Kad dodje beba...

[esperanca137]

I neke tate mogu da dobiju post porodjajnu depresiju. Ha,ha mozda je prelazno. Salu na stranu,to je jako ozbiljno posto i oni kao i mame izgube volju za sexom i svim onim lepim stvarima koje su radili pre nego sto je beba dosla.Jedna drugarica me je posavetovala da u slucaju da moj muz pocne da daje takve znake obavezno uzmem stvar u svoje ruke i otrgnem ga ugadjajuci mu,zavodeci ga u neglizeu kad beba zaspi....Nemojte samo da dozvolite da idete masne kose,rascupane i dlakave, jer to muskarce strasno odbija.Znam da je beba velika obaveza i da nam nekad ne dozvoljava ni da se ispiskimo ko ljudi,ali to je zlatno pravilo.To mi je i mama rekla.Ne dozvoli da te vidi neurednu i nedoteranu.I stvarno je tako.Mada,ja volim da se doterujem prvenstveno za sebe,a posle za muza.
Da rezimiramo: ako muz nema preveliku zelju za sexom - bebu na spavanje, neglize na telo,sminkica,parfemcic i hop na njegovu stranu.Pa da vidimo onda cija baba ima klempave usi

 

[elleonora]

U pravu si ti esperanca,netreba da se zapustimo al je to stvarno tesko izvesti !
Neke moje prijteljice nisu mogle da izdrze ni obaveznih 40 dana da se nemaze a mi smo uspijeli tek nakon 3 mijeseca da me je cisto bilo sramota kao da mi je prvi put
nije da se nevolimo(cini mi se) al jednostavno briga o dvoje male djece,kuca ,posao..nas iscrpe maksimalno da za te stvari nemamo snage!

 

[esperanca137]

Razumem te u potpunosti.Biti mama je velika obaveza i zahteva puno vremena, snage, zivaca i odricanja. Ja sam u pocetku bila jako umorna i iscrpljena,ali sve se nekako izdrzi.Sad mi je malo bolje,ali opet trcanje za detetom koje tek prohodava,nicanje gornjih zubica,pa svi moguci kucni poslovi.... majko moja,daj mi snage da izdrzim.al uspem da se malo sredim - bar minimum,da izgledam bar pristojno. Uspela sam da za 3 meseca skinem 13kg i to je velika stvar.Sad bar mogu da udjem u sve one lepe stvari koje su dugo,dugo camile po fijokama i ormanima

 

[moje srce]

ljudi,(bolje receno zene) da li ste vi svesni kakav utisak moze ostaviti ova tema,i ovakva vasa iskustva na nekoga ko nema dece ili ko tek treba da dobije dete,ili ko vec ima dete,a ubedacen je ovakvim situacijama...

e, nemoj tako.
ja nemam dete, a hocu da ga imam, i korisno mi je da cujem ovo... nisam ubedacena i ne mislim da su problemi koje ove zene imaju zacementirani za sva vremena... ali mislim, ako njih npr tri, koje su razlicite osobe (barem tako deluju po onom sto pisu), imaju slican "problem", onda vredi obratiti paznju na to (i prirpemiti se), jer je problem prosto posledica situacije... hocu da kazem, umor ne mogu da izbegnem, ali mogu da kazem sebi da je to umor, a ne tragedija u braku, recimo...
uostalom ne pisu ove zene to da na tebe ili mene ostavljaju utisak, nego da im bude lakse ili da cuju nesto korisno.

@mlekce - i ja sam citala toma sojera, farbace oni i moju ogradu, hoce, hoce (gosti, mislim)

 

[esperanca137]

U pravu si moje srce,treba biti spreman na konstantan premor(umor), kad pocinjes da pucas po savovima i ne znas dal da skaces kroz prozor jer beba neprestano place a ti ne mozes da joj pomogmes jer ne znas sta joj je ili da sednes i places ko kisa.Mada,sve se to nekao pregrmi,i posle je malo lakse - za nijansu.Najvaznije je da se docekas na noge i ne dozvolis da te problemi preplave preko glave jer tad krece ona cuvena PPD,pa problemi sa muzem,nezadovoljstvo,manjak sexualne zelje ......

 

[Јагодинка Симоновић]

Да вам се придружим са својом причом... Имам бебу од 4 месеца, и стварно ми уопште није представљало никакво оптерећење да не спавам, не једем, итд, све је то прошло после два месеца. И сада имам много обавеза, али то не доживљавам као нешто страшно. Додуше, бебица је стварно супер, скоро уопште не плаче, није имао грчеве и томе сл, и није прошло ни два месеца, а ја сам поново спавала по целу ноћ. Једино не могу да заборавим грозни маститис, али сам успела да наставим са дојењем... И по природи сам јако енергична и све у кући и око детета радим сама. Али буквално све! И још уз осмех на лицу, стигнем и да се дотерам, а од тога што сам мама 24-7 сам ослабила 22 кг, и сада имам мање кг него пре трудноће, и осећам се супер.

А што се мужа тиче... хм... постао је једна мени потпуно непрепознатљива особа... Наш однос је, чини ми се, трајно упропашћен. Донекле могу да разумем мушкарце у таквим ситуацијама , ок, осећају се запостављено, ниси у стању да им се више посветиш онако као некад... Али фора је у томе што се ја стварно трудим око свега, и сексамо се и као све је супер, а онда почне да ме критикује како ово не ваља, оно не ваља, као ја не знам око детета, којим се он, притом, уопште ни не бави, па му ја кажем како ја радим све и што треба и што не треба, а он ми на то каже "па то је твоја дужност", па ми дође стварно да га задавим. А ја још као, мукица, и студирам, па стигнем мало и да читуцкам за испите, а онда он дође с посла и почне да ме критикује. Размишљам и о разводу, али још увек само размишљам, пошто неке ствари и могу да истолеришем, али то да ме маже гов..ма а ја све никад боље, ма ... Не знам да ли је од значаја информација да ја имам 23 годинице, а он 30? Е па нека ме неко сада просветли ко греши од нас двоје... Извин`те ако сам вас сморила, некад стварно (као на пр, сад) баш по..здим. Поздрав!

 

[rosarium_7]

А што се мужа тиче... хм... постао је једна мени потпуно непрепознатљива особа... Наш однос је, чини ми се, трајно упропашћен. Донекле могу да разумем мушкарце у таквим ситуацијама , ок, осећају се запостављено, ниси у стању да им се више посветиш онако као некад... Али фора је у томе што се ја стварно трудим око свега, и сексамо се и као све је супер, а онда почне да ме критикује како ово не ваља, оно не ваља, као ја не знам око детета, којим се он, притом, уопште ни не бави, па му ја кажем како ја радим све и што треба и што не треба, а он ми на то каже "па то је твоја дужност", па ми дође стварно да га задавим. А ја још као, мукица, и студирам, па стигнем мало и да читуцкам за испите, а онда он дође с посла и почне да ме критикује. Размишљам и о разводу, али још увек само размишљам, пошто неке ствари и могу да истолеришем, али то да ме маже гов..ма а ја све никад боље, ма ... Не знам да ли је од значаја информација да ја имам 23 годинице, а он 30? Е па нека ме неко сада просветли ко греши од нас двоје... Извин`те ако сам вас сморила, некад стварно (као на пр, сад) баш по..здим. Поздрав!

 

[tanja80]

Донекле могу да разумем мушкарце у таквим ситуацијама , ок, осећају се запостављено, ниси у стању да им се више посветиш онако као некад...

A, da li može neko da mi pojasni, pošto vidim da se u nekoliko postova provlači gore navedena rečenica?
Kako se to muževima ne posvećuje dovoljno? I ja sam udata, majka dečaka od 3 godinice, ali moj muž i ja od početka braka i sve do dan danas imamo isti odnos, uvek vremena za sebe, ako ne stignemo preko dana da popričamo, onda kad klinac legne zajedno ili gledamo TV, neki film, utakmicu ili pričamo o svemu i svačemu počev od deteta, preko kuće, posla i svega što nam padne na pamet! Posvećeni smo jedno drugom i upućeni jedno drugom isto kao od kada smo se venčali! Samo što se, od kad smo dobili dete, još više volimo!

 

[Feelgooood]

Kada sam došla kući iz porodilišta, svakodnevno sam zahvaljivala Bogu što imam muža ovakvog kakav je Ustajanje noću, pored mojih problema sa dojenjem bili su prava noćna mora za svo troje, ali smo oboje ustajali svaki put kada zaplače. Pomagao mi je uvek i u svemu, jer mi je pomoć zaista bila potrebna, imala sam jako težak porođaj, tek deset dana posle sam da kažem bila koliko-toliko normalna. Radila sam u kući koliko sam mogla, skoro pa ništa, mm je radio sve i tek kada sam malo
stala na svoje noge, vratila sam se obavezama. Prvih dvadesetak dana, ni on a ni ja nismo imali snage da mislimo ni na šta drugo, osim da se dokopamo kreveta i malo da odspavamo
Naravno, kada smo se konsolidovali, bebi prošli grčevi, sve je počelo da dobije obrise nekog normalnog
i budućeg života... o seksu nije bilo ni govora, barem za mene... rana od epiziotomije je jako sporo zarastala, bolelo me je i kada hodam, u prvih petnaest dana nisam mogla ni da sednem
Moram da budem iskrena, prvih mesec dana mi nije padalo na pamet nikakvo doterivanje niti sam imala želju da glumim savršenu ženu, bila sam srećna što sam sposobna da se sama tuširam.
Nismo se udaljili, od prvog dana naše veze a kasnije i braka, bili smo podrška jedno drugom, sve što
smo morali, hteli, trebali radili smo zajedno jer smo tako želeli. Srećna sam što se ništa nije promenilo među nama.

 

[Micimacko]

Da se ne hvalim - smislila sam ovo tek kod drugog. A imala sam i srece da su vecinu prijatelje cinili muzevljevi ortaci, a kao sto je poznato - uz svo duzno postovanje - muskarca je mnogo lakse navuci da se igraju

ma super je...evo ja sad imam prvo,pa ću početi da treniram odmah......
inače i ja sam primetila da je muškarce mnogo lakše u take neke fore,jer prihvataju to kao zezanje,a u suštini u neku ruku i jeste...a žene se više nećkaju,kao peglam ja,ili perem dovoljno kod kuće....

 

[Micimacko]

A, da li može neko da mi pojasni, pošto vidim da se u nekoliko postova provlači gore navedena rečenica?
Kako se to muževima ne posvećuje dovoljno? I ja sam udata, majka dečaka od 3 godinice, ali moj muž i ja od početka braka i sve do dan danas imamo isti odnos, uvek vremena za sebe, ako ne stignemo preko dana da popričamo, onda kad klinac legne zajedno ili gledamo TV, neki film, utakmicu ili pričamo o svemu i svačemu počev od deteta, preko kuće, posla i svega što nam padne na pamet! Posvećeni smo jedno drugom i upućeni jedno drugom isto kao od kada smo se venčali! Samo što se, od kad smo dobili dete, još više volimo!

da,ali znaš kako je,nisu svi muževi isti...moramo priznati da mnogi muževi postanu ljubomorni na tek rođenu bebicu,živa istina,i onda počnu da se ponašaju nekako glupavo,kao da su i oni sami deci...ti imaš sreće sa razumnim mužićem,i čini se da ste našli super kompromis...važno je da se oboje pridržavate toga,i zato i brak može da vam jača svakim danom...ali...muškarci su čudo,kao i žene naravno...a ljubomora...ufffffffff...može da rastumba sve...mi koji imamo razumne muževe,koji su spremni da skoče u istom momentu kada i mi,možemo samo da zahvaljujemo svaki dan na tom daru...

 

[baki 75]

Ma nije sve u sexy sto se tice ovog perioda...
mi npr. u tom kriznom periodu imali sex i bude sve ok, al sutra je novi dan...sutra opet ne stignemo ni da popricamo kako treba, ja umornaa od kucnih obaveza i sl., on umoran kad dodje s posla a preuzme bebu da bih ja il odmorila il nesto uradila sto nisam stigla, opet prebacivanje i s moje i njegove strane npr. oko bebe kako ga drzis, sto si mu sve to obukla ne treba toplo je ( a u sobi 22C zimus) nisam imala snage da mu non stoop objasnjavam da nije isto kad je napolju hladno a unutra ti 22, i kad je napolju 30 a unutra 22...I dan danas kad kupamo bebu on odlucuje da li je voda hladna il topla za bebu jer smatra da moji "senzori" nisu ok, njegovo cutanje kad moja mama dodje i cim ona ode on progovori...e onda sam i ja tako kad njegovi dodju, i sve su to sitnice koje mogu da ti pokvare dan. A svaki dan je nesto bilo...I pocnem da razmisljam o razvodu, sta bih, kako bih, gde bih...Kako cu s detetom...Imam li prava da zbog takvih netrpeljivosti prema njegovom ocu mom detetu uskratim zivot s oba roditelja? Shvatim da je sve mnogo teze cak i razvod kad dodje beba...Jos kad vidim koliko se njih dvojica vole...joj kad se setim tih razmisljanja od pre par meseci stvarno mi bude muka...da kucnem prilicno se izmenilo na bolje i nadam se da je to bilo samo prilagodjavanje na zivot s nasim blagom i da smo i muz i ja bili neiskusni samim tim i nervozni i da smo morali kroz to proci...

 

[elleonora]

Да вам се придружим са својом причом... Имам бебу од 4 месеца, и стварно ми уопште није представљало никакво оптерећење да не спавам, не једем, итд, све је то прошло после два месеца. И сада имам много обавеза, али то не доживљавам као нешто страшно. Додуше, бебица је стварно супер, скоро уопште не плаче, није имао грчеве и томе сл, и није прошло ни два месеца, а ја сам поново спавала по целу ноћ. Једино не могу да заборавим грозни маститис, али сам успела да наставим са дојењем... И по природи сам јако енергична и све у кући и око детета радим сама. Али буквално све! И још уз осмех на лицу, стигнем и да се дотерам, а од тога што сам мама 24-7 сам ослабила 22 кг, и сада имам мање кг него пре трудноће, и осећам се супер.

А што се мужа тиче... хм... постао је једна мени потпуно непрепознатљива особа... Наш однос је, чини ми се, трајно упропашћен. Донекле могу да разумем мушкарце у таквим ситуацијама , ок, осећају се запостављено, ниси у стању да им се више посветиш онако као некад... Али фора је у томе што се ја стварно трудим око свега, и сексамо се и као све је супер, а онда почне да ме критикује како ово не ваља, оно не ваља, као ја не знам око детета, којим се он, притом, уопште ни не бави, па му ја кажем како ја радим све и што треба и што не треба, а он ми на то каже "па то је твоја дужност", па ми дође стварно да га задавим. А ја још као, мукица, и студирам, па стигнем мало и да читуцкам за испите, а онда он дође с посла и почне да ме критикује. Размишљам и о разводу, али још увек само размишљам, пошто неке ствари и могу да истолеришем, али то да ме маже гов..ма а ја све никад боље, ма ... Не знам да ли је од значаја информација да ја имам 23 годинице, а он 30? Е па нека ме неко сада просветли ко греши од нас двоје... Извин`те ако сам вас сморила, некад стварно (као на пр, сад) баш по..здим. Поздрав!

Draga moja razumjem te to sto pomisljas na razvod i meni je bilo doslo kada je nasem prvom bebacu bilo 9 mj.cak smo spavali svako u svojoj sobi nekih 2 mj.a onda sam pitala sebe zasto sam se udala za njega i sjetila se( sa velikom mukom moram priznati)
te ljubavi koja nas je spojila!!!!!
prvo smo mislili na nase dijete pa onda na nas odnos, sve ostale obaveze smo pustili kraju ,naravno onoliko koliko smo mogli ! i onda smo razgovarali razgovarali i razgovarali....bilo je tesko i puno me je nervirao i on i njegovi stavovi itd.ali malo po malo smo se vratili kolko tolko normalni!!!! e sad je dosao drugi bebac i kao sto sam prije rekla opet nemamo vise vremena za nas i opet cemo morati da puno razgovaramo ali tako to ide..
zato nedaj da te maze g....kao sto si rekla nego jednu nedelju sredi se i izadji cijeli dan a njega ostavi kod kuce sa tvojim obavezama pa kad se vratis naces ga u sasvim novom izdanju!!!!!!
naravno to uradi samo ako si sigurna da bebacu nece nista faliti u tvom odsustvu!!!

 

[elleonora]

Razumem te u potpunosti.Biti mama je velika obaveza i zahteva puno vremena, snage, zivaca i odricanja. Ja sam u pocetku bila jako umorna i iscrpljena,ali sve se nekako izdrzi.Sad mi je malo bolje,ali opet trcanje za detetom koje tek prohodava,nicanje gornjih zubica,pa svi moguci kucni poslovi.... majko moja,daj mi snage da izdrzim.al uspem da se malo sredim - bar minimum,da izgledam bar pristojno. Uspela sam da za 3 meseca skinem 13kg i to je velika stvar.Sad bar mogu da udjem u sve one lepe stvari koje su dugo,dugo camile po fijokama i ormanima

bravo esperanca divim ti se,ja imam 15 kg vise nego prije trudnoce i gadna sam sama sebi
stalo mi je da dojim bebicu pa nemogu na neku drasticnu dijetu zato cekam ovako debela kao slonica!!!

 

[Maslachak]

ja se nisam merila posle porodjaja.
ne znam koliko imam vishka.

 

[tanja80]

da,ali znaš kako je,nisu svi muževi isti...moramo priznati da mnogi muževi postanu ljubomorni na tek rođenu bebicu,živa istina,i onda počnu da se ponašaju nekako glupavo,kao da su i oni sami deci...ti imaš sreće sa razumnim mužićem,i čini se da ste našli super kompromis...važno je da se oboje pridržavate toga,i zato i brak može da vam jača svakim danom...ali...muškarci su čudo,kao i žene naravno...a ljubomora...ufffffffff...može da rastumba sve...mi koji imamo razumne muževe,koji su spremni da skoče u istom momentu kada i mi,možemo samo da zahvaljujemo svaki dan na tom daru...

Potpuno se sla\em sa tobom!

 

[esperanca137]

bravo esperanca divim ti se,ja imam 15 kg vise nego prije trudnoce i gadna sam sama sebi
stalo mi je da dojim bebicu pa nemogu na neku drasticnu dijetu zato cekam ovako debela kao slonica!!!

Ej malecka,nemoj samo da se samoubijes u pojam.Retko koja nije dobila kilograme. Neke su se vratile u normalu,ali to su one zene koje su imale po 45kg,pa im se i nije mnogo videlo kad su se ugojile.Najvaznije je da ti imas dosta mlekca da prehranis bebicu,a kad prestanes da dojis ja cu ti poslati moju idjetu i naravno bodriti da sto pre skines taj visak.Vazno je samo da budes uporna i da ne odustajes.DRzi se 3 meseca i naporno je,ali sve se nekako izdrzi. Ljubi bebu,a za kilograme se ne sekiraj.Spasce.

 

[Micimacko]

bravo esperanca divim ti se,ja imam 15 kg vise nego prije trudnoce i gadna sam sama sebi
stalo mi je da dojim bebicu pa nemogu na neku drasticnu dijetu zato cekam ovako debela kao slonica!!!

evo da se pridružim bodrenju...ne sekiraj se,kad ti dete bude sve veće i veće,i ti ćeš sve više da trčkaraš za njim,pa za čas posla kilogrami padnu....ali nikako dijeta dok dojiš,to znaš...eto ja sam pre porođaja imala 7okg,a sada se vratila na 57kg...i zadovoljna sam uspehom,mada moram priznati da sam ja više za vežbice nego za dijetu...jesam radila istu dijetu kao i Espi,ali sam se dogovorila sa mamom da svaki dan na 2 sata pričuva sina...oni odu na šetnju a ja vežbam,to vreme utrošim na sebe...i super mi je...i dan danas vežbam,ne pada mi teško,i mnogo se bolje osećam,naročito što sam pre porođaja bila jako aktivna...

 

[elleonora]

hvala vam na bodrenju!!!!!!!
A sta vam pedijatar kaze o fizickoj aktivnosti tokom dojenja,meni moj ne preporucuje!
A ja bi tako rado pocela makar vjezbice

 

[esperanca137]

Mozes vezbice slobodno,samo nemoj da dojis bebu odmah posle toha zbog mlecne kiseline koja se ispusta prilikom vezbanja

 

[Јагодинка Симоновић]

Мени су рекли да није препоручљиво јер си ипак током трудноће била физички мање активна него пре ње, па лако можеш да добијеш упалу мишића, па ти се онда повиси ниво млечне киселине а то беби никако не прија. Ја нисам држала никакву дијету, да се поновим, смршала сам за 4 месеца 22 кг, и нисам радила вежбе јер дојим, али зато стално идем са бебом у шетњу, али добро, то је све индивидуално, никад нисам ни имала проблема са вишком кг. Али и да нисам смршала не бих се оптерећивала тиме док дојим бебу, јер се управо тада најлепше осећам, а не када се увучем у старе фармерке

 

[Micimacko]

hvala vam na bodrenju!!!!!!!
A sta vam pedijatar kaze o fizickoj aktivnosti tokom dojenja,meni moj ne preporucuje!
A ja bi tako rado pocela makar vjezbice

vežbica radi tako između dojenja da bar imaš sat vremena da se smiriš i da ti toksini izađu totalno sa znojem,e onda možeš da dojiš...u svakom slučaju dok dojiš i ovako nećeš raditi neke preterane vežbice,ali čisto da se malo razmrdaš,to svakako godi...

 

[Fantastica]

vidim pravi smisao ovog pitanja...

vrlo cesto sam,pre nekiliko godina,slusao takva pitanja i konstatacije tipa "eee,videcu ja tebe kada budes imao dete" i "ee,drugacijes ces ti misliti kada postanes otac",i slicno...

ali kazem,totalno je nebitno da li neko nema dece,ili treba da dobije dete,ili vec ima dete/decu.....onaj "rezime" iz mog prethodnog posta ce da deluje pogubno u psihickom smislu na bilo koju "kategoriju"...

po tome ispada,da ako neko ima normalan i zadovoljavajuci zivot i npr nema decu i porodicu,kada to sve dobije,dobija uz to i neku vrstu pakla,i onda se postavlja pitanje sta ce to sve nekome??.......ni on sam nece biti srecan,a ni deca u takvom braku....

mislim,nemoguce da je sve tako crno i,najbolje receno,jadno za mnoge ljude...

Sto je najgore, jeste crno...Ja nemam dece,imam 20 godina ali ovo u cinjenice nazalost, retki su slucajevi da je ista ona strast od perioda zabavljanja. I uopste ne bih volela da imam decu u skorije vreme, sto duze budem bila devojka to bolje, a i kad se budem resila na to jednog dana bice samo jedno i cao. Druga stvar obaveze mene i mog muza sto se tice kuce i deteta moraju biti ravnopravne, ne pada mi napamet da se udajem za nekog lenjivca koji sedi i cese dupe dok se ja lomim. Toliko od mene

 

[gost 271475]

A, da li može neko da mi pojasni, pošto vidim da se u nekoliko postova provlači gore navedena rečenica?
Kako se to muževima ne posvećuje dovoljno? I ja sam udata, majka dečaka od 3 godinice, ali moj muž i ja od početka braka i sve do dan danas imamo isti odnos, uvek vremena za sebe, ako ne stignemo preko dana da popričamo, onda kad klinac legne zajedno ili gledamo TV, neki film, utakmicu ili pričamo o svemu i svačemu počev od deteta, preko kuće, posla i svega što nam padne na pamet! Posvećeni smo jedno drugom i upućeni jedno drugom isto kao od kada smo se venčali! Samo što se, od kad smo dobili dete, još više volimo!

I mi smo ostali isti,pa nisam samo ja dobila dete.
Dobro sto si postavila ovo pitanje,ni meni nisu jasni takvi odnosi.

 

[gost 271475]

Sto je najgore, jeste crno...Ja nemam dece,imam 20 godina ali ovo u cinjenice nazalost, retki su slucajevi da je ista ona strast od perioda zabavljanja. I uopste ne bih volela da imam decu u skorije vreme, sto duze budem bila devojka to bolje, a i kad se budem resila na to jednog dana bice samo jedno i cao. Druga stvar obaveze mene i mog muza sto se tice kuce i deteta moraju biti ravnopravne, ne pada mi napamet da se udajem za nekog lenjivca koji sedi i cese dupe dok se ja lomim. Toliko od mene

Jos si mlada,ne daj da te neke gluposti doticu.
Uopste nije sve crno,mnogo je lepo i mnogo lakse nego sto se misli.Ljudi preuvelicavaju,i naravno da ce ti muz pomagati ,meni pomaze,ne znam odakle su se izmigoljili ovi likovi koji misle da je sve crno i depresivno.