Kad čitam dobru knjigu...

Totalno se uživim u knjigu.... POhisterišem ako me neko prekine dok je čitam... Ne jedem, ne živim kad čitam dobru knjigu. Totalno se uživim u "njenu" dimenziju. Izgubim interesovanje za socijalni život, za sve.... Svugde je nosim sa sobom.
Kad je pročitam, žao mi je što sam je pročiatala. :)
 
dok je chitam ne primecujem nishta oko sebe, ne mora ni da bude tishina poshto sam ja skroz u drugom swetu - swetu knjige - kao njegow posmatrach ili neko od likowa :D znachi, uzhiwim se totalno i onda kad prestanem sa chitanjem -wratim se u owaj swet- potpuno sam izgubljena u prostoru i wremenu xD
 
Meni se recimo desava da kada citam knjigu, i pise "on se nasmeja zlokobno" ja krenem da se smejem tako, cisto da osetim kako to izgleda. A posto citam knjigu najcesce u basu, dok se vracam iz skole, desava se da me ljudi gledaju ... cudno... I da, kad je izasao Hari Poter peti deo, citala sam do 5 ujutru... A onda ni ne jedem, ne gledam na sat, nemam potrebe za wc-om...
 
Sanjitza je u pravu, to sa citanje knjiga u autobusu. Bas mi je zao sto to ljudi ne rade kod nas i sto je to nesto cudno. Najprirodnija stvar, da to vreme koje moras da provedes u putu, ispunis na neki koristan nacin. Ali zasto bi ljudi citali knjigu, kada mogu kao zombiji da gledaju kroz prozor i ignorisu jedni druge?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top