira.


Uživajte u svojoj privatnosti !

http://www.inventbg.org.rs/baza/elektrotehnika/E7/E7.htm

 

[radeta62]

Proucicu ovaj patenat.
Hvala.

 

[KOLEGA IVAN]

Молим.

 

[KOJA11]

Danas se retko čuje da iko govori o napretku u svojoj zemlji ili društvu u kontekstu fizičkog blagostanja, sreće, poverenja ili socijalne stabilnosti. Ekonomski pokazatelji nam se prezentuju na apstraktan način. Bruto domaći proizvod, indeks cena, vrednost akcija, stopa inflacije i slične stvari. Govori li to išta o realnoj vrednosti kvaliteta života ljudi? Ne. To su samo novčani pokazatelji i ništa više.
Bruto domaći proizvod (BDP) zemlje je vrednost prodatih dobara i usluga. On se dovodi u vezu sa životnim standardom ljudi. U SAD je na zdravstvo potrošeno 17% BDP-a u 2009. godini, što je više od 2,5 triliona dolara. To je pozitivan ekonomski pokazatelj. Po toj logici bilo bi čak i bolje za ekonomiju SAD da zdravstvene usluge koštaju još više. Tri ili pet triliona dolara kreiralo bi veći rast, više radnih mesta a ekonomisti bi time dokazivali visok životni standard u zemlji.
Čekajte malo, šta zdravstvena zaštita reprezentuje? Bolesne ljude i ljude na samrti. Baš tako, što je više bolesnih u Americi, ekonomija je jača. Ne preterujem i nisam ciničan. Ako pogledamo sa strane, vidimo da BDP ne odražava stanje zdravlja na bilo kom nivou, nego je, u stvari, mera industrijske neefikasnosti i socijalne degradacije. Što BDP više raste, stvari postaju sve gore po lični i socijalni integritet i životnu sredinu. Morate da stvarate probleme da biste pravili profit. U postojećem poretku nema dobiti od spašavanja života, vraćanja prirodne ravnoteže, od pravde, mira ili bilo čega sličnog. U tome jednostavno nema profita.
Postoji jedna izreka: „Donesi zakon i napravićeš posao.” Praviš ga ili advokatu ili nekom drugom. Kriminal, dakle, pravi posao, baš kao što ga pravi i nesreća na Haitiju. U SAD-u postoji oko dva miliona zatvorenika od kojih su mnogi u privatnim zatvorima. Deonice Vakenhata, američke popravne korporacije, zavisi od trenutnog broja zatvorenika. To je bolesno, ali je odraz onoga što ekonomska logika nalaže. Kakav je to ekonomski obrazac, šta održava naš ekonomski sistem? Potrošnja. Još tačnije, ciklična potrošnja. Kada se spustimo do temelja tržišne ekonomije, ostaje obrazac monetarne razmene koja ne sme da se zaustavi, čak ni bitnije uspori, ako želimo da opstane nama poznati svet. Na ekonomskoj pozornici glavni glumci su zaposleni, poslodavac i potrošač. Zaposleni prodaje rad za platu poslodavcu. Poslodavac ostvaruje prihod prodajom roba i usluga potrošaču, a potrošač je samo druga uloga zaposlenog i poslodavca, njihovo trošenje omogućava sistemu nastavak neprestane potrošnje.
Sistem globalne trgovine zasniva se na pretpostavci da će uvek biti dovoljno potražnje u društvu da se novac brzo okrene i da se održi potrošački proces. Što je brži tempo potrošnje, to je veći tzv. ekonomski rast i tako se mašina okreće. Samo malo. Mislio sam da je ekonomija namenjena štednji. Zar štednja ne podrazumeva zaštitu, efikasnost i smanjenje gubitaka? Kako sistem koji zahteva potrošnju, što veću to bolju, efikasno štiti ili štedi? NikakoCilj tržišnog sistema je poptuno suprotan onome što bi ekonomija trebalo da bude: efikasna i orijentisana na potrošača i materijal za proizvodnju dobara potrebnih za svakodnevni život.

A ti si samo saucesnik...nista vise....

 

[Sanovnik]

Одлично си поставио ствари, драги колега. И све је то тако и сасвим исправно. Ал ипак, запамтите, драги другари. Србија не може да искорачи на пут привредног, дакле ни економског развоја, док не добије националну развојну банку. Њено руководство мора да буде потпуно родољубиво. Уз то, Србија треба да иајош најмање три државне банке, са родољубивом елитом на челу... и све оне, на челу с развојном банком , морају да дају живот, замајац правац српсој привреди. Тако и никао другачије. Други наин, на жалост, , не постоји.

 

[KOLEGA IVAN]

Да будем потпуно јасан, све ово што сам написао овде се односи ИСКЉУЧИВО на поштене послове јер је најбоље кад се на поштен начин зарађују добре или велике паре.

Не може бараба која продаје дрогу да каже да "зарађује" пуно или милионе и да на тај начин гура свет напред и покреће светску економију из 2 разлога. Прво, зато што он није зарадио ниједан једини динар јер тај ко продаје дрогу своје паре није зарадио него је стекао криминалом а друго, зато што је од тог његовог "посла" гомила људи страдала и доста живота је упропастио и деце отровао растурањем дроге.

На сличан начин, не може се рећи ни да фабрика дувана или алкохолних пића доприноси развоју националне или глобалне економије иако је посао у фабрици дувана нпр. са законске стране поштен али са моралне и здравствене је лош зато што фабрика дувана јесте да запошљава и на неки начин храни нпр. 100 људи али са друге стране трује и дугорочно убија на хиљаде људи и зато је од једне такве фабрике много већа штета него економска или свака друга корист.

Или нпр. политичка битанга која покраде милионе и купи Ферари, Бугати или Мечку и допринесе развоју фабрике аутомобила и нахрани стотине запослених у фабрици аутомобила и кооперативи и њихове породице у Немачкој, Италији или Јапану ал зато са друге стране ојади милионе људи на Балкану, државне фондове и буџете и уведе читаве државе у сиромаштво, беду и дужничко ропство. Ни то није никакво гурање света напред него је то чист лоповлук и криминал.

Дакле, у овој теми мислим само на добре, корисне и поштене послове од којих сви имају користи, и појединац који добро зарађује и држава кроз директну или индиректну наплату пореза и доприноса и унапређење националне економије и свет кроз развој глобалне економије и повећање стопе годишњег раста БДП-а планете.

Постављам питање вама-зашто радите? Да бисте преживели и платили трошкове и рачуне или да бисте вадили свет из кризе и гурали земљу и свет напред?

 

[4thman]

Bolje postavi pitanje zašto ne radimo?

Pročitah temu i bez tebe pojedinca ovaj svet ne bi nikad napredovao, ti si glavna karika. Mala olovčica.

A za guranje sveta napred ili države nazad običan pojedinac se najmanje pita. Sizife.

 

[KOLEGA IVAN]

Нисам ја рекао да без мене свет пропада скроз, али ако ја не зарађујем добро, Србија и свет знатно спорије иду напред. А написао сам већ да је свет скуп нас појединаца, и да смо сви ми народ и ако желимо да свет иде напред, морамо и ми да идемо напред, ако желимо да се свет мења на боље, морамо и ми појединачно и лично да се мењамо на боље. Буди промена коју желиш. Корак по корак-за бољи свет!

 

[Bees]

Дакле, у овој теми мислим само на добре, корисне и поштене послове од којих сви имају користи, и појединац који добро зарађује и држава кроз директну или индиректну наплату пореза и доприноса и унапређење националне економије и свет кроз развој глобалне економије и повећање стопе годишњег раста БДП-а планете.

I pojedinac koji dobro zarađuje od prodaje droge, doprinosi i direktno i indirektno, i neradnik, zaposlen preko veze u nekoj državnoj instituciji, takođe doprinosi trošenjem isto kao i radnik, koji se ubi radeći kod privatnika,... sve se to može posmatrati i ovako i onako, svaka roba ima svog kupca,... mene brine naša stvarnost gde naš prekobrojni državni sektor isisava poslednje kapi bogatstva akumuliranog u prethodnih 50 i više godina,... pre bih rekao da doprinosimo razvoju drugih država a svoju lagano sahranjujemo.
Takođe ne možemo da kažemo da duvanska industrija doprinosi ili ne doprinosi, to je industrija od koje država itekako ubire dobre pare od akcize i PDV-a, zdravlje, naravno da je duvan štetan po zdravlje ali zato država ubire pare od duvana pa deo tog kolača ide u zdravstvo, sve se vrti oko para, pare ovamo, pare tamo, pare, pare,....

 

[KOLEGA IVAN]

Да си читао целу моју цитирану поруку горе видео би да криминалци и наркодилери ни на који начин не доприносе друштву и свету већ му само штете. Објаснио сам како. Исто и фабрике дувана, кад гледаш укупне трошкове око лечења, терапије, РФЗО..., ту је штета од такве фабрике много већа од користи а плус што здравље домаћег становништва треба да нам буде много важније од профита страних и мултинационалних корпорација или државе.

 

[Bees]

Да си читао целу моју цитирану поруку горе видео би да криминалци и наркодилери ни на који начин не доприносе друштву и свету већ му само штете. Објаснио сам како. Исто и фабрике дувана, кад гледаш укупне трошкове око лечења, терапије, РФЗО..., ту је штета од такве фабрике много већа од користи а плус што здравље домаћег становништва треба да нам буде много важније од профита страних и мултинационалних корпорација или државе.

Ne postoji pošten i nepošten posao, postoji dozvoljen i nedozvoljen posao a u svakom poslu glavni pokretač je novac. NATO nas je bombardovao da bi ostvario svoje interese i sigurno su iz toga ostvarili korist dok smo mi imali gubitke u stanovništvu i materijalna razaranja,... vidiš i rat je biznis,...
Danas je i bolest biznis jer pokreće farmaceutsku industriju,... zamisli, proglasiše svetsku epidemiju svinjskog gripapa da bi namlatili profit a epidemije ne beše,... sve je stvar odnosa roba - novac, ponuda - potražnja, ja tebi - ti meni,.... sve je danas relativno, nekom u džep a nekome iz džepa.
A šta ono beše patriotizam u našim uslovima, jel to ono kada poginuše njih sedmoro da bi se ministri slikali,... vidiš i to je biznis, morbidno jeste ali je za nekoga slikanje biznis jer rejting je biznis.