Kad ispašta seljak, ispaštaju i kupci: Gosti N1 o "alarmantnoj" situaciji u poljoprivredi

[ScipioAfricanus]

Kad ispašta seljak, ispaštaju i kupci: Gosti N1 o „alarmantnoj“ situaciji u poljoprivredi​

Za pet godina poljoprivredno zemljište smanjeno za više od petine. Broj gazdinstava opao je za 10 odsto. Ako se ovaj trend nastavi, zavisićemo od uvoza hrane. Agroekonomista Milan Prostran smatra da se veliki deo tog zemljišta izgubio kroz infrastrukturne poslove, dok poljoprivrednik Saša Tomas ukazuje da je situacija alarmantna.


Kroz velike infrastrukturne objekte fond ukupnog poljoprivrednog obradivog zemljišta se smanjuje što može da bude veoma kritično narednih godina.

„To govori da smo mi veliki deo tog zemljišta zapostavili ili se izgubilo kroz ove infrastrukturne i druge poslove“, ocenio je Prostran u emisiji „Novi dan“.

Tomas kao primer toga navodi fabriku Linglong u Zrenjaninu koja je izgrađena na zemljištu prve klase, a mogla je biti izgrađena na zemljištu 5 ili 7 klase koja je nedaleko odatle.

„Zaista se neodgovorno ponašamo prema resorsu koji imamo, a to je da pokušavamo da pravimo i gradimo nešto na silu. Znači postoji plan i Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji se apsolutno ne implementira na način koji bi trebalo. Znači i druge fabrike i naselja se grade na zemljištima sa zaista bogatim humusom i koje bi trebalo da čuvamo“, objasnio je Tomas.

Komentarišući loše stanje i u stočarstvu, Tamas je istakao da i oni, kao i ratari, imaju velike troškove i impute, i kada se ta računica svede na kraju godine, onda je to poslovanje u gubitku.

„Za nas se često vezuje terminulogija da smo mi čuvari socijalnog mira, bojim se da se u zadnjih nekoliko godina za nas vezuje druga terminologija da smo mi najveći kockari. U ovoj državi mi svoj gotov novac ulažemo u proizvodnju, u jednu potpunu neizvesnost. Mi jednostavno ne znamo šta će biti, ni do leta, a kamoli do jeseni, cene stravično padaju dole“, ukazao je poljoprivrednik.

Tomas apeluje na ministarstvo da ispoštuje dogovorene rokove i da isplati obećan novac koji sleduje poljoprivrednicima.

„Mi jednostavno bez te infuzije nećemo imati sa čim da posejemo našu zemlju i tonućemo sve dublje, jer je situacija alarmantna“, istakao je Tomas.

Prema njegovim rečima, država na poljoprivrednike obrati pažnju tek onda kada izađu na drum.

„Znamo da to nije popularna mera, ali to je zadnja linija odbrane našeg dostojanstva“, objasnio je.

Prostran je naveo da su hrana i nafta danas globalni problemi, koje će morati očigledno svaka zemlja da rešava na svoj način.

„Visoka cena ulaganja u poljoprivredu i druge sektore praktično proizvodi cenu koju potrošač ne može da prihvati. Evropski farmeri uživaju 30 odsto ukupnog budžeta EU, naši poljoprivrednci uživaju nešto ispod 7 odsto, mi koji se bavimo strukom zagovaramo da to ne sme da bude ispod 10 odsto, kada je u pitanju naš agrarni budžet“, ocenio je agroekonomista.

Dodaje da mora da se rade sistemski zakoni kada je u pitanju poljoprivreda, jer uredbama ne može da se reši agrarna politika.

Tomas smatra da najviše ispaštaju seljak i kupac.

„Mi smo uvek na udaru, najviše ispašta seljak, ali verujte mi da se dosta i odražava na korisnike koji idu u markete i kupuju prehrambene proizvode“, zaključio je Tomas.

https://n1info.rs/biznis/najvise-is...i-n1-o-alarmantnoj-situaciji-u-poljoprivredi/


Paori, JURIS!

 

[јанпи]

Шта сад опет?
Зар није Блокада пре непуних 2 месеца уродила плодом и сви они потписали Договор са брнабом?

 

[Plant]

Шта сад опет?
Зар није Блокада пре непуних 2 месеца уродила плодом и сви они потписали Договор са брнабом?

Jeste,... jer je ometala atmosferu pred izbore, i sad treba da ispune obećanja, na koja su morali da pristanu - zbog izbora.
Vlast je promenila uslove ( da bi ipak smanjila ukupni izdatak za subvencije). ranije su subvencije (koje su bile znatno manje) dobijali i (neki) vlasnici zemlje, a sada samo oni koji obrađuju zemlju ( a ne i oni koji je daju u zakup - kao ranije).

Za pet godina poljoprivredno zemljište smanjeno za više od petine.

Ovo je nemoguć podatak. Verovatno se radi o papirološkom "nestajanju" zemlje. Oni koji nemaju prava na subvencije nisu registrovali proizvodnju - nisu "prijavili zemlju" - recimo naslednici koji su zaposleni u firmama. Ne verujem da je ni 0,5% poljoprivrednog preinačeno u građevinsko zemljište.

Broj gazdinstava opao je za 10 odsto.

Tačnije zbog promenjenih uslova subvencionisanja neki se nisu registrovali,.. između ostalog i jer je ranije ograničenje za subvencije bilo do 20 hektara, a sada je povećano - do 100 hektara po gazdinstvu,..
Pa paori ne (treba da) otvaraju više gazdinstava ( na ženu, na decu,.. itd )

Ako se ovaj trend nastavi, zavisićemo od uvoza hrane. Agroekonomista Milan Prostran smatra da se veliki deo tog zemljišta izgubio kroz infrastrukturne poslove, dok poljoprivrednik Saša Tomas ukazuje da je situacija alarmantna.

https://n1info.rs/biznis/najvise-is...i-n1-o-alarmantnoj-situaciji-u-poljoprivredi/

Situacija je alarmantna već dugo,.. u stočarstvu naročito, ipak mislim da nećemo uvoziti hranu iz tih razloga.
---------------------------------------------------------------------
A i ova pojačana aktivnost, msm da ima malo veze sa predstojećim izborima,...

 

[dulesrbenda]

Сад се ти елитисти са НДХ1 као брину за српског сељака.

 

[ScipioAfricanus]

Prvi objavljeni podaci popisa poljoprivrede pokazuju zabrinjavajuće trendove u ovoj oblasti. Za pet godina poljoprivredno zemljište smanjeno za više od petine, a broj gazdinstava opao za 10 odsto. Ako se ovaj trend nastavi, zavisićemo od uvoza hrane.


Nezadovoljni francuski poljoprivrednici su u subotu na otvaranju godišnje izložbe u Parizu nasrnuli na predsednika Emanuela Makrona.

Iako manje radikalni, nisu stanjem zadovoljni ni poljoprivrednici u Srbiji. Obradivog zemljišta je sve manje, a u prethodni 11 godina smanjeno je za 24 odsto.

„Imajući u vidu da se kroz velike infrastrukturne projekte kao i kroz druge građevinske projekte, fond ukupnog obradivog zemljišta smanjuje. To može biti vrlo kritično u nekom narednom periodu“, kazao je agroekonomista Milan Prostran.

Manje obradivog zemljišta nužno dovodi i do smanjenja broja poljoprivrednika, a u mnogo boljoj poziciji nisu ni stočari – broj goveda je u prethodnih 5 godina smanjen za 17 odsto, a svinja čak za 30 odsto. Poljoprivrednici kažu da je razlog to što i ratari i stočari posluju sa gubitkom.

„Mi dođemo do toga da jedan kilogram pšenice nas košta 17 dinara, a cena pšenice je trenutno 18 dinara. Za nas se veže terminologija da smo mi čuvari socijalnog mira, bojim se da smo u poslednje vreme najveći kockari u ovoj državi“, navodi poljoprivrednik Saša Tomas.

Kockaju se poljoprivrednici sa svakim novim ulaganjem, pa su zbog toga dane provodili na ulicama kako bi ostvarili potencijalih 35.000 dinara po hektaru obradive zemlje.

„Ti protesti, ja znam da to nije jedna popularna mera – izaći na drum, blokirati ljude koji nemaju veze sa poljoprivredom. To je nama zaista neprijatno, ali to je zadnja linija odbrane našeg dostojanstva“, istakao je poljoprivrednik Saša Tomas.

A da na ulicama brane svoje dostojanstvo opredelili su se i poljoprivrednici širom Evrope. Međutim, njihova pozicija je čini se bolja.

„Evropski farmeri uživaju 30 odsto budžeta EU dok naši uživaju svega nešto ispod 7 odsto, mi svi koji se bavimo naukom zagovaramo da to ne sme biti ispod 10 odsto“, navodi agroekonomista Milan Prostran.

O boljim uslovima srpski poljoprivrednici sa resornom ministarkom pregovaraju još od poslednjih blokada ali njihova očekivanja nisu ispunjena. Zato najavljuju nove proteste – ovaj put , kažu, zbog otežane prijave parcela za dogovorene subvencije po hektaru, kao i zbog kašnjnjenja povraćaja akciza na gorivo.

„Onaj ko uvek ispašta je seljak“, zaključuje poljoprivrednik Saša Tomas.

 

[ScipioAfricanus]

Seljak je uvek jebena stranka.

 

[blooser]

Mora samo da se jede i umre.

Ja hranu ne pravim, zivim u gradu, i moram da kupujem bilo na pijaci ili u prodavnicama.

A vi sto se sprdate na racun seljaka - da, uvek su hebena strana, i to se radi namerno. Mi smo preziveli i Turke i WW1 i WW2 jer smo imali seljake i selo, a i sankcije 90-tih smo preziveli iz tog razloga.

Sad da nam uvedu sankcije pomrli bi od gladi za 3 meseca - i ovo nije nikakva sala.

 

[pertowic]

Mora samo da se jede i umre.

Ja hranu ne pravim, zivim u gradu, i moram da kupujem bilo na pijaci ili u prodavnicama.

A vi sto se sprdate na racun seljaka - da, uvek su hebena strana, i to se radi namerno. Mi smo preziveli i Turke i WW1 i WW2 jer smo imali seljake i selo, a i sankcije 90-tih smo preziveli iz tog razloga.

Sad da nam uvedu sankcije pomrli bi od gladi za 3 meseca - i ovo nije nikakva sala.

devedesete smo pregurali tako sto je svaka kuca imala kokoske, svinje, koze. svaka kuca je imala bastu unutra a i na ulici
sada isto selo nemas 10 krava i svi furaju engleski travnjak.

 

[blooser]

devedesete smo pregurali tako sto je svaka kuca imala kokoske, svinje, koze. svaka kuca je imala bastu unutra a i na ulici
sada isto selo nemas 10 krava i svi furaju engleski travnjak.

Ljudi ne shvataju u kojoj smo katastrofalnoj situaciji. Ne shvatam ni ja posto ne zivim na selu i nemam rodbinu na selu, ali slusam ljude koji govore o tome i videci kako ovi izdajnici vode drzavu jasno mi je o cemu se radi.

Inace sto je jos gore, kao sto vidimo sada jasno - ko hoce da vidi, isto se desava i u Evropi i USA - hoce da nas svedu na robove bez igde icega.

Covek koji ima svoju hranu i vodu, i pri tom svoju energiju (recimo sumu) je NEZAVISAN COVEK. To je ono sto belosvetskim banditima NE TREBA jer tim ljudima ne mogu da manipulisu. Zato se selo besomucno unistava.

A mi graDZani mislimo da hrana pada s neba i da je ima neograniceno. Budale. A samo pre koju godinu kada je krenula korona videli smo koliko je sve NESTABILNO i kako za 10 dana moze da nastane potpuni haos, ali opet kratka pamet.

Nista, ko je glup naucice na tezi nacin. Da nisam i sam deo ovog naroda, i moja sira porodica, bukvalno bih rekao da ste to i zasluzili - izvinjavam se MALOBROJNIM svesnim pojedincima na koje se ovo ne odnosi.

 

[Umri_muski]

Ja vidim da je seljak itekako sebican i pakostan, vidim da se gleda da se onom ko ima da jos vise, seljak se tu ne buni..pravi se pametan i lukav i gleda da shebe i komsiju kad moze..

Tako da je itekako ebac kad moze, a ne ebena strana...

Vlast zabole dupe za neobradjene hektare jer ce ih dati nekom ko podmiti, a ne da obezbedi nekog bez egzistencije uz onu cuvenu srpsku logiku treba dati onom ko ima, a ne onom ko nema...

Sve je to potvrda da je opredeljenje da svi budu sto gluplji i onda je sve super..

 

[Umri_muski]

 

[pertowic]

Ljudi ne shvataju u kojoj smo katastrofalnoj situaciji. Ne shvatam ni ja posto ne zivim na selu i nemam rodbinu na selu, ali slusam ljude koji govore o tome i videci kako ovi izdajnici vode drzavu jasno mi je o cemu se radi.

Inace sto je jos gore, kao sto vidimo sada jasno - ko hoce da vidi, isto se desava i u Evropi i USA - hoce da nas svedu na robove bez igde icega.

Covek koji ima svoju hranu i vodu, i pri tom svoju energiju (recimo sumu) je NEZAVISAN COVEK. To je ono sto belosvetskim banditima NE TREBA jer tim ljudima ne mogu da manipulisu. Zato se selo besomucno unistava.

A mi graDZani mislimo da hrana pada s neba i da je ima neograniceno. Budale. A samo pre koju godinu kada je krenula korona videli smo koliko je sve NESTABILNO i kako za 10 dana moze da nastane potpuni haos, ali opet kratka pamet.

Nista, ko je glup naucice na tezi nacin. Da nisam i sam deo ovog naroda, i moja sira porodica, bukvalno bih rekao da ste to i zasluzili - izvinjavam se MALOBROJNIM svesnim pojedincima na koje se ovo ne odnosi.

ja sam odustao od svega pre 15 godina kada sam ukapirao koliko je sati.

 

[Umri_muski]

 

[Stojkov Menidjer]

Kad ispašta seljak, ispaštaju i kupci: Gosti N1 o „alarmantnoj“ situaciji u poljoprivredi​

Za pet godina poljoprivredno zemljište smanjeno za više od petine. Broj gazdinstava opao je za 10 odsto. Ako se ovaj trend nastavi, zavisićemo od uvoza hrane. Agroekonomista Milan Prostran smatra da se veliki deo tog zemljišta izgubio kroz infrastrukturne poslove, dok poljoprivrednik Saša Tomas ukazuje da je situacija alarmantna.


Kroz velike infrastrukturne objekte fond ukupnog poljoprivrednog obradivog zemljišta se smanjuje što može da bude veoma kritično narednih godina.

„To govori da smo mi veliki deo tog zemljišta zapostavili ili se izgubilo kroz ove infrastrukturne i druge poslove“, ocenio je Prostran u emisiji „Novi dan“.

Tomas kao primer toga navodi fabriku Linglong u Zrenjaninu koja je izgrađena na zemljištu prve klase, a mogla je biti izgrađena na zemljištu 5 ili 7 klase koja je nedaleko odatle.

„Zaista se neodgovorno ponašamo prema resorsu koji imamo, a to je da pokušavamo da pravimo i gradimo nešto na silu. Znači postoji plan i Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji se apsolutno ne implementira na način koji bi trebalo. Znači i druge fabrike i naselja se grade na zemljištima sa zaista bogatim humusom i koje bi trebalo da čuvamo“, objasnio je Tomas.

Komentarišući loše stanje i u stočarstvu, Tamas je istakao da i oni, kao i ratari, imaju velike troškove i impute, i kada se ta računica svede na kraju godine, onda je to poslovanje u gubitku.

„Za nas se često vezuje terminulogija da smo mi čuvari socijalnog mira, bojim se da se u zadnjih nekoliko godina za nas vezuje druga terminologija da smo mi najveći kockari. U ovoj državi mi svoj gotov novac ulažemo u proizvodnju, u jednu potpunu neizvesnost. Mi jednostavno ne znamo šta će biti, ni do leta, a kamoli do jeseni, cene stravično padaju dole“, ukazao je poljoprivrednik.

Tomas apeluje na ministarstvo da ispoštuje dogovorene rokove i da isplati obećan novac koji sleduje poljoprivrednicima.

„Mi jednostavno bez te infuzije nećemo imati sa čim da posejemo našu zemlju i tonućemo sve dublje, jer je situacija alarmantna“, istakao je Tomas.

Prema njegovim rečima, država na poljoprivrednike obrati pažnju tek onda kada izađu na drum.

„Znamo da to nije popularna mera, ali to je zadnja linija odbrane našeg dostojanstva“, objasnio je.

Prostran je naveo da su hrana i nafta danas globalni problemi, koje će morati očigledno svaka zemlja da rešava na svoj način.

„Visoka cena ulaganja u poljoprivredu i druge sektore praktično proizvodi cenu koju potrošač ne može da prihvati. Evropski farmeri uživaju 30 odsto ukupnog budžeta EU, naši poljoprivrednci uživaju nešto ispod 7 odsto, mi koji se bavimo strukom zagovaramo da to ne sme da bude ispod 10 odsto, kada je u pitanju naš agrarni budžet“, ocenio je agroekonomista.

Dodaje da mora da se rade sistemski zakoni kada je u pitanju poljoprivreda, jer uredbama ne može da se reši agrarna politika.

Tomas smatra da najviše ispaštaju seljak i kupac.

„Mi smo uvek na udaru, najviše ispašta seljak, ali verujte mi da se dosta i odražava na korisnike koji idu u markete i kupuju prehrambene proizvode“, zaključio je Tomas.

https://n1info.rs/biznis/najvise-is...i-n1-o-alarmantnoj-situaciji-u-poljoprivredi/


Paori, JURIS!

A jel si ti seljak?
Lepo uvaljuješ jagode pid SNS vlašću, kod DS-a tu cenu nisi imao, i šta kukaš?

 

[C0NSIGLIERI]

To je super, najsladja su uvozna gomna.
Indijancima samo perle i ogledalca.

 

[38imak]

N1 besmisleni levicarski genijalci su tu negde na nivou obrazovanja i razumevanja bilo cega u drustvu i ekonomiji kao ovi kancelarijski nacionalisti iz kruga Dvojke koji romantizuju srpskog seljaka.

Naravno da je super da uvozimo jeftiniju hranu, to nam je jedina komparativna prednost u odnosu na nase seljake, koji gledaju svoje d.pe uvek i svuda, u svakom trenutku.

To sto oni ne mogu da zadrze svoje cerke i sinove u selima, neka se zale Upravi vodovoda, i trzisnoj ceni paradajza koja im odgovara kada je 300 dinara, ali im ne odgovara kada je 30. Za stocarstvo je pa tek posebna prica, lol.

Makedonski paradajz rulz, podrzimo nasu bracu makedonske seljake.